Teksas (Deo drugi)

Teksas (Deo drugi)

Autor: Vera Vujičić

3390222165 E18caa8a1d ZKultura kauboja ima duboke istorijske korene, koji vuku svoje poreklo iz Španije, preko doseljenika koji su među prvima nastanili predele današnjeg Teksasa. Reč „cowboy" se prvi put pojavila u engleskom jeziku 1725. godine poreklom od prevoda španske reči, vaquero, što znači: onaj koji se brine o kravama (vaca - cow, krava). Posle građanskog rata, bivši vojnici, sa obe strane, prihvatili su se stočarstva i na taj način postali kauboji. Interesantno je da su se među kaubojima našli pripadnici različitih rasa i etnickih grupa. Oko 15-25% su bili pripadnici crne rase, oko 15% su bili Meksikanci, a bilo je i Indijanaca koji su bili - kauboji. Indian cowboy, koliko god zvuči kao oksimoron, je realnost.

Tokom vremena, kauboji su razvili svoju autentičnu kulturu, koja je bila mešavina viktorijanskih i pionirskih vrednosti i koja je predstavljala način života - težak rad, spavanje na otvorenom, uz vatru , kretanje od ranča do ranča, višečasovno jahanje na konju, kao i neprekidnu borbu sa prirodom i indijanskim plemenima. Kao zaštitne znake kauboja, pored velikog šešira i čizama sa mamuzama, sigurno treba pomenuti i laso, kao i sedlo.

U prvoj polovini dvadesetog veka, filmska industrija je započela popularizaciju kaubojskih filmova, što je doprinelo stereotipizaciji lika kauboja, kako pozitivnoj, tako i negativnoj.

Današnji kauboji su daleko od starih definicija, mada se ideja o spoljnim  atributima kauboja donekle zadržala. Izraz, drugstore cowboy, označava pozera, koji samo nosi odeću kauboja, ali se ne bavi stočarstvom, koje je suština pojma kauboj.

Savremeni Teksas i njegovu kulturu smo imali prilike da vidimo u popularnim filmovima - Div, sa Džejms Dinom i Elizabet Tejlor, Gradski kauboj, sa Džon Travoltom, Paris,Teksas, Vim Vendersa, sa Nastasjom Kinski, Poslednja bioskopska predstava, Pitera Bogdanovića, sa Sibil Šepard, Nema zemlje za starca, braće Koen, sa Havierom Bardemom, po romanu Kormaka Mek Kartija i mnogim drugim.

Moderno vreme donelo je novi imidž Teksasa, koji je popularisan više preko NASE, jake ekonomije, naftne industrije, moderne tehnologije, biomedicinskih nauka, ali i preko umetnosti - prvenstveno filmske i muzičke. Pored toga što je Hjuston energetski glavni grad sveta, što ima najveci medicinski centar na svetu, sa sto hiljada zaposlenih, Ostin, glavni grad Teksasa, je recimo, već decenijama svetska prestonica žive muzike. Nijedan drugi grad u svetu nema toliki broj mesta po glavi stanovnika, na kojima se izvodi živa muzika. U Ostinu su započete mnoge muzičke, ali i filmske karijere. Od Vili Nelsona, preko Dženis Džoplin do Nore Džons. Od Džejn Mensfild, preko Rene Zelveger i Metju Makonaheja do Vesa Andersona. Lista teksaških umetnika je dugačka, od davnije prošlosti do današnjih dana: Skot Džoplin, Ti Bon Voker, Led Beli, ZZ Top, Edgar i Džoni Vinter, Stivi Rej Von, Badi Holi, Ti Bon Barnet, Bijonse...

Teksas je svestan imidža koji ima, a koji nepravedno nosi. Danas konzervativni elementi i dalje preovladavaju, ali do pre par decenija, to je bila pretežno demokratska država. Setimo se Lindona Džonsona. Stvari se menjaju i vratiće se na prethodno. Ponešto je vec vidno. Recimo, gradonačelnica Hjustona, Anis Parker, je prvi gej gradonačelnik jednog velikog grada u Americi. Veoma omiljena i ponovo izabrana i služi treći mandat. Na to smo ponosni, kao i na činjenicu da je Hjuston grad #1 po etničkoj raznovrsnosti, ispred Njujorka i drugih velikih gradova.

Ostin je grad velikih festivala, muzičkih i filmskih, SXSW, ACL, sedište kompjuterske firme Dell, grad ekscentrika, čija je parola Čuvajte Ostin uvrnutim, grad velike prirodne lepote, grad mladosti, pameti, progresa, liberalnih ideja. Ono sto je krajem šezdesetih bio San Francisko, sada je već odavno to postao Ostin.

San Antonio je jedan od najvećih američkih gradova, poznat po bogatoj istoriji, Alamu, Dejvi Kroketu, Stivenu Ostinu, Semu Hjustonu i drugim velikanima američke istorije. Interesantno je to, što je San Antonio jedini veliki američki grad, u kome preovladava hispano stanovništvo i gde je španski zastupljeniji od engleskog.

Teksašku kulturu reprezentuju mnogobrojni muzeji, bogati i spektakularni - Blanton muzej u Ostinu, Muzej lepe umetnosti u Hjustonu, Menil kolekcija, Muzej umetnosti u Dalasu, Fort Vortu, San Antoniu, Marfi i mnogi drugi.

13425999203 E55f2bea32 ZŠto se kauboja tiče, oni se danas mogu videti po manjim mestima i barovima sa kantri muzikom, gde je Bob Vils ,,jos uvek kralj", kako kaže čuvena pesma Vejlona Dženingsa. Tu kauboji i njihove devojke, sa širokim suknjama i belim ili crvenim kaubojskim čizmicama, igraju lajn dens (line dance) ili ,,dva koraka" (two steps). Jednom godišnje, u martu, ceo mesec je posvećen Hjustonskom Rodeu, koji je velika atrakcija i najveći svetski sajam stoke i kaubojskih veština. Ove godine, rodeo je posetilo preko 2.5 miliona posetilaca, prezentirane su raznovrsne kaubojske veštine, a u muzičkom programu učestvuju velike zvezde, poput Boba Dilana, ZZ Top, Bon Džovija, Tejlor Svift, Kit Urbana, Džona Ledženda i dr. Svojevremeno je nastupao i Elvis Prisli (koji se, zapravo, prezivao, Presli). Uz to, Rodeo je i veliki festival hrane, prvenstveno teks-meks, mešavine meksičke i teksaške hrane - roštilj, začinjena jela, kobasice, rebra itd. U martu, kauboji stignu karavanima iz kaubojskih država - Vajominga, Kolorada, Oklahome, Nju Meksika, Arizone, koji nas pored naših lokalnih, teksaških, svojim prisustvom i umećima, podsete na davna vremena, istoriju i tradiciju. Samo, ti novi, urbani kauboji, više liče na Džona Travoltu, nego na starog, dobrog Džon Vejna.

 

Sledeće

JAO!

Tue Dec 29 , 2015
Teksas (Deo drugi)Autor: Vera VujičićKultura kauboja ima duboke istorijske korene, koji vuku svoje poreklo iz Španije, preko doseljenika koji su među prvima nastanili predele današnjeg Teksasa. Reč „cowboy" se prvi put pojavila u engleskom jeziku 1725. godine poreklom od prevoda španske reči, vaquero, što znači: onaj koji se brine o […]

Preporučujemo...