Kapa za Rajka

Kapa za Rajka

Autor: Zoran Plećević

6667485609 F7b5448f23 ZUžasno me je tresao mamurluk tog jutra `88. godine i pokušavao sam da ga prevarim, zavaram, ublažim. Šta bilo, ali nije mi išlo. Prevrtao sam se po krevetu, prebacio u drugu sobu, na fotelju. Bilo je isto. Popio sam čašu vode i bilo je još gore. Znojio sam se kao da kopam u rudniku. U glavi mi je podmuklo tutnjilo i krenuo sam nazad, u krevet.

Tada, između dve sobe pade mi na pamet žena kojoj su ispale sise dok je probala cipele.

Bio sam u Beogradu sa Rajkom koji je tražio kapu za sebe, za svoju veliku glavu i svratili smo u tu prodavnicu gde je bilo sportske opreme, obuće i odeće. Sedeo sam na stolici, čekao Rajka dok je probao kape i gledao je. Uopšte se nije potrudila da ih skloni, da ih sakrije, prikrije, a ne verujem da nije primetila, nije to bila mala stvar. Nisu to bile male sise.

Dok se Rajko mrštio na kape ona je sedela na stolici i isprobavala, par za parom koje su joj donosile prodavačice, nije prestajala. Kao da je najnormalnije po prodavnicama prosipati sise i probati cipele? Mogla je i da ih sakrije, prikrije nekako, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mene. Gde mi sad pade na pamet? Možda bi mi čaša limunade pomogla? Koliko sam se zablenuo u te sise mogle su i oči da mi ispadnu. Bio sam ugrožen, u svakom pogledu i smislu, ipak, nije mi padalo na pamet da skrenem pogled.

Cedio sam limun i sećao se njenih sisa sa mladežima između, kao da ih je neko naslikao, tako lepo raspoređeni nisu hteli da me puste. Ko zna, možda sada šeta negde po periferiji i plaši muškarce, otkrivajući mantil i pokazujući te čarobne sise, sa pažljivo raspoređenim mladežima po njima.

Znojio sam se i bilo mi je nelagodno što moram da ih gledam, da sedim tu, u toj prodavnici gde je sve mirisalo na gumu. Požurivao sam Rajka, ali on je imao problem sa kapom, ova prodavnica mu je bila poslednja nada.

Ne vidim joj oko, nijedan detalj. Ništa ne znam o njoj, kako vodi ljubav, vrišti li kad svršava? Sva je kao svila, da li je depilirana? Možda voli da joj ruke budu vezane dok vodi ljubav? Sigurno vrišti i viče da je kurva dok širi noge i diže kukove do neba. Spava li gola ili u gaćicama? Grudnjak sigurno ne nosi, a taj mladež mi ne da mira i stalno me tera da gledam u njega.

Pije li kafu ujutru sama ili u društvu? Puši li, čita li knjige? Da li provodi vreme u kuhinji, voli li da kuva? Da vozi bicikl, voli li sladoled, more? Govori li strane jezike, engleski, španski, italijanski? Nosi li nekada sandale ili samo voli cipele? Nosi, sigurno nosi, nokti na nogama su joj lakirani. Ima lepe ruke, i sve je na njoj lepo. Čita li pesme? Voli li Branka Miljkovića, Disa, Malog princa, Anu Karenjinu?

Možda se obavija poput magle oko svog ljubavnika, raščupana, gola, dok joj se niz noge slivaju ljubavni sokovi? Možda nosi ljubavniku doručak u krevet ili on njoj? On njoj sigurno, ja bih joj nosio dok se ona lenjo smeška posle orgazma. Mladež to zna, ali uporno ćuti.

Tako je zrela, koža potamnela od sunca, divno miriše. Neki šanel sigurno... i neka krema. 

Oko, ne vidim joj oko, nosi velike tamne naočare, i ne znam da li su joj oči zelene ili plave, možda crne ili bademaste.

Sise su i dalje bile napolju, a ona se nije obazirala. Teške su. Obla je, sva je obla, visoka, nije debela, nije mršava, prava žena, zrela. Toliko sam to glasno pomislio, mogla je da me čuje.

Kada je najzad ustala, da prošeta odabrane cipele, uplašio sam se. Bila je strašno visoka, samo noge dva metra, a ostatak. Popio sam limunadu, setio se njenih sisa i pomislio da je bilo bolje da sam cedio pomorandže. Na trenutak mi je bilo lakše.

Gde li je sada? Sigurno opet negde proba cipele. Uz onu visinu sigurno joj nije lak izbor. Što ne ide bosa, leto je, zdravije je? Šta ako čuje moje misli i kupi kopačke? U ovoj prodavnici ima odličan izbor i ako ih kupi i počne da me šutira?

Pada li joj na pamet da u nekom smrdljivom gradiću neki jebivetar misli na nju dok ga trese mamurluk?

 

Photo credit: practicalowl via Foter.com / CC BY-NC

 

Sledeće

Pismo prijatelja

Fri Sep 23 , 2016
Kapa za RajkaAutor: Zoran PlećevićUžasno me je tresao mamurluk tog jutra `88. godine i pokušavao sam da ga prevarim, zavaram, ublažim. Šta bilo, ali nije mi išlo. Prevrtao sam se po krevetu, prebacio u drugu sobu, na fotelju. Bilo je isto. Popio sam čašu vode i bilo je još gore. […]

Preporučujemo...