Prodavci sladoleda

Prodavci sladoleda

Аutor: Zoran Plećević

1461772474Impuls Slider1Ovo je priča za nekog ko ume da sluša, jer ovo je baš priča o nekom ko je takav. Ko ume da ćuti i da sasluša, ovo je priča o prodavcima sladoleda.

Samo ne u našem gradu, u našem gradu nikako. Ne mislim da su naši prodavci sladoleda neznalice i drkadžije, znam da nisu ništa manji filosofi od onih iz drugih gradova, ali stvar je u tome što poznajem sve lokalne sladoledžije i nije mi nikakvo zadovoljstvo da razgovaram sa misliocem ili elektroničarom kada već znam da je on to i to i kada taj zna da ja znam da je on to i to.

Sa njima se može popričati o bilo čemu, na bilo koju temu možete da razgovarate jer njih uopšte ne zanima proizvodnja sladoleda, a još manje tehnologija koja se koristi u toj proizvodnji. Mada, o tome bi mogli dugo, kao i o svemu ostalom, beskrajno dugo da pričaju. Njih nešto naročito ne zanima ni prodaja, ali kada su već tu, kada dođe neko ko po vrućini želi da se rashladi sladoledom, ne mogu da kažu da ih to ne zanima. Ne bi bilo pristojno, a oni su veoma pristojni, čak i kada naiđe neko ko želi samo da usitni novac ili da na kratko rashladi glavu u njihovom zamrzivaču oni će samo pogledati da slučajno kosa nije prljava. Uvek su ljubazni. I kada im dođe distributer koji na veliko deli sladoled, a o vrstama i ukusima mogu da pričaju ceo dan.

Ali, pametan i barem malo pronicljiv čovek odmah će primetiti da ih to ne interesuje, naravno ako ih pažljivo pogleda. Ta dostojanstvenost, lenjost, sporost dok vade odabrani sladoled iz zamrzivača, to je ono što raspamećuje čoveka svaki put. Oklevanje pri svakom zatvaranju poklopca, na to se mora obratiti naročita pažnja, da što više svežine ode u atmosferu.

Oni čak i o atmosferi razmišljaju.

Zapravo, dok se ne uđe u suštinu niko i ne sluti kakvi su filosofi ti prodavci sladoleda ali, samo ako su u pitanju muškarci. Nema tu nikakve rodne diskriminacije, ni slučajno, ni iz daleka, samo žene su drugačije u ovom poslu. One, dok prodaju sladoled ubijaju vreme izrađujući ručne radove, zanimaju se nečim praktičnim i ne razmišljaju. Poklopac zatvaraju što brže mogu i da ih čovek upita zašto to rade ne bi znale da odgovore. Atmosfera im ne pada na pamet, a o svežini razmišljaju tek ponekad.

Kod muškaraca je sasvim drugačije, njima ne dolikuje da nose ručne radove i da se sa njima zanimaju dok nema mušterija. Ne, oni ne rade ništa, samo sede i razmišljaju. Satima mogu da sede u istom položaju, da gledaju u istom pravcu i da razmišljaju. Naravno, to mogu samo kada je vreme varljivo i kada prodaja slabo ide.

O čemu razmišljaju?

Uvek se nađe ponešto, sa povodom ili bez ikakvog povoda, nimalo nisu izbirljivi. Razmišljaju o atmosferi, o litosferi, stratosferi, biosferi, o svim mogućim sferama koje postoje, čak i o onima koje ne postoje. Ne postoje oblasti u koje se oni ne upuštaju, ni prepreke koje bi mogle da ih zaustave.

Već sledeće godine svi će oni naći drugi posao, bolji posao, možda baš svoj. Na njihovo mesto doći će novi filosofi, to svi oni znaju i to ih oslobađa od razmišljanja o prodaji, o proizvodnji, o tehnologiji, od svih sličnih razmišljanja koja postoje.

Najviše ih zanimaju one vrste razmišljanja, one neobične stvari o kojima obični ljudi nikada ne razmišljaju. U svakom slučaju, prodaja je ono što ih najmanje zanima, ali, ako se slučajno povede razgovor o tome koliko procenata uranijuma ima u vodi obližnjeg jezera, znaće u decimalu. Začudiće se što neko drugi to ne zna i reći će; pa iz tog jezera svi pijemo vodu. Ako se razgovor na tu temu produži reći će vam i koliko mangana i svega ostalog, štetnog ima u toj vodi, naravno u procentima.

Pitajte to nekog drugog prodavca, bilo kojeg. Prodavca nameštaja na primer. Nećete dobiti nikakav odgovor, jer njega ne zanima ništa drugo osim proizvodnje i prodaje nameštaja, tehnologija je reč za koju je možda čuo, a možda i nije, ali u svakom slučaju nema pojma o njoj. Njega mnogo više interesuje prodaja od proizvodnje, on naručuje samo ono što može da proda. O robi koja nema prođu u njegovoj prodavnici nikada ne razmišlja. Može biti da se u krajnjem slučaju zainteresuje za neku uspaljenu gospođu koja je došla da kupi kauč i oteže sa odlukom. Dok joj preporučuje udobnost kauča možda mu se učini da bi ga ona rado isprobala sa njim po zavšetku smene.

Ali, ne. Taj nikada neće saznati koliko procenata uranijuma ima u vodi obližnjeg jezera. On možda zna da u vodi ima debelih somova, šarana i smuđa, koja udicu i koji mamac za koju vrstu ribe ide, ali o uranijumu nema pojma. To jednog prodavca nameštaja jednostavno ne zanima.

Sa prodavcima sladoleda čovek može da razgovara i o elektronici. Može, jer oni o tome znaju sve. Znaju, jer su četvrtina svih prodavaca sladoleda ljudi koji su završili elektroniku ili im nedostaje samo završni ispit. Ostale tri četvrtine su ekonomisti, mislioci, tehnolozi, prosvetni i naučni radnici, u nešto manjem broju lekari, anesteziolozi, psiholozi...

 

Sledeće

Prikaz slučaja PTSP-a (Dio drugi)

Fri May 6 , 2016
Prodavci sladoledaАutor: Zoran PlećevićOvo je priča za nekog ko ume da sluša, jer ovo je baš priča o nekom ko je takav. Ko ume da ćuti i da sasluša, ovo je priča o prodavcima sladoleda.Samo ne u našem gradu, u našem gradu nikako. Ne mislim da su naši prodavci sladoleda […]