Roditeljski sastanak

Roditeljski sastanak

Autor: Ivana Gajić

Roditeljski Sastanak 2Svaka sličnost sa stvarnim osobama je namerna

Obična učionica koja bi mogla da se nalazi u bilo kojoj školi u Srbiji.

MAMA 1: (utegnuta u provokativnu haljinu sa dubokim dekolteom,. Dok ulazi u učionicu, obraća se mami br. 2):  'Desi mačko? Nisi juče došla na utakmicu?

MAMA2: Morala sam da...

MAMA 1: Ma, ne sekiraj se, ja sam ga odvezla kod nas kući, dala njemu i mom Neši da večeraju, posle ga Mika dovezao kod vas. Ćao svima!

NEKI OD SVIH: Dobro veče. Ćao.

MAMA 1: Ti znaš da ja ne propuštam utakmice i da uvek imam skuvanu večeru. Tako daaa, ne brini.

MAMA 2: (sebi u bradu) Jedi govna (naglas) Jaoo, hvala ti.

Mama br. 1 vrne sisće u dekolte i sedne u drugi red do prozora, vidno iznervirana što su sva mesta u prvom redu zauzeta. Nakon što pristigne još nekoliko roditelja, evo ga i profesor:

PROFA: Dobro veče.

NEKI OD SVIH: Dobro veče, dobro veče...

PROFA: Za početak, da vidimo da li su svi tu.

Počinje da proziva redom. Roditelji se odazivaju.

RODITELJI:  Tu! Ja sam! Ovde! Ovde! Tu! Ja, doch! Ovde!

PROFA: E, dobro, nadao sam se da ćete se odazvati u većem broju jer imamo par ozbiljnih tema oko kojih treba da se dogovorimo.

TATA 1:  Ja u sedam treba da sam kod mehaničara da podignem kola.

PROFA: Sad je pola sedam.

TATA 1: Pa požuri onda malo.

NEKI OD SVIH: Hahahaha!

NEKO IZ ZADNJE KLUPE:  Ajde, ćuti, nisi treb'o ni da dolaziš.

TATA 1: Ti ćeš da mi kažeš?!

PROFA:  Dobro, dobro, polako. Gospodine...

TATA 1: Stević, Milošev tata.

PROFA: Gospodine Steviću, vi slobodno izađite kad dođe vreme, hvala što ste došli.

TATA 1: Naravno da ću da izađem

PROFA: Dobro. Da počnemo...

MAMA 1: Pa valjda je dete važnije od auta.

TATA 1: Slavice, je l' sam te nešto pit'o?!

PROFA: Molim vas...

MAMA 1: Šta? Sad i ja treba da te pitam za dozvolu da govorim?

TATA 1: Ma ženska glavo...

PROFA: Molim vas, je l' može to da sačeka da se završi roditeljski?

TATA 1: Kako da sačeka kad me ova ovde pred svima optužuje da mi je auto važniji od deteta!

MAMA. 2: (sebi u bradu) Voli ona tako da se meša.

MAMA. 3: Pa, dobro, tako je zvučalo.

TATA 1: Pa naravno da mi je važnije, kad nije moj auto!

PROFA: Kako to mislite?

TATA 1: Nije, čoveče, moj auto. Javila se moja žena na oglas da se prodaje BMW x6 i zakazala probnu vožnju. Ja joj lepo kažem, nemoj Ljiljo, nemamo para da kupimo, možda za nekog Fiću ili Yuga, što to radiš? A ona zapela, kaže, kad ti ne možeš da mi kupiš, barem da vidim kakav je osećaj. Našli se mi s tim ljudima dole, kod parkića, sela ona u auto i nema je, nema je, nema je, ja već počeo da se znojim, kad evo ti Ljilje, vrcka preko parka, udarila prečicu, a u ruci volan od BMW-a. Jaooo, Ljiljo, pa gde ti je ostatak auta?! Kaže, slupala se. Neka budala joj prošla na crveno i ona bam u njega. Ostao samo volan. Trebalo je da vidite vlasnika. Krimos sto posto. Zažario očima na mene, upiljio se i ovako (počne da se bode prstom u grudi): "Do petka da si ga popravio!" I sad, ako ne popravim taj auto, ima iz groba da školujem Miloša. Crvima da mu plaćam školovanje! Čime? Zemljom?!

SVI RODITELJI: Hahahahaha!

TATA 1: Šta se smejete, majmuni?

PROFA: Gospodine Steviću, nemojte tako... Stvarno mi je žao što vam se to dogodilo.    Potpuno razumem vaš problem. Je l' možemo sad da nastavimo sa sastankom?

MAMA. 4: Šta je rek'o?  Znate mi smo iz  Nemačku, nisam razmela.

PROFA: Gospođo Životić, neka vam posle neko objasni...

MAMA 4: A, posle? Später? Odlično, vorzüglich. Mnogo se izvinjavam, nastavite.

PROFA: Kao što znate, vaša deca su sada u pubertetu...

MAMA 4: Kako? Je l' možete da objasnite, mi smo znate iz Nemačku...

PROFA: Deca su u pubertetu. Pu-ber-tet. Puberteten.

MAMA 4: Aaaa... (okreće se prema svima) Glupost.

PROFA: Kako to mislite glupost?

MAMA 4: Pa... glupost, eto kako. Sećam se kad je jednom moj papi rek'o kevi da me pusti s mirom jel sam u pubertetu a ona ga zveknula varnjačom preko usti a onda skinula pantoffel s noge pa udri po meni: "Pu - ber - tet - je - za - kur - ve - i - bu - da - le!  (maše rukom kroz vazduh kao da nekoga bije papučom) A koja si ti od tih dva?!"  Sve tako me na slogove tukla. I šta mi fali što ja nisam imala pubertet? Nichts!

PROFA: (zblanuto gleda)

MAMA 1: (mami br. 5) I ćerka joj je luda.

MAMA 2: Svi imaju pubertet... puberteten... svi imaju (dere se da je "Nemica" lakše razume.)

MAMA 4: Šas dereš jadna nebila?!

PROFA: OK, druga tačka... Još na početku godine sam naglasio da učenici moraju da koriste penkalo kad rade pismeni zadatak.

TATA 2: Penkalo ili naliv pero?

PROFA: Kako, molim?

TATA. 2: Penkalo ili naliv pero?

MAMA 4: Jer mošte da mi...

SVI: Füller!

PROFA: U čemu je razlika? Ovaj, ne, nemojte da objašnjavate... jedno od ta dva.

TATA 2: Ali šta preferirate? Ja hoću da moj sin koristi upravo ono što se u školi od njega očekuje.

PROFA: Penkalo.

TATA 2: Zar ne mislite da je nepraktično da deca donose mastilo u školu?

PROFA: Ono sa patronama...

TATA. 2: Dakle, naliv pero...

MAMA 4: Šta kaže? U čemu je razlika, mi smo znate iz...

SVI: Znamo!

PROFA: Molim vas da deci nabavite naliv pera.

TATA 2: Molim i drugi put.

TATA 1: Odo' ja. Doviđenja svima.

 SVI: Doviđenja!

 TATA 3: Niko ne ide nigde dok se ne razjasni zašto bar desetoro dece ima keca iz fizičkog

 SVI: Tako je!

TATA 3: Kako neko može da ima keca iz fizičkog ako nije bangav ili ako nema neki deo tela...

PROFA: Ili nema opremu, ili ne dolazi na časove...

TATA 3: Slušajte, razredni, vi ste ok čovek, ali kažite onom pijanduri što predaje fizičko da ću sve kosti da mu polomim kad ga vidim.

MAMA 2: (sebi u bradu) Siledžija.

PROFA: Slušajte, najbolje je da dođete na otvorena vrata u petak četvrti čas pa da se dogovorimo o svemu pojedinačno. Sastanak je završen.

 Roditelji izlaze. Mama br. 1 namesti sisiće dok prolazi pored katedre.

 MAMA 1: Je l' se gospođi dopao parfem koji sam joj poslala?

Next Post

LEPTIRIĆI U ABDOMENU (Deo drugi)

Sun Dec 17 , 2017
Roditeljski sastanakAutor: Ivana GajićSvaka sličnost sa stvarnim osobama je namernaObična […]

Preporučujemo...