Sliku tvoju ljubim

Sliku tvoju ljubim

Autor: Vera Vujičić

25271055829 9c6bf75fb4 ZPojavom fotografije, početkom 19. veka otvorene su nove mogućnosti u dokumentovanju istorijskih i prirodnih pojava i događaja, kao i beleženju privatnih, porodičnih momenata.

Vremenom, fotografija je od oruđa hroničara, postala sredstvo za izražavanje umetničke inspiracije i ustoličila se kao ravnopravna umetnička disciplina, takozvana ,,osma umetnost”.

Često se kaže da fotografija govori glasnije od reči ili da govori hiljadu reči. Ne bez razloga.

Fotografija ima snagu, ima moć. U svojoj kolekciji eseja, O fotografiji, Suzan Zontag  govori o istorijskoj i savremenoj upotrebi fotografije i njenoj ulozi u društvu.

Fotografija je ustanovila hroničan voajeristički odnos ljudi prema svetu oko njih. Takođe, postavlja se pitanje objektivnosti fotografije. Fotografisati, znači na neki način prisvojiti objekat fotografije, uspostavljanjem odnosa prema svetu koji liči na znanje i koji na taj način ima određenu moć. Fotograf odlučuje šta će da uključi u fotografiju, a šta ne, koji ugao, svetlo itd. Na taj način, svi ovi faktori mogu da reflektuju određeni socio-istorijski kontekst. Zbog toga bi se moglo reći da je fotografija subjektivna forma izražavanja.

Moderna fotografija je izvršila uticaj na društvene pojave i promene, a posebno pojavom digitalne kamere, interneta i socijalnih medija.

Kao što je Maršal Mek Luen zapazio, razvoj fotografije je ,,eksponencijalno promenio našu percepciju pisane reči ili slike. Slikar više ne može samo da prikaže svet koji je bio fotografisan. Umesto toga, on otkriva unutrašnji proces stvaranja”

Naravno, fotografija ima moć komunikacije. Svojim kompleksnim jezikom, utiče na našu svest, podsvest, raspoloženje, emocije, maštu, želje…

Francuski filozof, sociolog, teoretičar kulture i fotograf, Žan Bodrijar, u svom eseju  O zavođenju, objašnjava zavođenje upotrebljavajući jezik i analogiju Frojdove psihoanalize. Za razliku od psihoanalize, čiji je cilj da otkrije latentno značenje tumačenjem manifestnog sadržaja –  jer psihoanaliza kaže da se značenje nalazi ispod, između ili izvan manifestnih pojava – u slučaju zavođenja, značenje je u potpunosti  locirano u manifestaciji. Drugim rečima, polje zavođenja je ,,sveti horizont pojave”.

Svedoci smo poplave fotografija na Fejsbuku: lepih, trivijalnih, onih koje predstavljaju našu decu, kućne ljubimce, kulinarske podvige, scene iz našeg dnevnog života. Na fotografijama smo ponekad i mi sami, uhvaćeni u svakodnevnim, spontanim momentima ili reprezentativno stilizovani.

8966320410 5269e68f9e ZA onda – a to je ono što mi  privlači pažnju – postoji tendencija upotrebe fotografije, lične ili tuđe, svejedno, a koja čini mi se, služi za provokaciju i slanje izvesnih poruka. Najčešće, to je fotografija koja prikazuje ženu zamagljenog pogleda, otvorenih usana, često sa cigaretom u ustima ili jagodom, sladoledom, bananom, sa Zoro maskom na očima, prekrštenih nogu, tu su i mrežaste čarape, nekad i pocepane, visoke potpetice, crveni ruž na usnama, crna čipka… Viđate to i vi. Često je to umetnička fotografija, ali svejedno. Nije reč o kvalitetu fotografije, već o ideji koja stoji iza postavljanja takve slike. Nema tu pornografije, naravno, to nije ni dozvoljeno. A ni ne radi se o kritikovanju golotinje, jer ni nje nema baš mnogo. Govorim isključivo i bez osude, samo o nameri. Jer, ono što definiše mnoge stvari je namera, a ne ,,stvar”.

Fotografija je jedan od načina manipulisanja ljudskom seksualnošću sa ciljem skretanja pažnje i postizanja  erotskog uzbuđenja. Skopofilija ili voajerizam ne bi postojala da nema egzibicionizma. Skriveni, maskirani egzibicionizam, vidimo na svakom koraku, pa i na Fejsbuku.

Kad govorimo o upotrebi fotografije u cilju postizanja seksualnog uzbuđenja, sopstvenog ili druge osobe, mislimo na nekoliko stvari: porn, smat, erotiku, senzualnost, a ima i prelaznih vidova. Naizgled slično, a u stvari, različito.

Pornografiju možemo definisati na različite načine. Najčešće se kaže:,,Ne znam tačno šta je pornografija, ali kad je vidim, jasno mi je da je to to.”

Pornografija je eksplicitan opis seksualnosti, ali bez ikakve emocije. Zbog toga često izaziva neprijatan osećaj.

Erotika ima za cilj da kaže priču, koja ima seksualnu temu, tako da je to humaniji izraz seksualnosti od pornografije.

Senzualnost predstavlja uživanje, traganje ili izraz fizičkog, posebno, seksualnog, zadovoljstva.

U osnovi, senzualnost je mera koja pokazuje koliko smo u dosluhu sa nasim osećajima i osećanjima. Koliko je neko senzualan, igra veliku ulogu ne samo u tome koliko zadovoljstva može da dobije u seksualnom životu, nego generalno, u životu, kao celini. Moguće je biti frigidan ili impotentan i van sfere seksualnosti. Etimološki gledano, obe reči o tome i govore.

Smat (smut, eng.) je teško definisati, čak ne postoji ni odgovarajuća reč u našem jeziku. Opscen, lascivan, kurvanjski, možda? Bilo da se radi o slici ili pisanom tekstu. Neka varijanta mekše pornografije, kažu, namenjena ženama. Možda tu spadaju i one čuvene ,,nijanse sive”, nisam čitala, ali rekla bih…

Erotske, pa i pornografske scene i teme, prikazane i opisane u literaturi, slikarstvu, vajarstvu i muzici, postoje koliko i ljudska sposobnost da zabeleži i ostvari ideju. Seks je oduvek bio inspiracija: od Kama Sutra, antičkih reljefa, seksualnih scena prikazanih na grnčariji i pergamentu starog Egipta, Rima, Grčke, Etruraca, do Pikasa, Džefa Kunsa ili Baltusa. Od Crvenog bana, Vuka Karadžića, D.H. Lorensa i famozne Lejdi Četerli, do Bukovskog, Henrija Milera i pomenutih ,,sivih nijansi”; od nekad zabranjene pesme ,,Volim te…ja tebe ne”, Serža Genzburga i lepe Džejn Birkin, do bezbroj današnjih hip-hop i drugih pesama i pesmica.

Eksploatacija ljudske, uglavnom, ženske, seksualnosti je jedna stvar, a male igre u spavaćim sobama su  sasvim nešto drugo.

Dokle god bude potražnje, biće i ponude – izvesna forma egizibicionizma i voajerizma je podjednako raspoređena, pa čak i prirodna. Ako se sad neko pobuni, neka se zapita zašto stavlja ruž na usne, farba kosu, nosi visoke potpetice, čipkast veš i…da ne nabrajam.

Ako i dalje tvrdite da to nema veze sa vama, ne budute toliko ponosni. Možda je to neki simptom? Razmislite o tome!

A ja ću da razmišljam, jer još nisam shvatila, čemu taj egzibicionizam i koga to zavodite na Fejsbuku. Mislim, postoji spavaća soba, u vidu inboksa.

Za kraj, Dita fon Tiz, majstorica za burlesku i striptiz. Svaka čast!

https://www.youtube.com/watch?v=sdIp-c0ExO0&feature=youtu.be

 

Sledeće

Manje od ništa

Tue Mar 15 , 2016
Sliku tvoju ljubim Autor: Vera Vujičić Pojavom fotografije, početkom 19. veka otvorene su nove mogućnosti u dokumentovanju istorijskih i prirodnih pojava i događaja, kao i beleženju privatnih, porodičnih momenata. Vremenom, fotografija je od oruđa hroničara, postala sredstvo za izražavanje umetničke inspiracije i ustoličila se kao ravnopravna umetnička disciplina, takozvana ,,osma […]