Nikadođija – Nil Gejmen
Autor: Anica Vučković
Jedan od najpopularnijih pisaca današnjice. Engleski pisac naučne fantastike, epske fantastike i tzv. urbane fantastike. Jedan od onih čije stranice ne možete lako ostaviti. Ogledao se u novinarstvu i stripu. Autor je čuvenog strip serijala Sendmen, za koji je je Norman Mejler izjavio: „Konačno jedan strip za odrasle!“ Pisac je scenarija za čuveni crtani film Princeza Mononoke. U američkoj produkciji ekranizovana je Zvezdana prašina sa Mišel Fajfer , Kler Dejns, Sienom Miler, Rupertom Everetom, Piterom O’ Tulom i Ijanom Mekkelenom (narator). Zatim čuvena Koralina i trenutno vrlo aktuelna serija Američki bogovi . Takođe je ekranizovana i Nikadođija, ali u BBC produkciji . Poznavalac je jevrejske i hrišćanske teologije i apokrifa. To znanje primenjuje u mnogim svojim delima, a upućeniji kažu posebno stripu Sendmen. Takođe je poznavalac raznih mitologija, posebno očaran nordijskom, i to znanje je utkano u stranice njegovih romana na pitak i pristupačan način. Odrastao je čitajući dela Klajva Luisa, Rajharda Kiplinga, Tolkina i Majkla Murkoka (primećujem neke od bisera čuvene edicije Plava ptica).
Prvo sam htela da predstavim Američke bogove, jer su knjiga i serija vrlo aktuelne, a ja sam napokon pre prikazivanja neke dobre serije saznala da postoji i knjiga. Ovaj roman ima ono što ja obožavam: preplitanje simbolike i fantastike, realnosti i fantastike, sa obrisima detektivske priče. Zato ću i napisati par redova, jer me prosto zadužuje. Dovoljno je reći da su u ovoj knjizi suprostavljeni stari i novi bogovi, bogovi tzv. Novog sveta. Sa jedne strane je Odin i društvo, a sa druge bogovi kao što su gospođica Medija i Tehnološki dečko. Roman je prošaran kratikim pričama o zaboravljenim bogovima i junacima.
Ipak, ljubitelj čiste fantastike, bajke, da tako kažem je u meni pobedio i zato sam odlučila da predstavim Nikadođiju (Neverwhere), roman koji ga je proslavio. To je jedan haripoterovski svet, zapravo, svet koji ima haripoterovski potencijal. Međutim, Nil Gejmen je pisac sa toliko ideja, da se nikad ne rasplinjuje u potpunosti na jednoj, što u slučaju Nikadođije ostavlja večni žal u mom srcu.
Ričard Mejhju je je običan čovek, prosečno uspešan, prosečno zarađuje. Običan kancelarijski posao, verenica Džesika, svakako ambicioznija od njega. Jedne večeri, na Džeskino žestoko suprostavljnje Ričard pomaže onesvećenoj, povređenoj devojci Dor. Njena prastara i čudna odeća je krvava, ona leži u mračnoj ulici pored kanalicionog otvora. Upravo tako i izgleda, kao da ju je taj otvor i izbacio. Vođen instiktom i ljudskošću, on je nosi u svoj stan i pruža joj potrebnu pomoć, pošto je devojka zamolila „bez bolnice i policije“. U toku noći otkriva da je devojka čudna i da ume da razovara sa pacovima. Zato brže-bolje pristaje na njene neobične zahteve ne bi li je se što pre otarasio. Kratak susret sa markizom de Karabasom, Starim Bejlijem koji živi na krovovima Londona i razgovara sa pticama, zatim šetnja kroz londonsku kanalizaciju, dobročinstvo koje je učinio, promeniće Ričardov život u nepovrat, što će on tek sutradan ujutru shvatiti. Kad postane nevidljiv za svoj svet, Ričard dospeva u nama i njemu nepoznat svet, u London Ispod. Svet o kakvom ne sanjamo. Svet čudnih bića i ljudi , čudovišta, pacova koji govore, tajanstvenih prilika, junaka i ubica. I svet devojke-skintnice Dor. London Ispod je svet za sebe. Likovi su slikoviti, divni. Gejmen je duhovit čovek , što se naročito ogleda u dijalozima surovih plaćenih ubica gospodina Krupa i gospodina Vandemara. Jedan deo tog sveta je rođen tu, a neki , poput devojčice Anastazije, dospeli su iz Londona Iznad. Nju su sklupčanu, promrzlu i samu našli pacovi ispod jednog mosta. Ja se ovde moram zaustaviti, jer ću u suprotnom ispričati celu knjigu. Nadam se da je ovaj uvod dovoljan da otvorite vrata ovog čarobnog i uzbudljivog sveta. Gejmen pripoveda sažeto, slikovito. Zapleti su čvrsti, a raspleti neočekivani. Ponekad ume da ostane nedorečen, što daje posebnu tajanstvenost njegovim likovima. S obzirom na to da ima iskustva u pisanju stripa i scenarija, on upravo tako i pripoveda. Pred našim očima se stvaraju filmske scene, kratke, rečite, slikovite. Knjiga pripada žanru urbane fantastike i ima dašak horora. Ovakve knjige me oduševljavaju zato što pokazuju veličinu ljudske mašte. I dobro, volim bajke raznih vrsta, priznajem.
Da ne mislite da vam preporučujem braću Grim, reći ću i to da je osvajač brojnih nagrada za ovaj žanr. Bilo da se radi o čistoj fantastici ili kako ja to volim da kažem, simboličnoj fantastici, Gejmen je jedan od onih, kako bih to opet ja rekla: ,,Još jedno poglavlje“ sorta pisca. Kvalitet, o čemu god da piše. Na kraju, ovaj tekst se ipak svodi na preporuku njegovog dela, jer moram da spomenem i Anansijeve momke i Knjigu o groblju (koja je, ako zanemarite bizarne likove i bizarno mesto događanja, takođe knjiga sa haripoterovskim potencijalom). Skoro sve knjige su dostupne u raznim e-formatima. Jedino Sendmen nije ili ga ja nisam pronašla. Verovatno sam otkrila toplu vodu, jer ja u nekim stvarima kaskam za svetom. Ipak, verujem da nisam jedina u tome.
