Pametniji… pije pivo

Pametniji... pije pivo

Autor: Iva Radović

Crni Sok Zuti Sok 02Pre no što se zalaufao proces ukrupnjavanja kapitala, umesto kojekakvih Green marketa i Corner shopova imali smo malu bakalnicu u kraju. Bilo je tu svega i svačega, od cigareta i novina do šećera, ulja i voća, a bilo je i hemijskih bućkuriša poznatih pod imenom - crni i žuti sok. Imali su i neku imitaciju negaziranog soka od pomorandže koji u Sorabiji zovemo generičkim imenom - đus. Juice, takorekuć u prevodu - sok. Ovaj se zvao "Joice". Pretpostavljam da je tvorac imena hteo jasnu asocijaciju na đus, što ova mućkalica, iako liči, nije; a i na sreću, sreću rados'. Re - joice. Joy. Da budeš sav joyful kad ga piješ. Očekivati da je nešto i Džemsa Džojsa imao na umu bilo bi isuviše optimistično; a taj se i drugačije piše.

Pre nego što pređem na stvar, da izjavim za novine još i to da sam u mladosti umela da budem mudroser koji se raspravlja i inati. A onda me je život prožvakao i ispljunuo, ostavivši me u čuđenju - nekad, i pored toga što znaš da si u pravu, ispadneš grbav, glup, posramljen, ili pak iscrpljen od beskonačnog nadmudrivanja sa neistomišljenicima. Sukob ideja pretvara se u sukob volja, pa i takmičenje u drskosti, bezobrazluku ili govorničkoj veštini. Od stavova ostaje prah i trunje, a mi se uporno batrgamo i dalje, kao dva posustala petla. Dokazujemo kome je veći. Mislila sam na koeficijent inteligencije, mada je, u osnovi, polni organ u pitanju.

Tako ja odem i zatražim: "Džojs". Prodavačice, koje me znaju sto godina, inače pristojne žene - crkoše od smeha.

- Ahahaha, komšinice, jao, pa kako, pa nije džojs, nego đus, ahahaha ijao, kako to ne znate?

U tom trenu kroz glavu mi prolazi celo ono objašnjenje; sreća sreća radost; y koje prelazi u i;  asocijacija na "juice" - štos, igra slovima, pun intended, jer  reč koju izgovaramo kao "đus" ne piše se joice, lako je u svakom rečniku proveriti... A onda mi jedan glasić došapne - a šta te boli uvo? Sad ćeš da im se uplićeš u objašnjenja, ili ćeš možda da otrčiš kući po Bensona? Jer, sumnjam da će ti verovati na reč. Kupi taj joice, 'bem ga u ime, i nerviraj se oko važnih stvari.

Te tako i uradih. Nasmejah se i sama i uzeh hemijski čorbuljak.

I tako sam svesno odigrala namenjenu mi ulogu budale, po prvi put se ne osetivši loše.

Naravno, mada bih volela da sad kažem kako je to bilo otkrovenje koje mi je donelo spokoj i spasilo me bespotrebnog trošenja vijuga i jezičkih sposobnosti, o logici i nervima da i ne govorimo - to nije istina. I kasnije sam se hvatala u koštac sa senkama i plastičnim čudovištima koja se nisu predavala. Isuviše sam bila fina i lepo vaspitana da bih se služila najgnusnijim i najnižim uvredama (čak i prema onima koji su ih bez sumnje zaslužili); a često sam nailazila na tvrde tikve do kojih razumna objašnjenja, bez žuči, nisu dopirala.

Uopšte uzev, ne pamtim da sam ikada u zrelom dobu prisustvovala raspravi u kojoj bi, silom argumenata, neko promenio mišljenje i rekao da nije u pravu.

Svi su u pravu. Uvek i svuda, do smrti.

Jedino, možda, u naučnim krugovima, mada i naučnici umeju da budu gnjide kojima je sujeta važnija od istine. Međutim, "društvenjaci" će radije sve da relativizuju i dovedu u sumnju nego što će baš otvoreno da se sukobljavaju. Pitanja vezana za ljude i društvo retko imaju JTO, češće su "mož' da bidne al' ne mora da znači". Nas prvo nauče da sumnjamo. Samo su idioti sigurni da su uvek u pravu.

A na društvenim mrežama... Dvoboji, troboji, višeboji bez kraja i konca. Pa grupnjaci, model: deset na jednoga. Sado-mazo klinčevi. Bezočno vređanje, pljuvačina, ponižavanje, mržnja, polivanje, satiranje - do poslednjeg trzaja prstom po tastaturi, a na sve moguće, pa i na one najminornije i najbeznačajnije teme.

Povuče me ponekad, priznajem, usisa me centripetalnom silom to sokoćalo, samo li privirim na njegova bojna polja. Ali često se setim citata koji toliko često navodim da sam prijateljima već i dosadila: iz "Pretendenta na presto" Vladimira Vojnoviča:

"Kada se sa nekim raspravljaš, ti ne želiš da dokažeš da si u pravu: želiš da dokažeš da si pametniji od njega. Zato se ja uvek slažem. Ako hoćeš da budeš pametniji - budi. Ako ti duši godi da mi pljuneš u lice - pljuni, obrisaću se. Meni je to potpuno svejedno."

Možda ne sve, ali mnoge naše raspre su u suštini samo to: želja da budemo pametniji, obrazovaniji, upućeniji od drugih i da to svetu demonstriramo. Prave prosvetiteljske težnje, složićete se, ne izgledaju baš kao tipična svađa na Fejsbuku. Pravi sukob mišljenja koji dovodi do novog kvaliteta, ako nije vezan za temu od javnog značaja - i ne mora se voditi u javnom prostoru. Sve ostalo je divljanje sujete.

Sve češće se povlačim i grizem za jezik. Boli me više i sa đus, i za to može li kosa u trenu osedeti, da li je neka knjiga objavljenja pre neke druge knjige koja se reklamira kao "prva te vrste u nas!", i da se proces oksidacije i kod biljke zove disanje, i da sam se zajebala za ligustrum koji je ustvari obična živa ograda, i da li je havajka samo havajka ili ima seksistički print, i zašto svi vole Nika Kejva koji mene ostavlja ravnodušnom.

Neke stvari nisu vredne borbe.

Neke, međutim, jesu: i dalje verujem da su svi ljudi rođeni jednaki i da treba da imaju jednaka prava, i dalje verujem da učenje nije uzaludno, da je svakom čoveku potrebna umetnost, da su osećanja važna koliko i razum, da su ljudi važni kao i ideje, i dalje verujem u nežnost, saosećanje, razumevanje, saradnju, ljubav.

Uostalom s godinama skontaš i da je pivo bolje od đusa. A lepo se rimuje i sa Džojsom.

 

Sledeće

Kraljica koincidencije ili Original falsifikata

Mon Jun 27 , 2016
Pametniji... pije pivoAutor: Iva RadovićPre no što se zalaufao proces ukrupnjavanja kapitala, umesto kojekakvih Green marketa i Corner shopova imali smo malu bakalnicu u kraju. Bilo je tu svega i svačega, od cigareta i novina do šećera, ulja i voća, a bilo je i hemijskih bućkuriša poznatih pod imenom - […]

Preporučujemo...