Justejn Gorder – Misterija pasijansa

Justejn Gorder – Misterija pasijansa

Autor: Anica Vučković

     Justejn Gorder Misterija Pasijansa Slika O 45504309Po završetku čitanja ovog romana, prvo je u meni progovorio ljubitelj filma: ,,Uh, kakav bi ovo film bio!“ Ako volite romane u kojima se prepiliću stvarni život i bajka, prošlost i sadašnjost, i gde bajka (kako to bajke inače čine: neke u celini, neke u delovima) na sebi svojstven način objašnjava stvarnost, onda je ova knjiga prava poslatica.

     Dečak Hans i njegov otac, putuju iz Norveške za Grčku u potrazi za dečakovom majkom koja ih je bez objašnjenja napustila još dok je Hans bio sasvim mali.  Na granici sa Švajcarskom, patuljasti čovek sa benzinske pumpe, upućuje ih na put koji vodi preko Alpa u maleno mesto Dorf. Patuljak insistira da je to pravi put kojim treba krenuti i daje dečaku lupu uz reči da će mu  možda zatrebati u Dorfu. Tokom vožnje Hansov otac otkriva da ih je patuljak uputio u pogrešnom smeru i pošto je bilo kasno za povratak, odlučuje da prespavaju u Dorfu. Sledećeg dana nakon ručka, dok se njegov otac malo družio sa alpskom rakijom, Hans se sam prošetao selom. Među malim brojem radnji, pogled mu je privukla pekara sa starim kolačima i činijom sa zlatnom ribicom u izlogu. Na suncu, ribica se presijavala na čitav niz boja. Iz unutrašnjosti pekare, stari pekar mu je rukom mahnuo da uđe i poslužio čašom soka. Ispostavilo se da je ovaj pomalo čudni i tajanstveni pekar dobrih očiju, za vreme rata bio nemački vojnik u Norveškoj. Primetio je lupu u dečakovim rukama i bio je uzbuđen kada je prepoznao norveški jezik. Na rastanku, dao mu je nekoliko svežih zemički uz molbu da najveću pojede kada bude sasvim sam.  Od ovog trenutka počinje vatromet likova i njihovih doživljaja. Iz najveće zemičke iskače minijaturna knjiga za koju je potrebna lupa da bi se pročitala. Iz knjige iskaču mornari koji su u različitim vremenskim periodima doživeli brodolom, magično ostrvo, ukusni purpurni sok koji se ne sme piti mnogo,  špil od  52 karte , patuljci sa obeležjima tih istih karata i Džoker koji je u svakom, pa i ovom špilu poseban.

     Ponekad je teško istovremeno pratiti malu knjigu i naše likove koji putuju u Grčku. Međutim, kao i u pasijansu na početku su karte  izmešane, a zatim polako dobijaju svoje mesto. Ovaj roman veoma pitke forme je prošaran filozofskim pitanjima, pričama, razmišljanjima Hansovog oca, ljubitelja starogrčke filozofije. Intresantan lik, inače. Bivši mornar, ima maniju sakupljanja Džokera iz različitih špilova, filozof u duši.  ,,Samo smo jedan tren ovog uzavrelog mnoštva. Hitamo po Zemlji kao da je to najprirodnija stvar od svih stvari. Video si kako mravi mile i jure gore na Akropolju! Sve će to nestati. Nestaće i zameniće ga novo mnoštvo. Novi ljudi stalno stoje u redu. Oblici nastaju i nestaju. Maske nastaju i nestaju. Stalno se pojavljuju neke nove misli. Nikad se ne ponavlja ista tema, nikad se jedna kompozicija ne pokazuje dva puta… Ne postoji, dečače moj, ništa toliko složeno i skupoceno kao čovek. Ali, sa nama se postupa kao sa bezvrednim nakitom!”

     Pripovedač priče koja se događa u našoj stvarnosti je dečak Hans , što je pisac maestralno izveo. U jednom intervjuu je izjavio da je Misterija pasijansa pomalo autobiografska knjiga, jer oslikava njegov odnos sa ocem.

    Pisac Sofijinog sveta nas ovom pričom podseća na to da je život u svakom svom obliku čudo. Jutro je čudo, reka je čudo, cvrkut ptica je čudo, šetnja pod mesečinom je čaroban trenutak. Prolazeći pored njih  i ne primećujemo njihovu posebnost. A o njima tako malo znamo. Kao što i o sebi tako malo znamo.  Gledamo u nebo, istražujemo galaksije, tražimo čuda. Da, svemir je divan, nedokučiv i beskrajan… Ali, ta čudesa su tu svakoga dana u našoj blizini. Postojimo zajedno. Živimo u jednoj bajci pod nebeskim svodom i zato moramo svet posmatrati otvorenih očiju, neprestano istraživati i zapitkivati. Kao što to čine deca.

     I odrasli se mogu izgubiti u bajci…  Ipak, ,,Sasvim sam siguran da po svetu hodi još jedan Džoker. On će se pobrinuti da se svet nikada ne smiri. Bilo kad i bilo gde može da iskoči jedna malena luda s dugim magarećim ušima i praporcima koji zvone, da nas pogleda duboko u oči i upita: Ko smo mi? Odakle dolazimo?’’

 

 

Sledeće

Prikaz slučaja PTSP-a (Dio treći)

Sun May 15 , 2016
Justejn Gorder – Misterija pasijansaAutor: Anica Vučković     Po završetku čitanja ovog romana, prvo je u meni progovorio ljubitelj filma: ,,Uh, kakav bi ovo film bio!“ Ako volite romane u kojima se prepiliću stvarni život i bajka, prošlost i sadašnjost, i gde bajka (kako to bajke inače čine: neke u celini, […]

Preporučujemo...