Fleši, ne daj se!

Fleši, ne daj se!

Autor: Aleksandra Mijović - Anja

51HTAl7cevL. SX324 BO1,204,203,200Autor Džordž MekDonald Frejzer (u daljem tekstu - Džordži) tvrdi da je pronašao i uredio originalne memoare Harija Flešmena. Ali mislim da je u pitanju njegov trik. Džordži je verovatno držao u krilu istoriju Velike Britanije, pa mu je padala glava od dosadnog pripovedanja, te mu sinula ideja da sva ta silna politička previranja, bitke i osvajanja mogu slobodno da se dočaraju na zanimljiviji način. Eh, Džordži da smo ti dali da sažvaćeš celu istoriju ovoga sveta. Možda bi mi to bio i najomiljeniji predmet. A ne k’o moja profesorka Bosa kad podigne anoreksični prstić sebi iznad glave i počne unjkavim, monotonim glasićem:  „Pogledaj gore lentu vremena...’’

Interesantno je da je Džordži bio odbijen od strane svih, velikih izdavačkih kuća i da je od malenog, tada beznačajnog izdavača Herberta Dženkinsa napravio bogatog čoveka. Britanski urednici su kanda mahom kratkovidi. Nije bio istoričar no sportski novinar, a napisao je tridesetak scenarija od kojih su svetlost dana ugledale njegove adaptacije: „Tri musketara (1974)“, „Četiri musketara (1975)“, „Rojal Fleš (1975)“, „Kraljević i prosjak (1977)“... Ali se zamerio Holivudu tvrdeći da ova, velika, filmska mašinerija sve radi pogrešno. Gledajući sad iz ove perspektive, bio je potpuno u pravu.

Priča prati  britanska dešavanja u devetnaestom veku. A pripovedanje je u prvom licu ili je Hari Flešmen odlučio da nam otvori dušu. Od kako je kao alkoholisani pubertetlija izbačen iz prestižne škole  „Ragbi’’ pa sve to sramotnog uništenja britanske armije u Afganistanu. Ovo nije priča o junaštvu i veličanstvenim pobedama. Ovo je storija o iskvarenom društvu, gde para vrti gde burgija neće, o podmuklosti, prevarantima i samoživim bitangama. Ako bolje razmislimo istoriju su pisali pobednici i naravno o sebi uvek u superlativu. Tako su nam u školskim danima urezane u glave velike vojskovođe, gromade od ljudi. Džordži je sve to bacio pod tepih i dao nam drugačije viđenje prošlosti. Ne sumnjam da je u stvari to prava istina.

Hari Flešmen, od milošte Fleši, je sve samo ne junak. Arogantni, nadobudni probisvet. Na pameti su mu  samo dve stvari: kako da spasi svoju kožu i kako će koju sojku da prevrne u krevetu. Fleši, koji je isprobao sve poze iz „Kamasutre’’, pa nam otkrio da su u pitanju udice za naivne jer „74. poza je ista kao 75., samo treba prekrstiti prste...’’ I kao takav uspeva da bude zaprška u svakom, bitnom, istorijskom događaju tog vremena. Čovek koji beži od bitaka glavom bez obzira, a svaki put biva nenadano proglašen za heroja dana.

Ono što najviše fascinira je upravo sjajan talenat pisca da nam ovog, nemoralnog, bahatog skota predstavi kao simpatičnog šarmera. Fleši nam iskreno priča kakav je težak zlotvor, a mi to gutamo uz obavezno trep-trep i nikako mu ne uzimamo za zlo. Džordži se striktno drži istinitih, istorijskih događaja, ali verujte: istorija nikada nije napisana ovako duhovito i interesantno. Roman je za sve sladokusce – istorijska avantura začinjena šarenolikim opisima lokalnih običaja Indije i Avganistana.

Roman „Flešmen’’ Džordž MekDonald Frejzera se može naći u svim bolje snabdevenim knjižarama.

 

Sledeće

Svaki početak je važan

Mon May 1 , 2017
Fleši, ne daj se! Autor: Aleksandra Mijović - Anja Autor Džordž MekDonald Frejzer (u daljem tekstu - Džordži) tvrdi da je pronašao i uredio originalne memoare Harija Flešmena. Ali mislim da je u pitanju njegov trik. Džordži je verovatno držao u krilu istoriju Velike Britanije, pa mu je padala glava […]

Preporučujemo...