Autor: Milica Janković
Danas Vam donosimo intervju sa Milanom Sisojevićem, mladim reperom koji je publici poznatiji kao Kendi ili ti Pablo Kenedi. Milan nam priča zašto je počeo da se bavi repom, gde pronalazi inspiraciju, kako su nastale „Arapske pare“, i još dosta toga.
Na sceni je još od davne 2006. godine, iza sebe ima deset studijskih albuma i mnogo gostovanja. Publici je poznat pod nekoliko pseudonima, ali trenutno su nekako najaktuelniji Kendi i Pablo Kenedi, pa da vidimo ko je Milan, ko Kendi, a ko Pablo Kenedi!
Zašto si počeo da se baviš baš ovom vrstom muzike i uopšte ovom umetnošću?
Rep forma ti daje najviše prostora da se izraziš, od svih žanrova. Da ne postoji muzika, verovatno bih pisao knjige.
Ko su ti bili uzori?
Kroz razne periode TechN9ne, Kendrick, Drake, MF DOOM, Ludacris i tako dalje... Mnogo je muzike prošlo kroz moje uši da bih se setio svih, a i duga je lista.
Da li je trep stvarno mrtav?
Naravno da ne. Naziv je dosta marketinški. Trap je na svom vrhuncu i njegovi pipci sve više zalaze i u druge žanrove.
Odakle crpiš inspiraciju za pesme?
Putovanja, filmovi, knjige, ali najviše život… Društvo oko mene i mikrokosmos unutar mene.
Ko je Kendi, ko Pablo Kenedi, a ko Milan Sisojević?
Kendi i Milan su dosta slični, ali ima i tu odstupanja. Pablo je namenski stvorena ličnost koja paradira, dvorska luda, koja nema sličnosti sa ovom dvojicom, u pravom životu.
Par godina kasnije, da li imaš odgovor na to čuveno pitanje: „Koja je ljubav prava“?
Ne, ali se svakog jutra budim za nju, trudim za nju, da jednog dana tu, budem za nju…
Kako su nastale „Arapske pare“?
Instrumental nije bio uopšte arapski, tek kasnije smo ga ukrasili orijentom. Fristajlovao sam na taj beat ARAB MONEY od Busta Rhymes-a i sinula mi je ideja, da to vrlo ima veze sa tadašnjim aktuelnim investitorima. Ovo je i danas popularno, sa palmama na Kalemegdanu polako grad kreće da izgleda kao Marakeš.
Šta misliš o politici?
Ima igru rečima u sebi – PO LITICI.
Šta voliš da radiš kad si „van dometa“, van interneta, socijalnih mreža i celog tog šou programa koji danas živimo?
Istražujem, sebe i svet oko sebe. Najlepši osećaj.
Koliko broj pratilaca, pregleda, lajkova i šerova utiče na lično mišljenje prvenstveno mladih ljudi?
Apstraktno pitanje. Nijedan algoritam ni svi statističari sveta verovatno nemaju odgovor na to.
Šta misliš o rijalitijima?
Veruj mi da zaboravim da postoje, koliko sam ograđen od toksičnih dešavanja.
Šta najčešće vidiš kad zatvoriš oči?
Bezbroj planova. Radim na tome da umirim misli. Prokletstvo kreativaca.
Kako izgleda Milanov unutrašnji svet?
Bezbroj bezbroja. Radim na tome da umirim misli.
Šta je u našem društvu po tvom mišljenju najviše „van pameti“?
Sistem. Predugo traje ovaj kapitalizam.
Kako parodija utiče na publiku?
Parodija i humor generalno, uvek dobro prolaze.
Mladima su uzori ljudi koje prate na internetu... Jako često to budu ljudi koji stvaraju muziku zato što ritam „vozi“, tekst se sluša dok se cirka... Jedan od idola si vremenom postao i ti. Imaš tu, da tako kažem, moć da utičeš na svest mladih i to koristiš radeći na raznim zanimljivim, pritom i edukativnim projektima. Da li dopireš do njih i koja bi, zapravo, tvoja poruka svim mladim ljudima na ovim prostorima bila?
Da rade ono što vole, da se otvore za svet, koji je ogroman i nosi velika znanja, da se ne plaše, jer je strah najveći čovekov neprijatelj. Visoka vibracija i otkrivanje sebe kroz rolerkoster života. Life is a beautiful struggle, što bi rek'o Talib Kweli.
