,,Mladi lavovi”, pozorišna drama (deo prvi)

Autor: Aleksandra Anja Mijović

SCENA PRVA

/Zvuk slajd gitare koji se meša sa džinglom Studija B. Diže se zavesa. Dnevna soba. Veliki, starinski, trpezarijski sto je na sredini sobe. Iza njega je ulaz u kuhinju. Sa leve strane od kuhinje stoji jedan veliki orman rađen u istom stilu kao i sto. Oko njega su razbacane stvari. Sa desne strane od kuhinje nalazi se regal u kome se vidi radio, čaše i flaša rakije. Pored njega je komoda sa fiokama i na njoj telefon. /

          RADIO SPIKER:-(…) Iz zavoda za transfuziju krvi ponavljaju po-

ziv dobrovoljnim davaocima krvi da se prijave

u bilo koje vreme od 0 do 24.

(džingl)

Spasite i vi jedan život!

(džingl)

Vesti sa ratišta: Posle uspešne akcije čišćenja u

Istočnoj Slavoniji i Zapadnom Sremu, jedinice

JNA i Vojske Srpske Krajine stabilizovale su

front i nastavljaju sa preduzimenjem daljih me-

ra…-

/Ulaze Ivana i Bane. Ivana na sebi ima šarene helanke, starke, jednobojnu majicu i teksas jaknu. Skida jaknu i baca na stolicu. Bane na sebi ima farmerke, taman duks i starke./

          IVANA: (pokazuje mu na stolicu) – Sedi.-

/Bane i dalje ostaje na istom mestu razrogačeno gledajući haos u koji je ušao. Ivana sklanja razne drangulije sa stola i odnosi ih u kuhinju. Ljutito gasi radio i užurbano  skuplja stvari i trpa ih u orman./

IVANA:-Izvini, molim te za ovaj džumbus. Sad ću ja to brzo. Ovo

je Peđa, garant, butao po mojim stvarima. Ubiću ga!-

BANE:-Nismo morali kod tebe da dolazimo…Mogli smo i u neki

kafić…-

IVANA:-Kaki crni kafić, skupo!…Znači, ipak ti smeta ovaj haos…

…Samo mafijoze sede danas po kafićima. Pogledaj na šta

liči soba! K’o da živim s majmunima! I oni bi se uvredili

da ih poredim s mojom braćom. Sve go kreten!…E, ‘o’š

kafu?-

/Bane klimne glavom. Ivana odlazi u kuhinju, a Igor ulazi sa leve strane scene, u izgužvanoj, izcepanoj majici i boksericama. Kosa mu je rasčupana.Zeva  i proteže se./

          IGOR:-Ivo, imaš pljuge…-

/Ugleda Baneta i izveštačeno se zapanji./

          BANE:-Ćao, ja sam… (ustaje i pruža mu ruku)-

IGOR:-Kuj si, bre, sad, pa ti?! Ivo, šta dovlačiš frajere kad ti matorci

nisu kod kuće! Nije lepo. Posle ja moram da te vadim…A i ti,

batice, misliš da ću moju, jedinu švecu da dam baš  tebi!

‘Ajde, čistac! ‘Ajde, šta me gledaš, sikter! Vidi ti njega…-

BANE:-Izvini… Ja… Ja sam samo na kafu…-

IGOR:-Na kafu?! Misliš ti da sam ja naivan, a?! Na koliko sam ja

kafa tako bio, e… (prsne u smeh)-

/Bane i dalje stoji sa ispruženom rukom i zbunjeno ga gleda. Igor pruža Banetu ruku i srdačno se sa njim pozdravlja./

          IGOR:-Ja sam Igor…-

/Bane zausti da kaže nešto, ali ga Igor prekide./

          IGOR:-A ti si Bane. Znam, sve mi je Iva ispričala… (opet prsne u

smeh)… Izvini za ono, zez’o sam se. Volim ja to svakog nje-

nog da isprozivam… E, al’ si se ti primio…-

/Bane ga i dalje zbunjeno gleda. Igor ustaje i odlazi do stolice, gde stoji Ivanina jakna. Pretura po džepovima i iz unutrašnjeg vadi cigarete./

          IGOR:-Opa, bato, Marlboro…-

/Ulazi Ivana sa šoljicama. Daje kafu Banetu./

          IVANA:-Vidim, već si upoznao Igora. A ti si već uspeo da se ogre-

beš!-

IGOR:-Pa, ostao sam bez filera…-

IVANA:-To je već klasika…-

/Igor prevrne očima i zavali se u stolicu./

          IVANA:-Kad bi se, barem, prihvatio nekog posla, nečega… Svako,

bre, nešto radi, mulja, a ti stalno daj, seko, daj. I meni su

se popeli na glavu s tim:’,,Rat je, rat je!” Znam da jeste,

pa, opet uspevam nešto da uštedim. Osvesti se, bre!-

IGOR:-E, daj Ivana…A meni kafa?-

         IVANA:-Idi, pa je kuvaj.-

IGOR:-Volim ja moju seku više od…(ljubi je u kosu)…Da, znaš,

sad je ovako dobra domaćica, a kad se malo bolje upo-

znate…-

IVANA:-Izlazi napolje.-

         IGOR:-Vi’š, kakva je prema meni. Ja sve fino sa njom, a ona…-

         IVANA:-Briši, idiote, u gaćama si, a ja imam goste.-

         IGOR:-Nisam znao da imaš goste. Ja ovde vidim samo jednog

čoveka…-

         IVANA:-Izađi iz sobe!-

         IGOR:-Odo’ ja. Još ću i batine da popijem…-

/Odlazi u kuhinju./

          BANE:-Simpatičan mladić. Jel’ on stariji od tebe?-

         IVANA:-Jes’. Najstariji je Peđa, sa svojih dvadeset i šest, pa onda

Ivan sa dvadeset i čet’ri, pa Igor sa dvadeset i dve i ja još

malo pa osamn’est.-

BANE:-Stvarno?! Kad ti je rođendan?-

IVANA:-Za dva meseca.-

BANE:-Tebi je baš super… Evo, ja sam ti jedinac i uvek sam sanjao

da imam još koga.-

         IVANA:-Veruj mi, bolje što ti se želja nije ostvarila. Ovi, moji ma-

torci su načisto ludi. Fala bogu da su sa mnom stali. Na-

valili da prave decu, jednu drugima do ušiju, a napravili

sve same kretene. Sem mene, ovi muški svi smotani.-

BANE:Pa, moglo im se. Bilo drugo vreme. Evo, jedan moj drugar

ima, to jest imao šest sestara…Poginuo pre četiri meseca

kod Vukovara…-

/Mala pauza./

          BANE:-Čudno mi što ih nikad nisi pominjala.-

IVANA:-Dosta mi što ih gledam…Šta bi’ ja dala da sam jedinče…-

BANE:-A gde su ostali?-

IVANA:-Ivan je sa devojkom u Americi…-

BANE:-Kako mu je tamo?-

IVANA:-A kako bi bilo…Dobio stipendiju, studira klasičnu gita-

ru. Radi noću, danju vežba, živi u rupi, a ona njegova je

još i trudna. On se, kao, i snašao u životu, samo moja bu-

duća snajka je k’o kuvana noga.-

         BANE:-A Peđa?-

        IVANA:-Joj, Peđa…Večni student. Krade bogu dane…Što me je iz-

blamirao pre neki dan. Vraćam se ja kući, a on mortus

pijan valja se po ulici, sav ispovraćan. Komšiluk gleda,

krsti se…Ma, da ti ne pričam. Ne znam ni sama kako sam

uspela da ga dovučem do stana, pa sam ga istuširala i str-

pala u krevet. Matorcima nisam ni rekla…-

         BANE:-A Igor?-

/Utrčava Igor. Na sebi ima iscepane farmerke i istu izgužvanu majicu./

          IGOR:-Nema šećera!-

         IVANA:-Pa, nema već danima.-

         IGOR:-Da pitam komšije?-

         IVANA:-Baš si našao koga ćeš.-

         BANE:-Ja sam juče obišao pola grada tražeći brašno. Nema ga.

Ali šećera ima samo na Bulevaru.-

         IVANA:-Čuješ? Idi na Bulevar.-

         IGOR:-Dobro. Daj mi pare.-

         IVANA:-Ja da ti dam pare?!-

         IGOR:-‘Ajde, bre, vratiću ti.-

         IVANA:-‘Oćeš malo sutra.-

         IGOR:-Vidiš, ima pare…A, daj mi da kupim cigare i nešto za popiti.

Molim te.-

         IVANA:-Samo ti štedi, Ivana, samo štedi, pa će sve opet da pouzima-

ju.-

/Ivana ustaje i otvara fioku. Igor zaviruje, a ona ga gura./

          IVANA:-Koliko ti treba?-

         IGOR:-Pa… dva’est marona…-

         IVANA:-Šta će ti dvadeset?! To što hoćeš da kupiš ti izađe negde oko

…dve milijarde.-

         IGOR:-Dobro, deset.-

/Ivana mu daje novac. Igor je poljubi. Ivana seda pored Baneta. Igor se vrti po sceni. Ivana glasno cokne./

          IVANA:-Dobro, uzmi moju jaknu.-

/Igor se osmehne. Obuče jaknu i otrča sa scene./

          IVANA:-Dosta više o mojoj braći. Pričaj mi malo o tebi.-

/Bane hoće da je poljubi, ali u sobu opet utrčava Igor./

          IGOR:-Je li…Ups! Izvin’te. Koliko je marka?-

         IVANA:-E, sad ću definitivno da te bijem!-

         IGOR:-Ništa ja… Samo sam hteo da pitam. Evo, idem.-

/Igor odlazi. Ivana i Bane počinju da se ljube. Posle par sekundi čuje se zvono. Ivana ustaje i psuje sebi u bradu. Otvara vrata. Na scenu ulazi Miša./

          MIŠA:-O, imamo goste.-

         IVANA:-Tata, ovo je moj dečko…-

         MIŠA:-Najzad da te upoznam. Iva nam stalno priča kako Dejan igra

odlično košarku…-

         IVANA:-Tata, ovo nije Dejan, ovo je Bane!-

         MIŠA:-Čekaj, sine, zar nije bio Dejan?-

         IVANA:-Tata!-

         MIŠA:-Tako ti je to sa našom Ivom. Ja se taman naviknem na Peru,

kad ono nije više aktuelan Pera, nego Žika, pa Mika…-

         IVANA:-Tata…-

/Miša i Bane se rukuju./

          MIŠA:-A ti, Dejane, čime se ti baviš?-

         BANE:-Bane.-

         MIŠA:-Da, da, da…-

         BANE:-Ja, Bane, studiram.-

         MIŠA:-Šta?-

         BANE:-Arheologiju.-

         MIŠA:-Pa, fino, fino. To i Ivu zanima.-

/Čuje se zvono. Miša odlazi da otvori vrata. Ulazi Bojana. U rukama su joj dve velike kese. Ivana se drži za glavu. Bane ustaje da se pozdravi, ali ga Bojana ne konstatuje./

          BOJANA:-Joj, ala sam se natovarila. Ivana, drži ovo, nosi u kujnu.-

         IVANA:-Mama, imam goste.-

         BOJANA:-Pa šta! I ja imam ovoliko godina, pa vučem dvadeset

kila!-

         MIŠA:-Evo, ja ću… (uzima kese i odlazi u kuhinju)-

         BOJANA:-Kuku, crkla sam. Danas, kod mene u apoteci je takva guž-

va da ne možete zamisliti. Mišo, donela sam ti nifelat! Do-

bili smo ga posle sto godina, pa penzioneri navalili k’o mu-

tavi. A šta će, jadni ljudi…-

         IVANA:-Otkud ti ovako rano?-

         BOJANA:-Zorka mi javila na pos’o da su u onoj dole Gorici dobili b-

rašno, pa sam izašla ranije da ga kupim…Uh!-

         IVANA:-Mama, ovo je Bane.-

         BANE:-Drago mi je.-

         BOJANA:-Stani, dečko da te pogledam. Bogami, moja Iva ima ukusa.

Dete je na mene. Jeste da ovaj moj Miloš izgleda sada

grozno…-

         MIŠA:-Čuo sam to!… (ulazi)-

/Banetu je vrlo neprijatno. Ivana se opet hvata za glavu./

          BOJANA: (Banetu)-Sine, obriši se, imaš karmin na ustima.-

/Bane se brzo briše rukom. Ivana besno pogleda majku./

          IVANA:-Mama!-

         MIŠA:-Dušo, ala ti umeš da preneraziš ljude. Pa šta, deca se vole…-

         BOJANA:-Kakva deca?! Čim znaju da se vole nisu više deca. Bane,

koliko ti imaš godina?-

         BANE:-… Dvadeset i tri.-

         BOJANA:-Kuku, ala si ti stariji od Ive.-

         MIŠA:-Šta je to pet godina…-

         BOJANA:-Bogami, ništa. Vi, muškarci ste i tako nezreli.-

         IVANA:-Mama, molim te…-

         BANE:-Dobro, idem ja…-

         BOJANA:-Kuda?-

         BANE:-Pa, idem. Došao sam u nezgodno vreme.-

         MIŠA:-Ma, jok. Nama nije ništa čudno da nam gosti dođu i u tri ujut-

ru.-

         IVANA:-Tata!-

         MIŠA:-Sedi, Bane, ostani na ručku.-

         BANE:-Ne, hvala, ja…ja zaista žurim.-

         BOJANA:-‘Ajde, ostani, sine, mi i tako posle ručka idemo kod kumo-

va.-

/Igor otvara vrata i zatvara ih nogom. U rukama mu je kesa./

          IGOR:-Jedva sam našao šećer i to rumunski.-

         MIŠA:-Ništa od pozdrava, zdravo tata, zdravo mama.-

         BOJANA:-Što si kupovao šećer? Eno, ja donela pet kila.-

/Igor pokazuje Ivani na džep od jakne./

          IGOR:-Čujem, idete kod Kovjanića?-

         MIŠA:-Da, da ih malo razveselimo.-

         IGOR:-Što?-

         MIŠA:-Naše kumče mobilisano. Zvao me kum na posao. Prekinuo mi

jedan važan sastanak, došla tri čoveka iz Jugoskandika, u pi-

tanju velika lova,a on kuka li kuka.Jedva sam ga smirio,obe-

ćao da ćemo doći popodne… Sutra, prekosutra, ću da okrenem

Stoleta iz ministrastva, da vidim gde je Milanče. To će ih malo

umiriti, nadam se…-

         BOJANA:-Šta ima ti da ih umiruješ?!-

/Igor uzima novine sa stola i bučno ih otvara i pravi se da čita. Ivana mu se pridružuje. Bane gleda čas Bojanu, čas Mišu./

          BOJANA:-Šta da ih umiruješ?! Ili hoćeš i ti kao one kokoške ispred

skupštine što pokazuju, s oproštenjem sise i vrište:-Ne da-

mo decu!- K’o i tvoja kuma Nada. Ridala mi je pola sata…

…Muško je, za vojsku je…-

/Igor besno zatvara novine i ostavlja ih na stolu./

          BOJANA:-Neka ide, brate malo, ništa mu neće faliti.-

         IVANA:-Da bar zna zašto ratuje…-

         MIŠA:-Ne lupaj gluposti!-

/Igor nervozno pali cigaretu./

          IVANA:-Gluposti?! Tata, odneo đavo šalu. Jel’ čuješ ti helikoptere?

Jel’ čitaš čitulju? Radio više ništa i ne objavljuje osim po-

ziva Zavoda za transfuziju krvi. Milan je još klinac, tata…

…I ako se vrati živ, sigurno se neće vratiti normalan. Da

baca kašikare po kafićima? Videla bih ja vas u kumovoj

koži.-

         IGOR:-Nemoj ni u šali.-

         MIŠA:-Da mi sin brani zemlju, ja bih bio ponosan.-

         IVANA:-Kakvu ”zemlju”?! Da li je ”zemlja”, možda, u ratu?-

         MIŠA:(drekne)-Ivana, sad ću da te…-

/Bane unezvereno gleda u Mišu. Igor skoči sa stolice./

          IGOR:-Hoćeš da kažeš da bi ‘ladno potpisao poziv?! Da bi pustio da

me odvuku u to slavonsko blato, gde se ne zna ni ko bije, ni

ko plače! Da ti me vrate u najlon kesi?!-

         BOJANA:-Dosta, Igore! Ne viči na oca.-

/Čuje se zvono. Igor besno odlazi da otvori. Miša odlazi u kuhinju. Na scenu ulazi Peđa i seda za sto. Ne obraća pažnju na ostale. Vadi iz džepa cigarete i pali jednu./

          BOJANA:-Ne umeju da kažu dobar dan!-

         PEĐA:-Srđan ubijen.-

         IVANA:-Kako?-

         PEĐA:-U po-bela dana, na sred ulice.-

         BOJANA:-Čekaj, Marijin Srđan?-

         PEĐA:-Marijin, nego čiji!-

         IVANA: (Banetu)-Marija je Peđina devojka.-

         PEĐA:-Izvini, nismo se upoznali, ja sam Peđa.-

         BANE:-Ja nisam Dejan, nego Bane.-

PEĐA:-Koji Dejan?-

/Miša donosi tanjire iz kuhinje./

          MIŠA:-‘Ajde, deco da se jede.-

         PEĐA:-Ne mogu ja. Idem da spavam.-

         BOJANA:-Da spavaš?! Sad da spavaš?!-

         PEĐA:-Pa, ustao sam u jedan’est.-

         BOJANA:-O, bože, kako ispadoste svi na Stojkoviće!-

         MIŠA:-A šta fali Stojkovićima?-

         BOJANA:-Igore, Ivana, pomozite tati… Ništa ne fali Stojkovićima,

samo svi spavate do podne.-

         IGOR: (donosi escajg)-Ko rano rani ima podočnjake.-

         IVANA: (donosi tanjire)-Ili ti, ko rano rani ceo dan zeva.-

         IGOR:-Bravo, švester!.-

         BOJANA:-Vidi ovu… (Igoru)… Kad si pa ti ustao?-

         IGOR:-Pre sat vremena.-

         BOJANA:-Sve sami lezilebovići!-

         BANE:-Ja stvarno ne bih želeo da se namećem…-

         BOJANA:-Dejane, molim te… Zvali smo te da ostaneš, jel’ tako?-

         BANE: (osmehne se)-Jeste, ali…-

/Miša, Ivana i Igor donose hranu i sedaju za sto./

 Nastaviće se…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

,,Mladi lavovi", pozorišna drama (deo drugi)

Mon Sep 14 , 2020
Autor: Aleksandra Anja Mijović MIŠA:-Nema ali. Kad imamo šta da poslužimo, mi služimo.- IVANA:-Naljutiću se ako ne ostaneš i ne probaš najbolju kuhinju na svetu.- BOJANA:-E, nekad bilo…- IGOR:-Šteta što kuhinja ne može da se jede.- /Bojana lupne Igora po glavi./ BOJANA:-Sve izvrćeš!- IVANA:-Umirem od gladi…Opet piletina?!- BOJANA:-Malo sutra umireš […]