NEVIDLJIV

NEVIDLJIV

Autor: Goran Stojičić

GhostKada je bio mali neko mu je rekao da je jedan čovek postao nevidljiv tako što se posle deset koraka vratio unazad, ali onako kao što bi izgledao video zapis pušten od kraja ka početku. U tom malom povratku svaki detalj je morao da bude identičan. Stopala bi morala da zgaze na isto mesto u milimetar, položaji svih delova tela takođe su morala da se „vrate” istim putem. Od malog prsta na nozi, do izraza lica. Od položaja šaka, do treptaja oka, udisaja, izdisaja. Svaki od deset koraka, identičan, samo unazad. Bez odeće, potpuno go. Tako je čuo. Takva je bila priča, tj. takva su bila uputstva. Decenijama je, nekoliko puta godišnje, pokušavao da napravi takve pokrete. Uvek bi se nasmejao posle neuspešnog eksperimenta. Do tog jutra. Tog jutra - postao je nevidljiv. Stao je ispred velikog ogledala u hodniku i umesto sebe ugledao zid koji se nalazio iza njega.

Zašto je uopšte pokušavao? Kada je bio mlad želeo je da se kao nevidljiv ušunja u stan zgodne komšinice i da je gleda kako se presvlači. Kasnije, kada se oženio, imao je ideju da prati suprugu, ubeđen da ga vara. Nakon toga, imao je potrebu da nadgleda ćerku. Bio je siguran da se drogira. Želeo je da izlazi na mesta i da ulazi u stanove u kojima bi ona bila, ali nije uspevao da postane nevidljiv. Čuo je da ga ogovaraju kolege sa posla. Proverio bi. Interesovalo ga je kako žive najbliskiji prijatelji. Rado bi ih gledao u njihovim stanovima. Problem je bio samo u tome, što je posle svakog pokušaja ostajao - vidljiv.

Najzad je uspeo. U svojoj četrdesetoj godini. I šta s tim? Komšinica više nije zgodna, a i odselila se. Žena ga je napustila i živi sa čovekom sa kojim ga je varala godinama. Ćerka je umrla od prekomerne doze heroina. Dobio je otkaz. Prijatelji su ga se odrekli. Nisu mogli da podnesu količinu alkohola koju je pio.

I? Šta je bilo posle? Ništa. Umro je posle devet meseci nevidljivosti. Nesnosan smrad se širio zgradom koja je sagrađena onog datuma kada su se njegovi roditelji poljubili u jednom sasvim drugom gradu. Naravno, bili su vidljivi kao i on nekada, ali je njihov poljubac bio nevidljiv, za bilo koga drugog, devet meseci pred njegovo rođenje. U toj smrti, i tom smradu, njega više bilo nije. Ni njegovog života, istog takvog. Nevidljivog, pre nego što je i sam postao.

Next Post

Roditeljski sastanak

Fri Dec 15 , 2017
NEVIDLJIVAutor: Goran StojičićKada je bio mali neko mu je rekao […]

Preporučujemo...