,,Mladi lavovi”, pozorišna drama (poslednji deo)

Autor: Aleksandra Anja Mjović

SCENA   PETA

/Pali se svetlo. Zvuk slajd gitare se gubi. Scena je u totalnom rusvaju. Na trpezarijskom stolu stoje nekoliko čaša, šolja, hrpa novina. Na stolicama su jakne i dukseri. Na podu čarape. Ivana sedi za stolom i priča telefonom./

IVANA:-Dobro sam, Milice, sve je u redu... Ma šta mi se izvinjavaš, pitaj slobodno... Ne, nikakvih vesti nemam... A i ti znaš da bih te odmah zvala, da saznam nešto... Matorci k'o matorci, ubedačeni... Čula sam se sa Banetovom kevom. Žena plače svaki dan...-

/Ulazi Bojana natovarena kesama. Ivana joj bezvoljno mahne. Bojana odlazi u kuhinju i vraća se./

BOJANA:-Pa, pobogu, Ivana, zašto nisi malo spremila ovu kuću?-

IVANA:-Bojana, ako ne vidiš, razgovaram.-

BOJANA:-Nemoj da si bezobrazna! Ustani i spremi ovaj haos!-

IVANA:-Ne dernjaj mi se na uvo!-

BOJANA: (udari je po glavi) -Kako to razgovaraš sa mnom?! Prekidaj razgovor ovog momenta!-

IVANA:-E, Milice, izvini, ova je podileisala. Čućemo se posle. Ćao.-

BOJANA:-Šta sam ja?!-

IVANA:-Ne razumem pitanje.-

BOJANA:-Kako si to rekla?!-

IVANA:-Tako kako sam rekla.-

BOJANA:-E, pa okrenućemo mi drugi list! Ti si se, devojko, malo zaboravila!-

IVANA:-Ma, nosi se... (odjuri sa scene)-

BOJANA: (ode za njom) -Ivana, sad ćeš da vidiš svoga boga! Sad ću da ti operem usta sapunom! Dolazi ovamo!-

/Ulazi Peđa. Vadi iz regala rakiju i čašicu. Iza scene se čuje dreka. Ulazi Miša. Ugleda Peđu kako pije i zavrti glavom. Iz kuhinje istrčava Ivana, a za njom nailazi Bojana. Miša skuplja pobacane stvari./

BOJANA:-Što je ova mala postala nepodnošljiva!-

PEĐA:-Kako si je vaspitala, tako ti se i vraća.-

BOJANA:-Ja je tako nisam vaspitala. Nikada me nije terala u božju mater.-

MIŠA:-Šta je radila?!-

BOJANA:-Grozno se prema meni ponaša. Da bar znam zašto...-

IVANA:-Znaš ti zašto!-

BOJANA:-Ne znam. Dođi ovamo da te klepim!-

PEĐA:-Mama, daj mi aspirin. Boli me glava.-

BOJANA:-Neće ti aspirin ništa pomoći. Znaš ti od čega je to...-

PEĐA: (viče) -Mamurluk, pa šta!-

BOJANA:-Šta je ovo s mojom decom? O, bože, što me kažnjavaš?-

IVANA:-Znaš ti zašto!-

BOJANA:-Ne znam. Koliko puta treba da ti kažem.-

IVANA:-Rođenog si sina poslala da pogine!-

BOJANA:-Devojko, o čemu ti pričaš?-

IVANA:-Prvo sam mislila da je tata potpisao, ali je onda onaj vojak rekao da ga je tata lagao. Pošto ja nisam potpisala, a ni Peđa,  onda je dobitna kombinacija Bojana Stojković.-

MIŠA:-Odakle ti ta ideja?-

IVANA:-Ti, tata, postavljaš glupo pitanje. Sama je rekla:''Muško je, za vojsku je.''-

PEĐA: (tiho) -Ja sam potpisao.-

/Niko ga nije čuo./

BOJANA:-Ivana, kako si mogla tako nešto da pomisliš?-

PEĐA:-Ja sam potpisao!-

/Miša ispusti sve stvari koje je pokupio. Svi  Peđu zaprepašćeno gledaju./

PEĐA:-Došlo mi...-

/Miša ga preko stola udari pesnicom. Peđa pada pored ormana./

MIŠA:-Bitango! Ako mu se nešto desi, ti ćeš da ga nosiš na duši!Marš napolje! Marš na ulicu! Da te moje oči više ne vide! Za mene više ne postojiš!-

/Peđa ustaje./

IVANA:-Čekaj, Peđa...-

/Peđa pogleda u Bojanu, a ona zuri u pod. Peđa odlazi. Gasi se svetlo. Zvuk tužne slajd gitare./

SCENA    ŠESTA

/Pali se svetlo. Miša čita novine. Ivana se zagledala u pravcu publike. Pauza. Čuje se zvono. Ivana ustaje polako i otvori vrata./

IVANA:-Bane!!!-

/Miša skoči sa stolice. Ulazi Bane. Miša preduhitri oduševljenu i zanemelu ćerku i snažno zagrli Baneta. Bane je malo začuđen. Sedaju za sto./

MIŠA:-Bane, nemaš pojma koliko mi je drago...-

/Ulazi Bojana./

BOJANA:-Bane!-

/Bojana grli i ljubi Baneta. Ivana samo stoji.  Bojana vuče Mišu i njih dvoje odlaze sa leve strane scene, gledajući ih razdragano./

IVANA:-Bane, da li je moguće...-

BANE:-Došao sam i ne idem više nikuda.-

IVANA:-Kako si mi nedostajao...-

/Ljubi ga. Bane je pogleda, hoće nešto da joj kaže. Ivana seda pored njega i drži ga za ruku./

IVANA:-Zašto drhtiš?-

BANE:-Malo sam...-

IVANA:-Hoćeš nešto da popiješ? Kafu ili sok?-

BANE:-Ima li nešto jače?-

IVANA: (zbunjeno) -Ima valjda.-

BANE:-Daj mi, molim te, jednu čašicu.-

/Ivana vadi iz regala rakiju i čašicu. Sipa mu./

BANE:-Ivana... (uzima gutljaj)... Ivo... Ivo, ne znam kako da ti kažem...-

/Bane počinje da plače. Ivana polako seda na stolicu./

IVANA:-Ne... Je l' da da nije... Nije Igor...-

/Bane klima glavom i drži ruku preko lica. Ivani kreću suze. Miša nečujno ulazi i staje iza njih. Pauza. Bane glasno jeca. Ivana gleda u jednu, istu tačku./

BANE:-Išli kroz neko selo... Sve pobijeno, popaljeno, iskasapljeno... Odjednom plač... Dete neko, u kući ispred nas... Igi utrči unutra... I pre nego što sam uspeo da ga stignem... Sve ode u vazduh... I on i dete... Mina tanjirača... Nagazna...-

/Miša se hvata za srce i pada. Bojana utrči i vrisne. Bane i Ivana dotrčavaju do Miše./

BOJANA:-Ivo, brzo, hitnu pomoć!-

BANE:-Ne. Došao sam kolima.-

/Bane diže Mišu. Bojana trči da otvori vrata. Ivana kreće za njima./

BOJANA:-Ostani ti kod kuće. Javiću ti se iz bolnice.-

/Oni odlaze. Zvoni telefon. Ivana diže slušalicu./

IVANA:-Da?... Ćao, Ivane!... Nije mi ništa... Ne plačem... Blizanci?!... Sinovi!... Šta ne znaš?...Ne znaš kakva imena da im daš...-

/Ulazi Peđa./

IVANA:-... Neka se zovu Igor i Miloš... Neka se tako zovu...-

/Peđa zastane čuvši izgovorena imena. Ivana spušta slušalicu./

PEĐA:-Ivo... Ivo... Nije valjda Igor... Ivana...-

/Ivana se zaleti na Peđu i počinje da ga udara. On je hvata za ruke. Tako stoje nekoliko sekundi, a zatim se zagrle. Gasi se svetlo. Slajd gitara svira melodiju nešto bržeg ritma./

SCENA   SEDMA

/Pali se svetlo. Bojana je u crnini, oblači kaput. Bane joj pomaže. Na scenu utrčava Ivana./

IVANA:-Jes', jes', jes'... (skače po sceni)... Super!-

BOJANA:-Šta ti je?-

IVANA:-Danas mi se dešavaju divne stvari! Ova '96-a mi je dobro krenula.-

BOJANA:-Ma, šta te je uhvatila struja?-

IVANA:-Prvo: Bane diplomirao, drugo: Potpisan mir.-

BOJANA:-Kad?!-

IVANA:-Sad je bilo na TV-u, na svim stanicama.-

BOJANA:-Pa šta se baš toliko raduješ?-

IVANA:-Ići ćemo u Ameriku da vidimo Ivana i bebe. Sad više i nisu bebe.-

BOJANA:-Nije se udostojio da dođe bratu i ocu na sahranu.-

IVANA:-Daj, mama... Ali mi ćemo sada ići kod njih. Joj, jedva čekam.-

BANE:-E, Ivo, idem malo do faksa, znaš kako je... Treba diploma da se zalije, da se odaspe malo za pretke... (ugrize se za jezik)... Ah, da, teta Bojana, umalo da zaboravim. Na nešto sam ipak našao odgovor. Jedan moj kolega je otkrio, pa izračunao da u svakom novom sloju zemlje postoji izvesna zakonomernost obnove, faktor 12, učestalije nego bilo gde u Evropi. To znači, da smo se brže i bolje snalazili od drugih. Već najesen upisujem post-diplomske. To će biti moja tema, ako bog da.-

BOJANA:-Daće bog, daće. Jel' možeš da me odvezeš do posla?-

BANE:-Naravno.-

IVANA:-E, Bane, vidi, majke ti, kad mi je ispit.-

BANE:-Važi. Ćao.-

/Bane oblači jaknu i poljubi Ivanu. Bojana joj mahne. Ivana uzima neku veliku knjigu i seda za sto. Uči. Promena svetla. Na scenu ulazi Peđa, utegnut u kamuflažnu uniformu. Za pojasom mu je revolver. Glatko izbrijan. Na očima Ray Ban naočare. Ivana je zaprepašćena pojavom. Peđa zastane, uživa u njenom šoku./

PEĐA:-E, sele, sad ću ja malo da im se najebem majke!-

/Peđa joj mahne. Ivana ga i dalje zabezeknuto gleda. Peđa silazi u publiku, prolazi pored njih, gleda ih sa ludačkim osmehom. Izlazi. Spušta se zavesa./

KRAJ

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Danas sa Demirom Mekićem

Thu Sep 17 , 2020
Autor: Aleksandra Anja Mjović SCENA   PETA /Pali se svetlo. Zvuk slajd gitare se gubi. Scena je u totalnom rusvaju. Na trpezarijskom stolu stoje nekoliko čaša, šolja, hrpa novina. Na stolicama su jakne i dukseri. Na podu čarape. Ivana sedi za stolom i priča telefonom./ IVANA:-Dobro sam, Milice, sve je u […]

Preporučujemo...