Izrael iz mog ugla (Deo peti)

Izrael iz mog ugla (Deo peti)

Autor: Sandra Janićijević

Tel Aviv Pludmale 667x441Joj, muko. Evo već par nedelja se razmišljam kuda dalje da vas vodim? Krenem u Kibuce i uvidim da je tema vrlo opširna. Odem do Jerusalima, pa zastanem i zbunim se između stigmi, religije, istorije i politike.
Odem tamo, vratim se. Odem onamo, opet se vratim. Razmišljam o čemu da vam pišem, a da budem objektivna kao i do sada. Izrael je zaista teška tema za obradu.

Ni turistički nije lako pisati o Izraelu jer je osim Elata i Tel Aviva sve povezano sa religijom, istorijom i politikom.

Pa da skoknemo još jednom do Tel Aviva, tamo nikad nije dosadno.

Tel Aviv – Jafo

Stari Jafo, grad koji se spominje u egipatskim spisima i ranije, u neko vreme postaje mali za sve ljude koji žele da se nastane u njemu. Kao poznatom i uspešnom gradu-luci na Sredozemnom moru. 
Jevreji koji, pored Arapa, žive u Jafi odlučuju da napuste grad. Na njegovoj periferiji grade druge blokove ili komšiluke kako to ovde kažu. 
Na ovaj potez se odlučuju zbog sve većeg broja novih useljenika.

Prvi blok izvan Jafe podižu 1887. godine i nazivaju ga Neve Cedek. Danas najstariji blok Tel Aviva ili "Mali Pariz" kako su ga prozvali - radi očuvanja starog izgleda kao i živopisnih ulica. 
1896. godine useljenici iz Jemena podižu još jedan blok po imenu "Mahane Jehuda".
1904. godine useljenici iz Maroka i Alžira grade još jedan blok, "Mahane Josef".
Da bi 1909. godine izgradnjom novog bloka pod nazivom "Ahuzat Bait" nastao i začetak Tel Aviva. 
Ime Tel Aviv je izglasano većinom glasova 1910. godine. Od tada se širi i susreće se sa drugim gradovima iz okoline pa prerasta u metropolu.
Sam Tel Aviv danas gotovo da nema slobodno ni metra u širinu. Sve više se gradi u visinu.
Ovaj grad se danas poredi sa Menhetnom. Kao i sa drugim vodećim metropolama. Ono što inače oduševi ljude koji dođu u Bliskoistočni biser (kako su ga još nazvali) je sloboda. U Tel Avivu ste slobodni da budete bilo ko i bilo šta. Nema stereotipnih posmatranja ljudi kao ni sveta. Svi prosto uživaju na suncu I plažama Sredozemnog mora i svako gleda samo sebe.
Nije važno koje veličine i težine je vaše telo. Nije važno šta ste obukli, kao ni da li ste ispeglali odeću. Nije važno da li ste stari ili mladi, ovde su svi mladi. Takođe nije važno ni koja su vaša politička opredeljenja, ni da li ste crni, beli, žuti. Jer Tel Aviv je najšareniji grad na Bliskom istoku. A i šire.

Koliko je Tel Aviv šaren skoro je u svom postu napisala i jedna devojka koja je pre dve nedelje došla ovamo.

“Sto pored mene dve simpatične lezbejke. Nasmejane. Na plaži ispred dva lezbejca. Nasmejani. Sto sa moje desne strane okružila grupa mladih od 25 do 30 godina. Puše travu, piju piće, zezaju se. Nasmejani. Sto iza mene neka grupa starijih ljudi, ne mogu da kažem matoraca, jer je u njima više života nego u svima nama zajedno. Isto puše travu, piju limunadu i razgovaraju, kad-kad se glasno smejući. Veoma glasno. Mi za našim stolom umačemo hleb u obrok. Ponekad i mljacnemo. Ljude boli uvo za to.”
O Tel Avivu je dakle uvek lako pisati. Pa čak i ovaj grad je nemoguće opisati. I njega kao i svaki drugi je najbolje posetiti. Obići. Omirisati. Ali kud god da se okrenete sve će biti puno života. Ovde se živi punim plućima. Iz bukvalno svakog butika, kafića, prodavnice, kioska dopiru zvuci muzike. Ulicama šetaju grupe ljudi koji idu u kolonama po dvoje i pevaju. Šta ko od njih peva i da li možda na taj način protestuje, ja, kao i većina drugih koji ih srećemo, pojma nemamo. Niti nas zanima. Svako ima pravo da ispolji i neko svoje nezadovoljstvo. Naravno takve stvari moraju biti uredno prijavljene. Dodatno nas obaveste o “događaju” kako na vestima tako i na GPS aplikaciji.
A ako ste sportski tip takođe možete uživati u čarima ovog grada. Da li ćete odabrati jedan od telavivskih maratona koji se održavaju petkom? Pa nama koji radimo pozatvarate auto puteve i druge ulice. Možete i to. I niko vam neće zameriti, pre će vas znatiželjno posmatrati.
Ukoliko ste aktivista bilo koje ideologije i u tom polju ćete naći masu sličnih. Skoro smo imali Paradu ponosa koja je zapravo bila najveća parada do sada na Bliskom istoku. Bilo je oko 200 000 ljudi.
Tel Aviv je dakle grad pozornica. U njemu svako može da bude deo kastinga ili deo publike. Na vama je da odaberete sa koje strane ćete stajati.
I još jedna veoma zanimljiva činjenica, kako u ovom gradu tako i u ovoj državi, je da se uglavnom ne priča o politici.

Nego, o pijacama jesam vam pričala? Nisam?!?! Iju!
Pijace su poseban svet. Najpoznatija pijaca u Tel Avivu je “Pijaca Karmel”.
Joj, kad drekne onaj “Gospođooo, ovamo dođi!!! Samo danas! Samo za tebe! Najslađe lubenice na svetu! Aloo. Gospođo.”
Doziva jedan, doziva drugi, treći, peti. Svi viču i galame. Šta god prodavali. Pored koje god tezge vi zastali, upravo ste nabasali na najnajnajbolju robu na svetu.
I stvarno je šareno, prepuno života.

Nego, evo dok sam vam sve ovo pisala, negde nedaleko od mog sela urla neka muzika i svi vrište. Neka žurka je u blizini, a ja nisam imala pojma. A mogla sam baš na neku žurkicu ovih dana. A vi? Kako se zabavljate? 

Sledeće

Put u Indiju – treći deo: Gang, majka Indije

Fri Jul 28 , 2017
Izrael iz mog ugla (Deo peti)Autor: Sandra JanićijevićJoj, muko. Evo već par nedelja se razmišljam kuda dalje da vas vodim? Krenem u Kibuce i uvidim da je tema vrlo opširna. Odem do Jerusalima, pa zastanem i zbunim se između stigmi, religije, istorije i politike. Odem tamo, vratim se. Odem onamo, […]