Havaji: Put zvani Hana

Havaji: Put zvani Hana

Autor: Vera Vujičić

IMG 4990Prvi put sam bila na Havajima pre tri godine, februara 2014. Iz filmova i TV reportaža, već sam imala neku predstavu o ovim dalekim ostrvima.

Hoću reći, nisam imala neka velika očekivanja, pa tako nisam ni bila razočarana onim što sam videla. Nije to pejzaž po mom ukusu. Kad su u pitanju more i obala, ja volim Mediteran. Kamen i škrto rastinje, specifičan miris, svetlost, pa čak i zvuk. Volim kad ,,cvrči, cvrči, cvrčak, na čvoru crne smrče” ili kad ,,zrikavci tužno zriču”. Zato nisam oduševljena ni Karibima, pa ni Floridom. Pesak, pesak, pesak, ravno, ravno, ravno… Po mom ukusu, planina u pozadini je neizostavni faktor privlačnosti morskog pejzaža.

Doduše, na Havajima planine ne nedostaju, toga barem ima. Možda niste znali, ali na Havajima se nalazi najviša planina na svetu, ako bismo merili od podnožja do vrha. Naravno, svi znamo da je Mont Everest najviša planina, sa preko 8,800 m. Mauna Kea, havajska lepotica, je zvanično visoka  4,200 m, ali veći deo se nalazi ispod mora, tako da je ukupna visina, od podnožja do vrha, preko 10,000 metara.

IMG 5003Havajski arhipelag se sastoji od osam većih ostrva: Havaji, Kauaji, Oahu, Maui, Lanai, Molokai, Niahu i  Kahoolave. To je pedeseta, najmlađa američka država, pridodata 21. avgusta, 1959.

Ujedno, to je jedina američka država smeštena u Okeaniji, u severnom delu Polinezije.

Sada već stičete predstavu koliko je dalek put od Teksasa do Havaja. Treba mi, približno, isto vremena, koliko i do Evrope.

Pre tri godine sam bila u Honoluluu, na ostrvu Oahu. Iako nisam bila oduševljena, ne mogu reći da mi se ništa nije svidelo. Volim što sam videla tu neobičnu prirodu, tamnih, hladnih boja, crne stene i pesak – jer, havajska ostrva su vulkanskog porekla, stene su bogate bazaltom, što ih čini čudno privlačnim.

 U lepoj uspomeni mi je i plaža, Vaikiki (Waikiki Beach), iznad koje se gordo uzdiže Dajmond Hed (Diamond Head).

Kad kažemo, Havaji, mislimo na ceo arhipelag, na celu državu. Ali, pogrešno bi bilo generalizovati, pa na osnovu jednog ostrva zaključiti da su i ostala ista takva.

5979069144 4311a0c774 ZZato sam pre dve nedelje, otvorenog srca krenula ponovo na Havaje, ovog puta, na Maui. Unapred spremna na prijatna iznenađenja. Moje nade nisu bile izneverene, naprotiv!

Maui je zbilja lep, a da izraz ,,prelep” nije toliko izlizan, upravo bi on bio prikladan. Moglo bi se reći da je čaroban.

Na ostrvo smo stigli kasno popodne. Iako je bio februar, na ovoj geografskoj širini, sunce zalazi tek oko 6:30h. Jednočasovna vožnja od aerodroma do hotela, uz obalu, u smiraj dana, došla nam je kao poklon, koji se ovde gostu daje uz mirisni lei.

Unapred sam se radovala ovom putovanju. Još pre par meseci, kad smo planirali put, prijateljica mi je napomenula da nikako ne propustimo vožnju čuvenim Hana autoputem. Naravno, gde bih to preskočila! To je bila tačka broj jedan našeg plana.

22636223722 23782c2772 ZKao što sve brošure preporučuju, na put smo krenuli rano. Terensko vozilo, sa tri reda sedišta, za nas šestoro. Rezervoar pun, jer usput nema benzinskih pumpi. Takođe, poneli smo dovoljnu količinu vode, krekera i badema, s obzirom da će to biti celodnevni izlet, a duž puta, nema restorana. Ručak smo planirali u samom gradiću Hana, koji je i naše krajnje odredište. Ovaj put se i zvanično zove Put za Hanu (Road to Hana).

Spremni za avanturu, dobro raspoloženi, krenuli smo na put, prikladno odeveni, u obući za pešačenje po prirodi. Na obližnjoj pijaci nabavili smo sanduk voća, a usput smo se zaustavljali bar dvadeset puta. Nekad, zbog istraživanja i šetnje stazama i bogazama, kroz gusto rastinje; nekad zbog fotografisanja, jer prizori mame i zahtevaju da budu ovekovečeni. Na desetine vodopada, većih i manjih, a ispod njih, jezerca. Voda hladna, ali doživljaj nezaboravan.

Zastajali smo povremeno, privučeni tezgama pored puta, na kojima lokalni stanovnici prodaju tropsko voće i čuveni havajski hleb sa bananom.

Putujući čudesnim Hana putem, kod mesta Pā'ia, odvaja se strm i vijugav, kolski put, prilično izlokan. Ako imate terensko vozilo, stićićete do obale okeana, do tačke, koja se zove Jaws, ili na lokalnom jeziku, Pe'ahi, što znači, talas.

Ovaj greben, poznat je među surferima širom sveta, kao mesto koje ima najveće talase, igde izmerene.

U periodu od decembra do marta dostižu najveću visinu, oko 18-20 metara. Najveći izmereni talas je bio čak 25 m.

Talasi su najveći u popodnevnim časovima. Mi smo navratili oko 9h, kada su talasići samo par metara. Za nas, sasvim dovoljno.

Put za Hanu je jedinstvena atrakcija za svakog ljubitelja prirode. Iako dugačak manje od 80 km, potrebno je bar tri sata da bi se prešla ova deonica, od našeg hotela u Kanaapaliju do Hane.

Uzan i vijugav, ima preko 620 oštrih krivina i šezdesetak malih mostova, vrlo uzanih. Većinu je moguće preći samo u jednom smeru, mimoilaženje vozila nije moguće. Jednim delom puta, serpentine idu uz ivicu litice, odakle se pruža pogled od koga zastaje dah. S obzirom na moju blagu akrofobiju, meni je dah još više zastajao. Priznajem, na moment me je strah obuzimao. Ipak, tešilo me je što su moji saputnici bili potpuno bezbrižni, zaokupljeni lepotama prirode.

Oko 18h, već umorna i malo napeta, primetih naglas da će sunce zaći za pola sata, pa predložih mom društvu da malo manje zastajemo. Ne moramo baš svako drvo i svaki vodopad da fotografišemo. U tom mometu sam zbilja verovala da ćemo pre mraka stići do hotela. Na moje iznenađenje, rekoše mi da će put potrajati još sat i po. Uozbiljih se naglo, a progutah knedlu, kad dodaše:  Možda i dva sata.

Pogledah kroz prozor, tamni, teški oblaci su se polako spuštali niz Keopuka Rock. Tu su snimljeni uvodi kadrovi filma Jurassic Park.

Nek’ bude šta će biti – pomislih fatalistički. Možda je i bolje što je mrak, bar da ne gledam sve te provalije, iznad kojih se vozimo.

Posle dva i po sata stigosmo u hotel, umorni i puni utisaka. Sad, na sigurnom, rekoh da sam se malo do umereno plašila. Odosmo na piće, a ja pet para nisam dala što su me zafrkavali zbog kukavičluka. Čak i sama pomislih da sam preterala.

Sutradan, prvo što sam videla na Fejsbuku je bio post naše urednice, link Deset najopasnijih puteva na svetu.

Šta mislite na kom je mestu Put za Hanu?

https://www.youtube.com/watch?v=7euM-JQ2Owg

  

Sledeće

Kruna

Tue Mar 7 , 2017
Havaji: Put zvani HanaAutor: Vera VujičićPrvi put sam bila na Havajima pre tri godine, februara 2014. Iz filmova i TV reportaža, već sam imala neku predstavu o ovim dalekim ostrvima.Hoću reći, nisam imala neka velika očekivanja, pa tako nisam ni bila razočarana onim što sam videla. Nije to pejzaž po […]