Zadužbine u Srbiji (I deo)

Zadužbine u Srbiji (I deo)

Dobročinitelji velikog srca

Autor: Miljan Paunović

Na Vodi Kapetan MisaVekovima unazad srpski vladari, javne ličnosti, imućni građani nakon svoje smrti, ali i za života, ostavljali su u amanet narodu svoje kuće, zgrade, fondove – zadužbine. Te značajne ljude iz naše istorije zovemo zadužbinarima, ali i dobrotvorima ili dobročiniteljima.

Prošetali smo Beogradom, i u samom srcu grada na Terazijama pitali prolaznike da nam kažu gde je Zadužbina Goluba i Samuila Janića... Prilazimo jednoj gospođi: "Izvinite, da li nam možete reći gde je Zadužbina Janića?". Razmišlja, nakon par sekundi reče: "Ne bih znala, malo ste me sada zbunili". Upitali smo je da li zna gde je hotel Balkan. "Kako da ne, pa evo nas stojimo ispred hotela, ulaz vam je sa donje strane" - zadovoljno nam reče gospođa. "Da li znate da se zapravo hotel Balkan nalazi u zadužbini pomenutih dobročinitelja?"... "Stvarno?!" - iznenađeno nas pogleda - "Eto, umrla bih ne bih znala".

Da, od dvadesetak prolaznika, samo je troje, četvoro njih znalo odgovor na naše pitanje. Ne možemo reći da smo bili iznenađeni, ali ko još razmišlja o zadužbinama u vremenu u kome živimo?

Igumanova Palata Nova Foto D JEVREMOVICHNajverovatnije se i vama desilo da prođete pored neke stare zgrade s početka prošlog veka u nekom od gradova Srbije, i da ne znate da je to zdanje zapravo ostavio neko nama u amanet. Iz Arhiva Srbije kažu da ima više od 1.000 zadužbina širom naše zemlje ( materijal iz ove oblasti je još uvek u obradi ), koje su nam poklonili značajni ljudi iz naše istorije. Te zgrade, kuće, fondove zovemo zadužbinama, a za njihove prvobitne vlasnike ustalila se reč dobrotvor ili dobročinitelj.

Priča o nastanku zadužbina vraća nas 11 vekova unazad. Naime, prvi zadužbinar bio je raški župan Stefan Nemanja, a njegova zadužbina je manastir Studenica. Kasnije je loza Nemanjića izgradila čuvene objekte, koji su i dan danas upotrebljivi – manastire, crkve ali i bolnice, mostove, zgrade... Stefanov sin Rastko poznatiji kao srpski arhiepiskop Sveti Sava, zidao je objekte i van granica Srbije, u Grčkoj, Rumuniji, na Svetoj Gori. Kralj Milutin je takođe gradio, a najpoznatija zadužbina je manastir Gračanica. Primer Nemanjića sledili su i vladari posle njih, te su stvarali i ostavljali narodu na korišćenje svoje domove i zgrade od javnog značaja. Zadužbinarstvo se održalo i za vreme vladavine Turaka, iako u dosta manjem obimu, u to vreme su trgovci, profesori, ministri bili glavni akteri očuvanja i razvoja doborčiniteljstva u razvoju Srbije.

Kolarac 2Početak XX veka iznedrio je ljude koji su svojom političkom i kako bi danas rekli preduzetničkom moći, ostavili nama u nasleđe objekte koje koristimo svakodnevno, a veoma često i ne znamo baš tačno ko su bili ti ljudi. Posebnom sjaju i raskoši Beograda doprinose velelepne građevine s početka prošlog veka - Igumanova palata, Kapetan Mišino zdanje, Zadužbine Ilije M. Kolarca, Đoke Vlajkovića, Nikole Spasića, Nikole i Evgenije Kiki, Dimitrija i Anke Naumović...

Arhitektura ovih zdanja je posebno interesantna jer je uglavnom zasnovana na elementima neobaroka ili neorenesansnih stilskih obeležja, poput Zadužbine Nikole Spasića. Ova zgrada, u Knez Mihajlovoj ulici br. 33, sagrađena je 1889. godine, za Nikolu Spasića beogradskog trgovca. Zanimljivo je da je Spasićeva zadužbina svojevremeno imala više sredstva od Nobelove fondacije. Njegovim novcem izgrađena je Gradska bolnica na Zvezdari, ali i bolnice u Krupnju i Kumanovu, kao i dom za stare u Knjaževcu.

Nastaviće se…

Sledeće

Ima važnijih problema, bre

Mon Jun 13 , 2016
Zadužbine u Srbiji (I deo)Dobročinitelji velikog srcaAutor: Miljan PaunovićVekovima unazad srpski vladari, javne ličnosti, imućni građani nakon svoje smrti, ali i za života, ostavljali su u amanet narodu svoje kuće, zgrade, fondove – zadužbine. Te značajne ljude iz naše istorije zovemo zadužbinarima, ali i dobrotvorima ili dobročiniteljima.Prošetali smo Beogradom, i […]

Preporučujemo...