,,Otpadnici 2" (odlomak iz rukopisa u nastajanju)
Autor: Aleksandra Mijović - Anja
(...)
*Radna soba sajber odeljenja
Čulo se kucanje po dovratku. Na ulazu je stajao debeljuškast čovek u skupocenom tamno-sivom odelu.
„Ja se izvinjavam, hteo bih da popričam sa kapetanom Stanićem?“
„Ja sam. Izvolite.“
Uroš se iznenadio da ga je čovek oslovio po činu. Skoro je i zaboravio da ga poseduje, a 3000 dinara veća plata nije mu baš osvežavala pamćenje.
„Ja bih da porazgovaramo napolju.“
„Zašto, ne krijem ništa od kolege?“
Bucko iskrivi lice što je valjda trebalo da bude osmeh. Evo ga šesto čulo, aktiviralo se, Uroš je osećao netrpeljivost, a u stomaku mu je burgijalo.
„Molio bih vas, da izađemo samo tu ispred. Bojim se da zidovi ovde imaju uši.“
Jedan dug trenutak Uroš je samo piljio u čoveka pred sobom. Andrej pođe da ustane ali mu Uroš dade znak rukom da ostane.
*Ispred sajber odeljenja
Kako su izašli napolje Uroš spazi svitu razbacanih tipova kraj crnog džipa sa zatamnjenim staklima. Debeli iznenada zastade i okrenu se ka njemu.
„Da pređemo odmah na stvar... Šta kažete da vi malo smanjite gas, pa niste vi taj šljam koji namešta dobrim ljudima intrige, zar ne?“
Uroš ga je netremice gledao dok mu je žila na čelu pulsirala. Andrej je izašao za njima sa cigaretom u ustima. Onda je i on ugledao tri napumpana telohranitelja, bacio je cigaretu i stao iza Uroša prekrstivši ruke na grudima. Uroš je bio svestan da su mu leđa zaštićena, pa je skrenuo pogled i zaključio da su gorile mirne. Ovo je sve bio samo deo performansa zvanog ,plašenje’ i Uroš se osmehnuo sam za sebe.
„Nemam pojma o čemu pričate.“
Bucmasti mu je prišao korak bliže i kažiprstom ga bocnuo u grudi: „Hajd, da se ne pravimo naivni. Vi ćete malo da stanete i da nađete neki mnogo intrigantniji slučaj od klevetanja jednog od najznačajnijih ljudi grada Lazarevca, a mi ćemo to nagraditi tako da će svi otići kućama zadovoljni.“
Uroš se nasmeje glasno, pa razmeni pogled s Andrejem.
„Vidi, sad se premišljam između dve opcije.“
Debeli se široko osmehnuo i podigao obrvu iščekujući. Uroš ponovo pogleda Andreja, a ovaj mu gotovo neprimetno klimnu. Potom ščepa bucka za kravatu i gurnu ga na parkirani automobil. Gorile su krenule ka njima ali im je Andrej preprečio put napeto stežući i opuštajući desnu šaku.
„Reci majmunima da se ne igraju!“- prodra mu se Uroš u lice.
Bucko je mahao rukom telohraniteljima da stanu.
„Znači, imam dve opcije. Ili da te odmah sad spakujem direktno u CZ zbog pokušaja podmićivanja ili da te pustim da gazdici Vuletiću preneseš da je gotov. Hm, šta da radim?“
Uroš mu pusti kravatu pa uze da briše šaku o njegov sako.
„Pi, bre, al si se oznojio! A, šta ćemo?“ - Uroš ga ćušnu u rame - „Ništa, aj ti lepo put pod noge, pravac Lazarevac i reci matorom perverznjaku da ga kapetan Stanić srdačno pozdravlja i da ću i ovaj incident dopisati u optužnicu. Da se ne sekira.“
Uroš mu popravi kravatu i košulju pa mu pokaza glavom da ide. Debeli brže-bolje ode ka svom džipu. Uroš dođe do Andreja i mahnu zapanjenom debeljku koji ga je zbunjeno gledao sa zadnjeg sedišta.
„A baš si mogo da mu zavališ jednu dandaru!“- uzviknu Andrej.
„Ne. Ministar mi je rekao da nasilje nije rešenje.“
Andrej coknu jezikom, a Uroš se zacereka.
*Ispred SUP-a, Novi Sad
Kratko ošišana crvenokosa žena im je išla u susret osmehujući se. Bila je niska i tanušna utegnuta u lasteks farmerke i u kratkoj kožnoj jakni. Rukovala se sa svima. Pružila je ruku i Mladenu koji je gledao negde u stranu i nije uzvratio. Andrej zaškrguta zubima.
„Debeli, pozdravi se!“- planu Andrej.
Mladen se iznenađeno okrenu i susrete Andrejev pogled „ima da te nema“ i brzo uzvrati pozdrav. Uroš i Vera su se zgledali i oboje progutali poriv da se nasmeju.
„Svi me zovu Pahulja“, veselo izjavi Snežana. „E pa dobro, kad vas je četvoro, onda ćemo da se podelimo. Ovo je moj kolega Nikola.“
Nikola im se osmehnu. Izgledao je kao odbegli član kakve bajkerske družine, sa dugom sedom kosom i bradom.
„Džoni, onda vi idite na Detelinaru, a mi ćemo s druge strane. Ko ga prvi locira, neka javi.“
Pahulja izvadi ključeve od automobila i glavom pokaza da krenu. Andrej uhvati Mladena za rame i njih dvojica krenuše za Nikolom.
Dok su hodali ka parkingu, Pahulja se osmehivala. Uroš zaključi da njena lepršavost pozitivno deluje i na njega. Do malopre je bio napet kao struna od susreta sa dvoje psihijatara, a sad se sasvim nenadano opustio.
„Pa da, pričam koleginicama da je ovaj friz zakon, al ne slušaju“- namignu ona Veri.
Vera se nasmeja i pokaza joj na tek zarasli ožiljak na temenu. Pahulja zastade da ga prouči.
„Joj. Deluje da je bilo bolno!“
„Flaša u glavu, sestro slatka“ - Vera joj uzvrati namigivanjem.
„Pa de ste vi, junaci, bili?“- osvrnu se Pahulja ka Urošu. On zinu da odgovori, ali se ona nasmeja glasno munuvši ga u rebra. „Sve te razumem, sestro, dok oni reaguju, nas skalpiraju pet puta!“
Njih dve su se kikotale. Uroš je malo usporio hod.
„Nemoj ga. Uroš je jedna duša. I Andrej isto. A debeli je tenkre!“
„Andrej, to onaj visoki? Mmm, rado bi ga Pahulja malo glocnula!“
*Prolaz između zgrada, Novi Sad
Na nekih desetak metara od njih stajala je prilika u jarko žutoj jaknici od skaja, kožnoj mini-suknji, mrežastim čarapama i čizmama sa vratolomnim štiklama. Do prilike, na gajbicama sedela je još jedna u sličnoj odeći, no kad je ugledala Nikolu, Andreja i Mladena kako im prilaze, ustade i poče da beži mašući rukama. Nikola polete za njom, a Andrej se zaustavi i klimnu transrodnoj prostitutki. Bila je smešno našminkana, kao porcelanska lutka sa nenormalno dugačkim veštačkim trepavicama. Mahagoni-crvena perika i ciklama-roze namazana usta su dodatno pomogli opštem utisku ekstravagantnog izgleda. Ona je proučavala Andreja sa izrazom zadovoljstva, a onda skrenu pogled na zblanutog Mladena i namršti se. Izvadi cigaretu iz tašnice na ramenu i isprsi veštačke grudi ka Andreju. On joj pripali svojim zipom.
„Gde si se ti, frajeru, zaputio?“- upita ga maznim hrapavim glasom.
„Tražim Branka Saboa, znaš ga?“
Ona teatralno mahnu rukom: „On je gnjida. Šta će ti on, ja ću ti biti bolja!“
Mladen narogušeno krenu korak napred ali se zaustavi u mestu, jer ga je Andrej sasekao pogledom.
„Jel ga znaš?“
„Kako ga ne bih znala! Zbog njega smo na lošem glasu! Ima AIDS, jesi znao to?“
„Ne. Sigurna si?“
„Što mu se obraćaš ko da je žensko kad se vidi da je bolesna pederčina?“- ispali iznenada Mladen.
„Aj ćuti! U stvari, čekaj u kolima!“- zaurla Andrej.
Mladen ustuknu zbunjeno gledajući besnog Andreja, a onda odmahnu glavom i ode.
„Baš je ljakse“- reče ona napućivši usne.
„Gde da nađem Saboa?“
„Oterala sam ga odavde, jer je fejk! Izigrava da je jedna od nas samo zato što smo sad u modi. O, da, lutko, jadnici bolje plaćaju nas“- zatrepta ona i nabaci izraz lica za koji verovala da je izazovan. „Znaš kakvo bih ti pušenje odradila, znači, bilo bi ti ekstra... Daću ti popust...“
Nije završila rečenicu jer se Nikola vraćao vukući pobegulju za kosu. Periku je usput izgubila. Potom ju je gurnuo do zida i pokazao kesicu sa nekoliko tableta Andreju.
„Radi ovog si bežao, kretenu!“- Nikola joj zviznu šamarčinu zbog koje se prosula po pločniku. „A ti, Rajko, šta imaš da prijaviš?“
„Zovem se Barba...“
Nije uspela da dovrši, jer joj je Nikola zalepio sličnu šljagu kao i koleginici. Andreju se nije dopadala taktika ali je ćutao.
„Pa daj, Džoni, šta ti je?“- vrisnu ona uhvativši se za obraz.
*Kancelarija škole za strane jezike
Big Mama je sedela za ogromnim radnim stolom koji je izgleda kupljen u nekoj antikvarnici. Naime, tako je i cela kancelarija izgledala, kao izlog prodavnice. Pahulja se šetkala dok su Uroš i Vera stajali kraj vrata. Onda ona sede na sto i nalakti se.
„Aj, ne foliraj više! Nismo zbog tvog posla tu, nego mi kaži gde je Sabo?“
„Taj duduk te zanima?! Ne znam, nije kod mene već dugo!“
Pahulja osloni čizmu na Maminu stolicu i okrenu je ka sebi. Ovoj prelete preko lica uplašena grimasa.
„Ne lažem te. On izgleda ko smrt, nije dobar za posao. Ne kupa se, sav je u ranama. Niko ga neće takvog.“
„Čime se onda bavi dopara?“
„Radi samo neke ekstreme koje niko drugi neće. Tako sam čula. Pitaj u ,Kavezu’.“
„Šta Sabo radi u Kavezu?“
„Samo sam čula da su ga unajmljivali. Ne znam ništa više.“
*Prolaz između zgrada
Dve prostitutke su plakale i držale se za obraze. Nikola ponovo zamahnu, ali ga Andrej zaustavi hvatajući ga za ruku.
„Kapiram da im je dosta“- reče Nikoli gotovo sramežljivo. Znao je da je napravio zabranjeni korak. Nikad se ne mešaj u tuđi posao na tuđem terenu, jedna od prvih lekcija policijske nauke. Ali morao je da se umeša, nije imao naročito mišljenje o plastičnom prikazivanju sile. Kosmati policajac je očigledno uživao u moći koju je nosila njegova značka, pa se malo zaneo, cenio je Andrej. Nikola ga je ljutito gledao i Andrej mu pusti ruku stegnuvši usne u znak primirja. Odmeravanje između njih dvojice prekide Barbarin vapaj.
„Pocepao si mi usnu, kako ću sad da radim?!“- kukala je ona.
Nikola besno povuče ruku, pa je odmah ošamari tako jako da se zanela u stranu i Andrej je prihvati da ne padne. Stezao je vilicu streljajući pogledom novosadskog kolegu.
„Čula sam... priča se da je Sabo u ,đavi’. Tamo gde su alkosi-drifteri“- oglasi se druga prostitutka.
„Jes čuo, Beograđanin?“- ispljunu Nikola i odmaršira ka parkiranom automobilu.
Andrej je pomogao isprebijanoj Barbari da se osloni na zid. Ona je plakala dok je papirnatom maramicom brisala okrvavljene usne.
„Jebiga“ - reče on -„Aj, čuvajte se!“
Andrej krenu za Nikolom.
„Hvala ti, srce si“- dobaci mu Barbara.
*Kod parkiranog Nikolinog automobila
Andrej dolazi. Nikola ga je čekao i podignuo ruku ka njemu, valjda da ga zagrli.
„Gledaj...“- poče Nikola, ali onda susrete Andrejev pogled i nešto ga preseče negde ispod pleksusa. Ruka mu samo pade uz telo. Andrej nakrivi glavu u stranu sevajući očima. Novosađanin je nekoliko trenutaka stajao nesposoban da išta uradi ili kaže, a onda se nakašlja i otvori vrata kola: „Javio sam Pahulji. Naći ćemo se s njima tamo.“
*Restoran, Novi Sad
Mladen se vratio za sto ali nije nastavio da jede.
„Gagi, jebiga, imaš jedno dupe manje“- izjavi Nikola tresnuvši kolegu iz odeljenja za poroke po leđima.
„Nego, Gagi, reci nam šta znaš o klubu ,Kavez’?“ – Pahulja je odmah prešla na stvar.
„Opa, oćete da budete nevaljali?“- nasmeši se Gagi vadeći mobilni iz džepa jakne - „Ti, Pahulja, znaš da se tamo okupljaju ovi sado-mazo kreteni... Al nema vam tamo ništa. Jednom je bila neka frka, neka devojka se povredila, iščašili su joj rame nešto, zaboravio sam šta tačno.“
„Naišli smo na info da su unajmljivali Saboa“- ozbiljno mu reče Pahulja.
„A je li? Imali smo neku istragu da se iznad kluba organizuju žurke sa pičokama, al se ispostavilo da uzimaju sa ulice. Nemaju svoje meso. Nisu interesantni. Onda su ga tako i unajmili...“ Gagi je nešto pretraživao u svom telefonu a zatim im pokazao fotografiju dvoje ljudi u kasnim pedesetim. Stavio je prst na ženu u kožnom domina kostimu. „... Daliborka Dimković, Great Gretchen, umetničko ime. Vlasnica kluba i direktorka ,Akademije lepih boli’.“
„Akademija lepih boli?!“- izbeči se Vera.
„Aha. Škola za učenje sado-mazo sranja“- odgovori joj Gagi.
„O, bože!“- uzviknu ona.
„Ovo pored nje joj je muž...“ Gledali su u proćelavog sedog čoveka koga je Daliborka držala na uzici. „Njegovo ime ovde nemam, al ga zovu Omča.“
„50 nijansi sive na vojvođanski način“- izjavi Vera na šta se svi grohotom nasmejaše, osim Mladena koji je još uvek delovao bolesno.
(...)
