(Ne)Sloboda (ne)mišljenja

(Ne)Sloboda (ne)mišljenja

Autor: Predrag Stojadinović

2016 07 13 Nesloboda NemisljenjaPlakanje o ,,nepoštovanju prava na mišljenje” je sada već postalo epidemija. Malo malo, pa neko ko je izbačen iz neke fejsbuk grupe, sa nekog foruma ili sajta, krene da plače kako mu je oduzeto pravo na mišljenje.

Krenimo, kao i uvek, redom.

Kako neko može nekome da oduzme pravo na mišljenje, to mi nikada nije bilo jasno? Lobotomijom? Elektrošokovima? Telepatijom? Profesor Iks u akciji? Kako? Šta neko misli, dakle koje mišljenje ima, ne može niko da mu oduzme, niti da ga spreči da to misli.

Što znači da se pomenuto kukanje zapravo odnosi na pravo na iznošenje mišljenja, a ne na pravo na posedovanje mišljenja. Ali i to je potpuno besmisleno, naročito ako se uzme u obzir da se sve ovo odvija upravo na internetu.

Da li ste čuli za WordPress? Da li ste čuli za Blogger? Niste. Onda, da li ste čuli za Google i za reč blog?

Ako jeste, da li ste probali, na primer, da potražite na guglu ,,besplatan blog”? Evo, ja ću da vam pomognem: Let me google that for you: ,,besplatan blog". Au, koliko rezultata… Prelistajte ih malo. Eto, postoji i blog.rs za koji ni ja nisam znao. Fenomenalno.

Dakle, napravite blog potpuno besplatno i krenite da prosipate svoja glupa mišljenja do mile volje. Sve dok ne promovišete nezakonite radnje i/ili fašizam i nasilništvo, niko ne može da vam zabrani da iznosite svoje mišljenje, ma koliko glupo i pogrešno ono bilo. Na nekim sajtovima, čak ni fašizam, otvoreni nacizam, rasizam, antisemitizam, mizoginija i slične odvratnosti, nisu uvek preduslov da vas neko blokira, obriše vam post ili vas drugačije virtuelno kazni. Pa, šta onda čekate? Otvorite blog i dajte svojim porivima priliku da se prikažu u punoj lepoti, odnosno odvratnosti.

Dakle, ne postoji način da se ugrozi pravo na mišljenje, a i skoro je nemoguće u iole slobodnim zemljama ugroziti pravo na iznošenje svog mišljenja.

Prema tome, o čemu se onda u stvari radi? Pa, radi se o, da se ovako narodski izrazim, pravu na preseravanje gde, kad i koliko oni hoće. Što zapravo i nije pravo, već nezaslužena privilegija, ili bar nešto što vi doživljavate kao bogomdano pravo i privilegiju vaše izuzetne ličnosti.

Sajtovi na internetu nisu javna dobra i u društvenom vlasništvu. Oni nekome pripadaju, neko plaća domen, server. Neko je administrator te fejsbuk grupe, tog foruma, sajta. To je efektivno nečija kuća, nije javna ulica, nije taraba sa rupom i javni toalet.

Prema tome, kada se nekome dozvoli da negde komentariše, to je privilegija, nije pravo. Kao i svaka privilegija, i ta privilegija se može oduzeti, bez obrazloženja, bez pravdanja, bez ikakvog razloga. Jednostavno rečeno, domaćin kuće ne želi više sa Vama da se sigra u pesku i kraj.

Čemu plakanje?

Lično sam bio izbačen iz jedne fejsbuk grupe i čak sa par foruma, ništa ne boli. I nisam sprečen da imam svoje mišljenje zbog toga, niti da isto iznosim. Koristim svoj vlog (to je isto kao blog, samo u video formatu, prim. prev.), zatim koristim druge forume, blogove, portale, šta god. Jednostavno, vlasnici te fejsbuk grupe i tih foruma nisu želeli da se sigraju samnom u pesku. Nikakav problem, ima mnoooogo drugih igrališta i još više druge dece sa kojom se sasvim lepo sigram u pesku. Nikakav problem.

Upravo zbog tog svog ličnog iskustva smatram da ljudi o kojima pričam imaju određene psihičke probleme. Činjenica da nisu sposobni da prihvate da jednostavno postoje oni koji sa njima ne žele da se sigraju u pesku na to ukazuje. Kada se na to doda i laganje o oduzimanju prava na mišljenje, situacija postaje još jasnija.

Ali, to nije sve!

Ovo je bilo samo generalno sagledavanje peska i balavih derišta u njemu.

Sada dolazimo do forme, tj. do sadržaja samih mišljenja i zahtevanja poštovanja istih. Nešto o čemu pomenuta derišta takođe obožavaju da kmeče i viču ,,treba poštovati tuđa mišljenja”.

Mmmm, ne b’ate, ne samo da ne treba, nego je to i veoma glupo i pogrešno.

Šta ako je nečije mišljenje da muškarac obavezno svakog jutra mora da tuče svoju ženu, te da je to recept za uspešan brak? Da li je to mišljenje koje treba poštovati? Naravno da nije.

Podsetimo se poznate izreke koja se pripisuje raznim autorima, a koju je yours truly, if I may say so myself, poboljšao: Mišljenja su kao dupeta, svi ih imaju, ogromna većina smrdi, a neka su čak i usrana.

Napokon, ne zaboravite nešto što je, u ovoj ili onoj formi, ugrađeno u zakonodavstva većine civilizovanih država. Ponavljam, civilizovanih, a ne zatucanih. Dakle, ideje i mišljenja nemaju nikakva prava. Ljudi ih imaju i neotuđiva su. Misaoni zločini još uvek ne postoje, koliko god “Minority Report”, kratka priča Filipa K. Dika i istoimeni film, nagoveštavali tako nešto u budućnosti. Znači, mislite šta god hoćete, pišite o tome na nekoj od bezbroj platformi namenjenih tome, ali nemojte kukati da vam je negde, na nekom prilično privatnom mestu, zabranjeno da verbalno ili skribomanski defecirate, samo zato što ste osetili neizdrživi nagon.

Nema zakona koji obavezuje bilo koga da vam mora dopustiti da vaše misli izlažete, obrazlažete, branite ili promovišete na bilo kojoj onlajn platformi. Nema ni zakona koji bi vam zabranio da mislite šta god želite o kome god ili čemu god želite.

Znate, ako vam ja dođem u goste, siguran sam da vam se ne bi svidelo da ugacam hodnik blatnjavim cipelama, raspalim vas po nosu, onda vam se olakšam po sred dnevne sobe sve zapevajući pesme Baje Malog Knindže, izurlam vam se na dete, šljapnem vam ženu po zadnjici i još počnem da se derem na vas da je to moje pravo i da ste užasni fašista ako mi ne dozvoljavate da vas u rođenoj kući zlostavljam.

Vaše misli nemaju nikakva posebna prava, dalje od toga što vi imate prava da ta mišljenja lično i sasvim privatno smatrate važnim. Uglavnom, znate, ona to baš i nisu većini drugih ljudi. Ali hej, neka vas to ne spreči da otvorite blog ili FB stranicu, pa samo opletite, svom snagom.

Zahtevanje da se poštuju mišljenja je samo dobro oprobana i uspešna taktika obmanjivanja i nasilne indoktrinacije glupostima. Neko odvali neku glupost i to se onda ,,mora poštovati”, te svako ko proba da kritikuje biva okarakterisan kao negativac, nasilnik, i tome slično.

Ali, o tome u nekom narednom tekstu…

 

Za sada, prestanite da slepo poštujete bilo šta. Poštovanje se zaslužuje, ne zahteva se. Nezasluženo dobijeno poštovanje je bezvredno, a ljudi koji zahtevaju poštovanje, umesto da se potrude da ga zasluže, su jednom rečju jadni.

Sledeće

Stara tašna

Thu Jul 14 , 2016
(Ne)Sloboda (ne)mišljenjaAutor: Predrag StojadinovićPlakanje o ,,nepoštovanju prava na mišljenje” je sada već postalo epidemija. Malo malo, pa neko ko je izbačen iz neke fejsbuk grupe, sa nekog foruma ili sajta, krene da plače kako mu je oduzeto pravo na mišljenje.Krenimo, kao i uvek, redom.Kako neko može nekome da oduzme pravo […]