Muke po Mari

Muke po Mari

Autor: Aleksandra Mijović – Anja

Paranoia Or Something By Nami Tsuki D3euzbjNedavno je moja drugarica Mara imala susret šesnaeste vrste sa dojučerašnjim drugarom, koga je smatrala svojim pajtosom. Ne najboljim ortakom svakako, ali učinio joj je kad joj je trebalo. Tako ju je kupio. Našao se, zadesilo se da nije bilo nikoga u blizini, drugarka se izjadala i počeše da se druže.

Sve je bilo harmonično, fino do momenta kad je počeo da joj udeljuje savete, ’nako ničim izazvan. Okej, ljudi pametuju, to je tak’ normalno. Ali onda je uzeo da se duri kad nonšalantno Mara nastavi po svome. Mal’, mal’, pa iste savete koje je Mara zaobilazila, eto od njega ponovo.  Sve je više uvređen njenom neposlušnošću i drugarstvo im se hladi. Oki, žao joj je, al’ šta se može.

Beograd je selo – stara žvaka, te uskoro do nje stignu neki abrovi koji izađoše iz njegovih usta: Da je Mara ’vaka i onak’a. A je l’?

Sledi prekid svih komunikacija. Ćao, zdravo... A onda, fatamorgana! Stiže pismo sa detaljnim opisom Marine, zlurade malenkosti, ispisane teškom mukom koju je izazvala. Čo’ek otvorio dušu, nEje više mog’o da trpi torturu. Uhodi i njega i njegovu dragu po vrletima interneta. Mara ostavlja zajedljive komentare u nameri da ga unizi pred svetinom. U koji god pos’o da je ušao, uvek bi ga izneverili. Tako i Mara. Ona je miss Piggy kojoj je on naivno udelio bisere. Ali onda je prekinuo sa prljavom Marom sve odnose. Izabrao da se ne druži sa pokvarenim, besposlenim spodobama kao što je drugarica mi Mara, al’ ne lezi, vraže – Mara mu ne da mira. Je l’ ’oće rat? E, pa dobija ga. Ima da je ogoli pred svima. Materijala ima onoliko. I CIA bi mu pozavidela na sortiranim dokazima. Mara je okupila  ekipu beskičmenjaka  kojima manipuliše, sve u nameri da ga uništi. Diriguje im, a oni k’o muve bez glava jurišaju.

Bokte, pojma nije imala Mara da je tako moćna. Ih, bre, što joj ranije ne otvori oči! Pa, da osnuje neki kult, pare da zgrne. Sad je već kasno, već  se Mara razvila u saosećajno biće. Ne mere ovce šišat’. Tuga, jašta!

Dotično pismo ju je isteralo iz šina, da se ne lažemo. Prvi dan je izgledala k’o kup nesreće. Drugi dan k’o ,,pobesneli Maks’’, a trećeg dana dožive Mara proviđenje.

Internetu, koj’ te izmisli! Unese Mara par impresija u pretraživač i op, evE ga!

,,Čovek koji pati od manije gonjenja je ubeđen da mu svi žele zlo. Da ga svi ogoravaju i omalovažavaju. Da protiv njega rovare i spletkare. Da žele da ga onemoguće u svemu što preduzima i što bi da preduzme. Da smeraju da ga gurnu u propast, unište. Ne veruje u bilo čije dobre namere, smatra ih opasnom maskom, čiji je cilj da ga zavara i uspava, a iza koje se kriju najpodmuklije ideje.

Ljude koje okuplja oko sebe smatra bezopasnima, jer ih drži u svojoj vlasti. Polako, uigrano i predano ih obrađuje po svom ukusu. Zadržava samo one koje je uspeo da slomi, lišivši ih volje i misli. Nepokolebljivo je uveren da mu tuđa glava misli samo zlo. Otuda njegova potreba da gospodari svima oko sebe. Tako se brani od nasrtaja koje unapred pretpostavlja.

A zašto veruje u sve to? Čovek koji veruje da o njemu svi loše misle, sasvim sigurno rđavo misli o sebi. Iako toga najčešće nije svestan.

Jedini način da se čovek oslobodi ove manije  je da prihvati sebe onakvog kakav jeste, sa svim svojim vrlinama i manama, sposobnostima i slabostima, mogućnostima i ograničenjima. Bez samoprezira, bez mahnite mržnje prema sebi i bez samoosude.

Tek kada se počne prijateljski ophoditi prema sebi, čovek će poverovati da se i drugi ljudi prema njemu mogu odnositi sa prijateljstvom i bez zadnjih namera.’’

Sad je i Mara skontala. Pala je bila u beznađe, jer nije razumela otkud se pojavi tolika mržnja? Kako li je to izazvala? Sve je u glavi presipala kako je došao do tako kreativno bednih stavki koje čine njenu dušu.

Poznajem Maru jako dobro. Ume da bude trvdoglava, bandoglava, lenja i ćutljiva, ali kad nekoga u srce primi, to je gotova stvar. Taj može da se opusti i na nju uvek osloni (osim kad je rano jutro). Ali sad joj je kristalno jasno sve. Opet je pogrešila što ne želi da shvati da je svet postao mahom leglo devijacija. Kroz život se mora ići u gardu, nikad se ne zna šta može da te snađe.

Nego, imate li vi slična iskustva?

Ne zabadam nos, no pitam za drugaricu Maru.

      Hvala Dejanu Simonoviću.

Sledeće

Lanac ćutanja, deo prvi

Sat May 28 , 2016
Muke po Mari Autor: Aleksandra Mijović – Anja Nedavno je moja drugarica Mara imala susret šesnaeste vrste sa dojučerašnjim drugarom, koga je smatrala svojim pajtosom. Ne najboljim ortakom svakako, ali učinio joj je kad joj je trebalo. Tako ju je kupio. Našao se, zadesilo se da nije bilo nikoga u […]