Spoznajna tromost

Spoznajna tromost

Autor: Predrag Stojadinović

frog looking out of cooking pot for help. a red-eyed tree frog (Agalychnis callidryas), closeup isolated on white

Kao što sam u prethodnom tekstu napisao, postoje tri veoma važna psihološka fenomena koji se nazivaju kognitivna disonanca, kognitivna inercija i amigdalina otmica, a koji čine veoma učestale kamene spoticanja u procesu razmišljanja kod ljudi.

Inercija, u fizici, predstavlja otpor tela prema promenama u sopstvenom kretanju, bilo brzini ili pravcu. To je težnja da se ostane u stanju mirovanja ili da se održi, nastavi kretanje u istom pravcu. Inercija je osnovni koncept klasične fizike koji objašnjava kako na kretanje tela utiču spoljašnje sile. Reč inercija potiče od latinske reči iners, što znači neaktivan. Inercija se najbolje može razumeti kao opiranje nekog objekta promeni njegovog trenutnog stanja. Prvi Njutnov zakon se zove Zakon inercije i glasi: “Telo na koje ne deluju sile ima težnju da nastavi kretanje istim smerom i brzinom.”.

U psihologiji, kognitivna inercija označava težnju da se verovanja održe nakon što su formirana. Drugim rečima, to je sklonost ljudi da se oslanjaju na poznate pretpostavke i da pokazuju nespremnost ili nesposobnost da preispitaju i isprave te svoje pretpostavke čak i kada ne postoje validni dokazi koji ih podržavaju ili, što je daleko gore, kada su suočeni sa novim dokazima koji ih zapravo opovrgavaju.

Ovaj termin se koristi u oblasti menadžerstva i organizacionih nauka gde opisuje čestu pojavu gde menadžeri ne uspevaju da ažuriraju i promene svoje razumevanje situacije koja se promenila. Ovaj fenomen deluje kao psihološka prepreka za organizacione promene.

Važno je napomenuti da nisu svi slučajevi kognitivne inercije obavezno loši. Kognitivna inercija je ključni deo ljubavi, poverenja i prijateljstva. Ako se, na primer, suočimo sa dokazima da je neki naš dobar prijatelj nepošten, kognitivna inercija našeg prijateljstva će zahtevati mnogo više dokaza pre nego što prihvatimo da je to istina nego što bi to bio slučaj da je u pitanju neki potpuni stranac. Na ovaj način, kognitivna inercija pruža dodatni nivo poverenja u različitim ljudskim vezama.

Naravno, ovo je i mač sa dve oštrice jer kognitivna inercija tako može pomoći prevarantima i lažovima koji su uspeli da nas ubede da su nam prijatelji, da produže svoju prevaru i nastave da nas obmanjuju i iskorištavaju.

Jedan od poznatijih primera efekta kognitivne inercije je anegdota o žabi u proključaloj vodi. Ako žabu ubacimo u vrelu vodu ona će odmah iskočiti, ali ako je ubacimo u hladnu vodu, pa zatim tu vodu lagano i veoma postepeno zagrevamo, žaba će biti živa skuvana jer će promena temperature vode biti toliko postepena da je neće ni primetiti. Ova priča se koristi kao metafora radi upozoravanja ljudi da budu oprezni i svesni čak i malih, naizgled neprimetnih promena koje vremenom mogu dovesti do katastrofalnih posledica.

Kognitivna inercija je direktan uzrok nekoliko različitih logičkih grešaka i kognitivnih pristrasnosti, kao što su na primer pristrasnost ka statusu kvo, dokaz tvrdnjom, potvrdna pristrasnost i mnoge druge.

Kognitivna pristrasnost koja se naziva pristrasnost ka statusu kvo je pristrasnost prema održavanju trenutnog stanja onakvog kakvo jeste. Trenutno stanje, ili status quo na latinskom, se uzima kao referentna tačka, a svaka promena u odnosu na to stanje se doživljava kao nekakav gubitak ili poraz.

Pretpostavljalo se da se pristrasnost ka statusu kvo bazira na negativnoj pristrasnosti i averziji prema gubitku. Osoba ocenjuje potencijalne gubitke prilikom prelaska sa statusa kvo kao mnogo važnije od potencijalnih dobitaka, pri čemu će naravno izabrati da ipak ništa ne menja. Međutim, ispostavilo se da ova pristrasnost postoji i kada se eliminišu okviri gubitka i dobitka i kada je ponuđeni izbor bez takvih mogućnosti. Zbog toga, averzija prema gubitku ne može u potpunosti da objasni postojanje ove pristrasnosti.

Drugi potencijalni uzroci mogu biti izbegavanje žaljenja, analiza cene promene i psihološka privrženost.

Pristrasnost ka statusu kvo je primećena u raznim važnim životnim odlukama. U politici, na primer, ova pristrasnost predstavlja koren konzervativne ideologije jer je jedan od najznačajnijih elemenata te ideologije upravo očuvanje trenutnog stanja, kao i očuvanje postojećih tradicija, bez obzira da li je u pitanju nešto pozitivno i korisno ili nije.

Pristrasnost ka statusu kvo može biti uzrok protivljenja generalnom ljudskom napretku i progresu uopšte.

Donošenje odluka je često veoma teško, zato ljudi koji moraju nešto da odluče biraju da očuvaju trenutno stanje jer im je tako jednostavno lakše. Očuvanje statusa kvo prosto zahteva mnogo manji napor nego promena.

Nastavak...

[1] Samuelson, William, and Richard Zeckhauser. "Status quo bias in decision making." Journal of risk and uncertainty 1.1 (1988): 7-59.

[2] Fernandez, Raquel, and Dani Rodrik. "Resistance to reform: Status quo bias in the presence of individual-specific uncertainty." The American economic review (1991): 1146-1155.

[3] Kahneman, Daniel, Jack L. Knetsch, and Richard H. Thaler. "Anomalies: The endowment effect, loss aversion, and status quo bias." The journal of economic perspectives (1991): 193-206.

Sledeće

Raspored časova osnovnih škola Srbije 2021.

Wed Dec 2 , 2015
Spoznajna tromostAutor: Predrag StojadinovićKao što sam u prethodnom tekstu napisao, postoje tri veoma važna psihološka fenomena koji se nazivaju kognitivna disonanca, kognitivna inercija i amigdalina otmica, a koji čine veoma učestale kamene spoticanja u procesu razmišljanja kod ljudi.Inercija, u fizici, predstavlja otpor tela prema promenama u sopstvenom kretanju, bilo brzini […]