Ostaviti građanima da sami biraju vakcinu nije dobro

Vakcinacija protiv korona virusa u mnogim zemljama uveliko napreduje, ali povratak u normalnost otežavaju ili usporavaju novi sojevi virusa. Osim toga, kako odmiče pandemija tako znamo sve više o efikasnosti vakcina i njihovim neželjenim posledicama. Znamo za probleme sa trombovima koje kod nekih osoba izaziva Astrazeneka vakcina, znamo da Fajzer vakcina posle druge doze nudi zaštitu od indijskog soja od skoro 90%, dok Astrazeneka daje zaštitu od oko 65%. Znamo da će za kineske vakcine najverovatnije biti potrebna i treća doza, da bi se pojačala njihova efikasnost, kao i da rusku vakcinu Sputnjik V prati manjak transparentnosti.

 

Gošća Radio karantina je anesteziolog i lekar intenzivne nege iz Kelna, Dani Milovanović. Aleksandar Kocić sa njom je razgovarao o efikasnosti vakcina, nepoverenju koje ljudi imaju prema vakcinama, šta je važno da znamo da bi naučili da živimo sa koronavirusom, kao i o trenutnoj situaciji sa pandemijom u Nemačkoj.

 

Doktorka Milovanović kaže da je u poređenju sa prvim talasom pandemije primetno da u ovom drugom sada imaju znatno mlađe pacijente na intenzivnoj nezi. „To objašnjavam time jer imamo veliku prisutnost britanskog soja, koji je jako zarazan, brzo se širi i napada mlađu generaciju, kao i decu“, navodi ona.

 

Kada je u pitanju nepoverenje ljudi prema vakcinama, Milovanović kaže da ne postoji nijedan lek koji je sto posto siguran i koji nema nikakvih propratnih efekata.

 

„Važno je kada se pojave novi propratni efekti da se to transparentno komunicira. Pacijenti koji su skloni sindromu trombocitopenije izazvane vakcinom, oni su isto tako skloni trombozama izazvanim Kovidom. U slučaju da dobiju Kovid, opasnost da dobiju tromboemoličnu komplikaciju je 8-10 puta veća nego da je dobiju od vakcine“, kaže Milovanović.

 

Iako znamo da je korist od vakcine neuporedivo veća od rizika, to znanje, čini se, nije dovoljno dovoljno da bi se ljudi umirili.

 

„Ako slušamo da je rizik 0,005 posto, a ja sam u tih 0,005 posto, to je za mene sto posto. Ja razumem taj strah i mi moramo da razvijemo strategiju kojom ćemo ljudima da ulijemo poverenje. To je moguće jedino ako ozbiljno analiziramo problem i imamo ustaljenu proceduru kako ćemo po jednoj šemi, na nacionalnom nivou posavetovati pacijente koja je vakcina za njih najbolja, da li zaista treba da je se boje i možda izaberu neku drugu vakcinu. Ili kažemo, mi smo za vas izabrali vakcinu. Dati jednoj osobi mogućnost – mi imamo četiri vakcine, evo izaberite, informišite se na društvenim mrežama, nije dobar put. Materija je previše komplikovana i nju ni političari ne mogu da reše. Potrebno je da eksperti sednu zajedno i donesu odluku koja će da se poštuje na nacionalnom nivou i koju će lekari koji rade na punktovima za vakcinaciju upražnjavati. Znači, ne može svako za sebe da odluči, ta vakcina je za mene idealna“, smatra Milovanović.

 

U Radio Karantinu više gostiju izrazilo je uverenje da će virus ostati sa nama, da ga nećemo eliminisati, već ćemo samo naučiti da živimo sa njim. Sličnog uverenja je i doktorka Milovanović.

 

„On će svakako postati endemski virus, odnosno, sezonski, kao što je sada grip. Ali, apsolutno je na nama, na našem ponašanju i razumevanju, do kog nivoa će koronavirus postati endemski. Što ga više budemo suzbijali, manje ćemo imati endemskih problema tog virusa. Sada imamo najefikasnije oružje, vakcine, i ako ga iskoristimo naš problem će postati zanemarljiv“, navodi ona.

 

Kada su nabavka, odobravanje i distribucija vakcina u pitanju čini se da politika igra najveću ulogu i da je na snazi neka vrsta hladnog rata između istoka i zapada. Milovanović smatra da je možda moglo biti uloženo više zajedničkog, globalnog napora u suzbijanju pandemije, ali kaže i da je iznenađena stepenom internacionalne saradnje eksperata.

 

„Informacije su se delile mnogo ranije nego inače. Postoji platforma za studije koje su rađene u toku pandemije na kojoj stoji na hiljade publikacija, koje još nisu oficijelno pregledane, ali se tu već vidi da medicinari i eksperti hoće da podele svoja iskustva. Nemačka je jako puno naučila kako se nositi sa virusom od primera Italije i Kine. Tako da tu ne vidim konflikt sa Istokom. Ali što se tiče vakcina, tu sad ulazi u igru jedan drugi argument. Tu se više ne radi o altruizmu, o lekarima koji žele da podele svoja iskustva sa intenzivne nege sa stotinama kovid pacijenata, ne radi se o naučnicima čija iskustva mogu mnogima da pomognu i koji neće imati ništa od toga, nego se sada radi o farmaceutskoj industriji i novcu – kako je i pre pandemije sve funkcionisalo. Devedeset posto vakcina otišlo je na bogate države, siromašne države su kao i ranije, i u drugim sektorima, nažalost, i ovde gubitnici. I to je jedna velika nepravda, jedan veliki vakcinacijski rasizam i nacionalizam. To je u mojim očima potpuno neprihvatljivo. S obzirom da nemamo efikasnu terapiju za Kovid, moramo sada svi da se skoncentrišemo na prevenciju. Treba reći i da su mnoge zemlje donirale vakcine. Srbija je jedan lep primer. Možda manjak strategije u suzbijanju zaraze i edukaciji stanovništva nisu za pohvaliti, ali činjenica da su oni donirali zemljama u blizini koje nisu imale pristup vakcinama je stvar koja je za veliku pohvalu“, kaže Milovanović.

 

Kompletnu verziju razgovora sa gošćama Radio karantina možete da čujete ili pročitate na sajtu Radio karantina. Podkast Radio karantin možete da podržite na ovoj stranici.

Podeli tekst

Next Post

Političari su konačno shvatili da moraju slušati nauku

Thu Jun 10 , 2021
Vakcinacija protiv korona virusa u mnogim zemljama uveliko napreduje, ali povratak u normalnost otežavaju ili usporavaju novi sojevi virusa. Osim toga, kako odmiče pandemija tako znamo sve više o efikasnosti vakcina i njihovim neželjenim posledicama. Znamo za probleme sa trombovima koje kod nekih osoba izaziva Astrazeneka vakcina, znamo da Fajzer […]

Preporučujemo...

Podeli
Podeli