Opus No. 111 (odlomak) – Rade Drainac

Opus No. 111 (odlomak) - Rade Drainac

Ulis, Nova poezija 1938.

Digitalna kolekcija Drainac

 

Rade Drainac1

 

Proklinjem gradove na čijem betonu cveta balega!

I kao Majkovski želim da ih zalogaji hleba sagore.

U njihovim zdravicama o čovečnosti i pacifizmu

Vuku se podmukle zamke.

U dimu njihovih reči ima nevidljivog otrova.

Njihove dobrote liče na zube hijena

I u njihovim blagim pogledima vrebaju strele

izdajstva!

Za zemlju i peizaže oni gaje ljubav skakavca.

Iznad svih gradskih kupola izdižu se banke.

Sve su prodali zlatnom teletu i Mamonu.

Ljubavi su im postale oskrnavljenja,

A žene im bludno mirišu na gnoj!

Kako onda da snivamo po gradovima strahote!

I više ničija misao ne može svet da spase.

Nek godine samo rode!

Gle! na Balkanu, kao na aždajinom plamenom jeziku,

Žito talasa se…

 

Volim te, zemljo rodna i sveta, jer u tebi živi

rob i crv!

I prokleti da su svi oni koji izmišljaju hiljadu zastava,

Kad je beda samo jedna!

Pesnici su postali uljezi koji se hrane po

periferskim kujnama regionalnih nacionalizama.

Kao srednjevekovno mrsko plemstvo narodu žele

da raščereče udove.

Po hiljade puta prokletstvo!

Rođen za sanjalicu, evo, ja postajem bard!

 

Prokletstvo kad brat u bratu pronađe protivnika

I kad u ovoj zemlji nije jednak čak ni proletarijat!

Pesnici! Apostoli! Fariseji! Kurve!

Sutra će Balkan da se probudi!

Ovo nije imaginarni Ulis koji na Itaku žuri.

no narodni pevač za kojim budućnost putuje!

 

Grandioznim i nepojamnim stvarima kolevka se

dalje!

Jesi li čitao koliki beše Gargantua?

Imaš li imaginaciju da zamisliš šta je to

ispolin?

Podlače! okreni glavu istoriji

I pomisli čiji si sin!

Majka te u brazdi plodne njive rađala

I prvi put kad si zenuo, zemljom si crnom napunio usta!

 

Tu crnu balkansku zemlju pretvorićemo u hlebove

poezije!

Tada će biti siti podlac i vuk.

Dvojnice će ponovo odjeknuti poljima.

Ja ću vam mahati šeširom iz vagona

I ako mi ostane još suza u oku, napravićemo

od nje svečanost.

 

Da nije te vere, sutra bih se ubio…

 

                                                              izbor Anica Vučković

 

 

 

Sledeće

Sedma sila kao mit

Tue Feb 16 , 2016
Opus No. 111 (odlomak) - Rade DrainacUlis, Nova poezija 1938.Digitalna kolekcija Drainac  Proklinjem gradove na čijem betonu cveta balega!I kao Majkovski želim da ih zalogaji hleba sagore.U njihovim zdravicama o čovečnosti i pacifizmuVuku se podmukle zamke.U dimu njihovih reči ima nevidljivog otrova.Njihove dobrote liče na zube hijenaI u njihovim blagim pogledima […]