Na klupi sedi očaj – Žak Prever
Izabrane pesme, Rad, Beograd 1981., preveo Radivoje Konstantinović
Na jednom skveru na klupi
Sedi čovek koji vas zove kad prolazite
Cvikeri odeća siva pohabana
Na usni pikavac od lošeg duvana
I zove vas kad prolazite
Ili vas pozdravlja kao znanca
Ne treba ga gledati
Ne treba ga slušati
Treba proći
Kao da ga nismo videli
Kao da ga nismo čuli
Treba proći ubrzati korak
Ako ga sledite ako ga slušate
On će vas pozvati i ništa niko
Neće vas sprečiti da sednete pored njega
Onda će vas on gledati i smešiti se
A vi ćete strašno patiti
Čovek će nastaviti da se smeši
I vi ćete se smešiti istim osmehom
Jasno
Što se više smešite više ćete patiti
Bezglasno
Što više patite više ćete se smešiti
Užasno
I ostaćete tu
Sleđeni na klupi
Sa osmehom tupim
Deca se igraju pored vas
Prolaznici prolaze
Mirno
Ptice odlaze
Napuštaju jedno drvo
Sleću na drugo
A vi ostajete tu
Na klupi
I znate znate
Da se više nikad nećete igrati
Kao ta deca
Znate da nikada više nećete proći
Kao ti prolaznici
Da više nikada nećete odleteti
Sa jednog drveta na drugo sleteti
Kao te ptice.
