Goran Stojičić

Biopsija srca Autor: Goran Stojičić Institut za onkilogiju u Beogradu. Podne. Divan dan za sve sem za one koji imaju bilo kakve veze sa tom zgradom. – Dobar dan. – Dobar dan. – Vidim, pušite... Da li imate upaljač? – Izvolite. – Hvala. – Nema na čemu. – Mi smo […]--Pročitaj više »

ČOVEK KOJI JE IGRAO ŠAH SA SAMIM SOBOM Autor: Goran Stojičić Svetislav Milojković je svakodnevno pomerao stvari u svojoj kući, posebno u dnevnoj sobi. Nikada nije bio zadovoljan gde su predmeti trenutno stajali. Izgledalo je kao da igra šah sa samim sobom, u partiji koja traje godinama, sa pravilima u […]--Pročitaj više »

POMERANJE UDESNOAutor: Goran StojičićDodirivali su se stalno. U svakoj prilici. Dok su pili jutarnju kafu, šetali ulicama, ručali, razgovarali, sedeli sa prijateljima, posebno u mraku... Prsti. Prsti su se tako voleli. Njihova potreba za onim drugim bila je veća od samog vođenja ljubavi njih dvoje. Jagodice bi se prvo spojile. […]--Pročitaj više »

NEVIDLJIVAutor: Goran StojičićKada je bio mali neko mu je rekao da je jedan čovek postao nevidljiv tako što se posle deset koraka vratio unazad, ali onako kao što bi izgledao video zapis pušten od kraja ka početku. U tom malom povratku svaki detalj je morao da bude identičan. Stopala bi […]--Pročitaj više »

ČOVEK(odlomak iz buduće knjige)Autor: Goran StojičićPravim te od svih onih delova muškaraca koji su mi ostali dok sam ih sakupljala i krila u brazde na svom telu, od svih kratkoća kojih se sećam, znajući da ću ih jednom izvući iz svojih, nekada napravljenih rezova, i početi da ih sklapam. Ne […]--Pročitaj više »

ZABORAVAutor: Goran StojičićZaboravio sam. Sve. Svaki naš detalj. Tvoje prste na nogama, sa uvek perfektno sređenim noktima, boje srednje sušene pršute koju sam ti stavljao na tanko isečenu krišku hleba, preko sira koji se razvlačio između ruke i usta kao mi na krevetu. Zaboravio sam tvoje mišiće na listovima koje […]--Pročitaj više »

KAKO  SI  UBIO  NAŠE  LEPTIREAutor: Goran StojičićKažu da ima oko sto osamdeset hiljada vrsta leptira, sto dvadeset sedam porodica, četrdeset šest nadporodica i da ne postoji boja koja se ne nalazi na njihovim krilima. Piše u knjigama da su neki pronađeni fosili stari pedeset šest miliona godina. Kratkovido biće bez […]--Pročitaj više »

SRCEAutor: Goran StojičićSanjao je da se nije probudio posle neuspešne operacije nakon saobraćajne nesreće. Anestetičarka mu je rekla da zatvori oči i da broji. Stigao je do dvadeset jedan. To je bio prvi deo njegovog datuma rođenja, ali i nešto što je poslednje izgovorio u sebi.Sanjao je od kada se […]--Pročitaj više »

SREĆANAutor: Goran StojičićKoliko sam puta želeo da se ubijem? Bezbroj. Ne mogu da se setim svih pokušaja. Mada... svi su bili samo u mojoj glavi. Nikada nisam držao pištolj u ruci, nikada konopac nisam vezivao za kuku od lustera, žilet sam koristio samo za brijanje, ne znam ni kako izgledaju […]--Pročitaj više »

PONEDELJAKAutor: Goran StojičićNa jednom zidu njihove spavaće sobe okačena je uramljena fotografija na kojoj se nalazi ona, uslikana pre dvadeset godina. Stajala je na nekom mostu, držeći se za ogradu, malo okrenuta na desnu stranu. Imala je kraću crnu usku haljinu, cipele sa srednjom visinom potpetica iste boje i smeđu […]--Pročitaj više »

ONA Autor: Goran Stojičić "Dvadeset godina… Dvadeset godina te čekam. Dve decenije se nisam okrenuo ni za jednom ženom na ulici, jer sam znao da to nisi ti. Mislio sam da je protraćeno više od sedam hiljada dana na glupe aktivnosti i život bez smisla. Sada znam da nije tako. […]--Pročitaj više »

DETEAutor: Goran StojičićSede u dnevnoj sobi. Svako na svojoj omiljenoj fotelji. Ona je sklupčala noge poput mačke, a on je svoje podigao na tabure. Oboje su u trenerkama. Deli ih niski sto na kojem se nalaze današnje novine koje niko nije pročitao, prazna pepeljara, njegova kutija cigareta, upaljač koji jedva […]--Pročitaj više »