Želja (u kišno jutro) – Ratko Petrović
preuzeto sa fb stranice uz dozvolu autora
Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko,
da pred kraj komadić sebe jedva ponesem.
Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio, možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!
Ono za čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat, ni princ baš neki.
Još kod prvog pogleda sam nem ostao,
sluteći da smo već pomalo daleki.
Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim,
nek koraci moji budu prethodnica košavi!
