Skice sa Tajlanda (Deo sedmi)

Skice sa Tajlanda (Deo sedmi) 

Družina sa ostrva slonova

Autor: Gordana Babić 

13988188 10157221168100150 2294818191758333558 O‘Kāfe ru chā?’(kafu ili čaj?) – veselo i uz širok osmeh, uzvikuje Farson kada god prođemo pored njenog restorančića. U stvari to pitanje je više pozdrav kojim nas dočekuje. A Farson je zmaj od žene. Došla je na ostrvo pre petnaestak godina sa ćerkama bliznakinjama, koje je maltene sama odgajila. Radi od rane zore, do kasno u noć, ćerke joj pomažu kada ne idu u školu. Ne krije da je u mladosti bila mia noi, što bi značilo – ljubavnica oženjenog čoveka. Elem, ponegde na severu zemlje je uobičajeno da muškarac ima svoju miu noi, i da to ne krije. Ipak, kažu da je ta pojava ređa nego nekada. No nebitno, u Farsoninom restoranu se mogu jesti nabolji riblji specijaliteti na ostrvu. A njenoj čorbi od kokosa, retko ko može odoleti. 

13415660 10156971798975150 1815967523775190492 OKo Čang, u prevodu ‘ostrvo slonova’, zaista izgleda u obliku slona. Nije mi malo, ni veliko. Zaljubila sam se u to magično parče planete kada smo prvi put bili na njemu pre četiri godine. Zbog mirisa, zbog lepote, zbog mira. Ne volim masovni turizam i hotelske komplekse od betona, a ovo ostrvce ima sve što volim: trščane barove tik uz more, tako karakteristične za Tajland, na čijim podovima sediš i kuliraš, dok ti se sa zidova smeše slike Džimija Hendriksa - reminesencija na eru hipika. Palmine šume u kojima je usred najsunčanijeg dana debela hladovina. Ribarska naselja. Džungle. Šumu duriana, rajske voćke. Bleskaste majmunčiće koji pretrčavaju put dok se voziš. Lepe bungalove utonule u zelenilo.

Na njemu sam naučila kako funkcioniše život na ostrvu u svim prilikama, čak i u sezoni apokaliptičnih tropskih pljuskova. Zavolela neke stvari. I rešila da tu provodim skoro svaki vikend.

11401381 10155674961255150 5373971480157381373 NU zadnje vreme uvek odsedamo u istom bungalovu, koga zovemo “naša ostrvska kuća”. Na terasi ponekad ratujem sa majmunčicima, koji vrebaju sa okolnih krošnji kako bi mogli da ukradu što se ukrasti može. Naravoučenije: nikada ne ostavljati ništa na stolu terase.

Osim sa Farson, sprijateljila sam se sa jednim lokalnim bračnim parom, on lovi ribu, ona drži štand sa nudlicama, sa njihovim dečacima pravim čamčiće od kokosa. Malo brbljamo, malo se kikoćemo, u stvari oni se smeju mom nemuštom tajlandskom.

A na Ko Čangu se može sresti pravi šareniš od likova: naš drugar Kostas sa Rodosa, koji drži grčki restoran, živi vec deset godina na Tajlandu, oženjen je Tajlanđankom. Ponekad sedimo do dugo u noć, slušamo Delaresa, a posle desete čašice uzoa, Kostasu krenu suze od ‘tuge i miline’. Nekada se zabavljao sa jednom Nišlijkom, od koje je naučio da kaže: ‘Sad ću da ti nešto radim’. I to je sve sto zna na srpskom da kaže, ali nije zaboravio. Zanimljivo je da su vlasnici, sva tri grčka restorana, koliko ih ima na ostrvu, poreklom sa Rodosa. A kažu da se između sebe znaju samo površno.

Tu je Majkl, Kanađanin koji dvadesetak godina živi na Tajlandu. Ljubitelj poezije i naravno, dobre kapljice. Prevodi Leonarda Koena i Boba Dilana na tajlandski, što je prilično nezahvalno. Jednom nam je čak recitovao Koena na tajlandskom uz gitaru, a zvučalo je, hm, pa užasno.

Pa onda Suzi, polu-Tajlanđanka, polu-Kmerka, radi kao instruktor ronjenja i drži radnju za ronilačku opremu. Kaže kako ne želi nikad da se uda i da rađa decu. Možda nije čudo što je svojoj radnjici dala zvučan naziv: ‘My life, my choice’.

Pa onda Lina, Belgijanka, koja je pre desetak godina došla u ovu zemlju u potrazi ko zna za čim, onda se prepustila duhovnosti, obrijala glavu i postala budistička sveštenica. Pre nekoliko godina napustila je sveštenički poziv, ali i dalje brije glavu. Predaje engleski i veoma je prijatna žena, mada ne voli da priča o sebi, u stvari malo priča, jer ‘ko zna, taj ćuti.’

Onda Sergej, pravoslavni sveštenik koji se van radnog mesta oblači kao hipster, i jezdi skuterom po džungli. Da, Rusi su sagradili na ostrvu pravoslavnu crkvu iako ovde retko dolaze

U stvari, sto kaže Majkl, ovde ne dolaze obični turisti, nego avanturisti i skitnice. Nema veze, sa njima je zanimljivije.

I da se vratim na početak: ono što me je prvi put opčinilo na ostrvu je miris. Predivan miris koji se skida sloj po sloj. Sinteza svih mirisa koji podsećaju na detinjstvo. A ponekad ti se ceo svemir okrene zbog mirisa. Tako je to….

Fotografije: Gordana Babić

Sledeće

Kozmo mame i mikrokozmo mame

Sun Sep 10 , 2017
Skice sa Tajlanda (Deo sedmi) Družina sa ostrva slonovaAutor: Gordana Babić  ‘Kāfe ru chā?’(kafu ili čaj?) – veselo i uz širok osmeh, uzvikuje Farson kada god prođemo pored njenog restorančića. U stvari to pitanje je više pozdrav kojim nas dočekuje. A Farson je zmaj od žene. Došla je na ostrvo pre […]

Preporučujemo...