Put u Indiju – treći deo: Gang, majka Indije

Put u Indiju – treći deo: Gang, majka Indije

Autor: Gordana Babić

118155202100135088013190091129041117219219062156Varanasi – sveti grad u indijskoj državi Utar Pradeš, meka za Hindu hodočasnike na obali reke Gang, koju zovu ‘Majka Indije’. Kažu da ako nisi bio u ovom gradu, nisi upoznao pravu, autentičnu Indiju. I zbilja, sve ono što se može videti u drugim indijskim gradovima, u Varanasiju dolazi do punog izražaja. Život je u njemu još intenzivniji i haotičniji.

U Varanasi smo stigli ujutru, posle dugog putovanja noćnim vozom, koji je takođe avantura za sebe. Smestili smo se u hostelu u starom delu grada, tik na obali Ganga, jednom od onih hostela do kojih se stiže uskim ulicama kojih je grad pun, i na kojima se čovek mora skloniti u stranu kada pored njega prođe sveta životinja.

IMG 3628Kada smo, nakon što smo došli sebi, prvi put prošetali gradom, imala sam utisak da su mi se čula već donekle prilagodila svim tim jakim osetima i zvucima: buci, galami, mirisima molitvenih štapića pomešanim sa vonjom kravlje balege, monotonom pevanju iz okolnih hramova…A kada je pored nas prošla grupa muškaraca na ramenima noseći postolje sa uvijenim pokojnikom (nosili su ga na ritual spaljivanja), sve vreme nešto uzvikujuci i maltene trčeći, shvatila sam da smo došli u jedan sasvim drugi svet. U tom svetu važe druga pravila i drugi rituali vezani za umiranje, rađanje, radost, tugu...

Inače grad se prostire duž obale reke do koje se silazi betonskim stepenicima, poznatijim po nazivu ‘the ghats’. Tih gatova ima negde oko osamdeset i svaki ima svoj naziv. Oni čine dušu grada, na njima se moli, šeta, jede, spava, raduje. I tako vekovima, danju i noću. Tu smo prisustvovali večernjoj molitvi za reku Gang i spuštali niz vodu sveću u činijicama sačinjenim od lista banana dok je sa, takozvanog Manikarnika gata, gde se vrši ceremonija spaljivanja, dopirao dim plamena pomešan sa mirisom paljevine. Spaljivanje, za koje su zaduženi pripadnici posebne kaste, se vrši bez prekida, danonoćno, no dok su u drugim gradovima Indije, mesta za spaljivanje skrivena, u Varanasiju se obavljaju javno. 

IMG 3655I preko dana se na gatovima može videti pravi šareniš likova: sadusi – prosjaci i sveci, koji se posipaju pepelom i nose trorog na glavi, što je znak da su Šivini sledbenici, žene u sarijima jarkih boja kako peru veš u reci, golišava deca, muškarci koji se kupaju, avanturisti, turisti sa selfi štapovima, matori hipici, zapadnjaci obučeni u lokalnu nošnju…Varanasi je veliki grad, u njemu je četvrt sa starim kolonijalnim zgradama u kojoj se štošta moze videti,  ali stepenice koje vode ka Gangu su kult.

Tu smo upoznali Singa, muškarca u pedesetim. Došao je u Varanasi iz Kašmira, sa ženom i starim ocem. Naime, otac mu je onemoćao, i osetio je da mu se kraj bliži, pa je izrazio želju da umre u ovom gradu. Skoro svaki hindu vernik želi da umre u Varanasiju, da ga tu spale i pepeo bace u Gang, jer ko umre u ovom gradu poprima znanje od Šive i sam postaje ono što se po hinduističkom verovanju zove Apsolutna Svesnost.  Sing kaže, da je njemu kao najstarijem sinu dužnost da brine o ocu, on i njegova žena mu donose hranu, masiraju mu stopala uljem, pomažu mu da se obuče, tu su i da pozovu lekara ako zatreba. A kada oca budu spaljivali, on će kao najstarji sin, potpaliti lomaču,

“Vidite ma’am” – kaže mi Sing na svom odličnom engleskom – “Dok vi na Zapadu svoje stare smeštate u domove, mi o svojim starima brinemo. Zar nije prirodno da čovek svoje zadnje dane provede sa svojim najmilijima?”

Hmm… Sećam se jednog odličnog britanskog filma čija se radnja dešava u staračkom domu, pa jedan od glavnih likova kaže kako je depresivan jer stalno gleda vršnjake kako umiru, i da se uželeo da čuje dečju vrisku i ciku. Taj me je film rastužio. Sing je u pravu, lepše je starost provesti sa svojom porodicom, sa decom i unucima, nego sa umirućim vršnjacima. No to je već priča za sebe koja dotiče temu sudara dveju kultura, kao i lične izbore.

Rastali smo se sa Singom uz želju da mu otac još poživi, na šta je on odmahnuo rukom i rekao da kada jednom dođe kraj, ne treba ga odlagati. Za hinduiste naime smrt je samo silazak sa pozornice i odlazak u drugu dimenziju, nakon čega sledi ponovno rađanje i ezgistencija u fizičkom svetu, zato se hinduisti smrti ne plaše. život i smrt, smrt i život, sve je to jedan beskrajan ciklus. Za Hindu vernike važno je da žive u harmoniji sa vrlinom (darma), a konačni cilj im je oslobađanje od večnog ciklusa rađanja i umiranja. 

IMG 3674Upoznali smo i mladu Britanku koja je svoje mesto pod suncem našla ni manje, ni više nego u ovom istom Varanasiju, gde se bavi kaligrafijom. I čikicu - filatelistu koji drži restoran sa vegetarijanskom hranom, na čijim su zidovima, između ostalih izožene i stare novčanice sa Titovim likom. No posle nekoliko dana, intezivno ispunjenih zvucima, bojama, susretima, prizorima, osetila sam zamor. Poželela sam da idem dalje. Zadnje veče pred put, sedeli smo na terasi i posmatrali reku. U sebi sam se opraštala sa Gangom, majkom Indije. Pre više od decenije, na isti način u Kairu, sam se opraštala od Nila. Ko zna, možda reke nose energiju gradova kroz koje protiču.

Sledi ponovno dugo putovanje do države Maharaštra i Mumbaja. U poređenju sa Varanasijem, Mumbaj mi je delovao kao druga galaksija. Proveli smo u njemu nekoliko sati u delu grada u kome je čuvena Kapija Indije, sagrađena 1911. dok je Indija još bila deo britanske imperije, u čast kralja Džordža Petog, koji je te godine posetio ’Dragulj u kruni’. Onda smo se konačno ukrcali na avion i odleteli u državu Goa, našu poslednju stanicu u Indji.

Sledeće

Kad je Lenka odlučila da rodi

Sun Jul 30 , 2017
Put u Indiju – treći deo: Gang, majka IndijeAutor: Gordana BabićVaranasi – sveti grad u indijskoj državi Utar Pradeš, meka za Hindu hodočasnike na obali reke Gang, koju zovu ‘Majka Indije’. Kažu da ako nisi bio u ovom gradu, nisi upoznao pravu, autentičnu Indiju. I zbilja, sve ono što se […]