Buč Kesidi: Ovde ljudi nikad nisu sigurni kakve informacije dobijaju

Članovi levorukog disko rokenrol elektro boj bend dueta Buč Kesidi, Zoran Zarubica i Luka Racić, za Radio Karantin podkast govore o predstojećim svirkama kojih su svi željni i misle da će koncerti posle pandemije biti još bolji. Misle da je vizuelni nastup veoma važan i da im je on pomogao da se izdignu iznad ostalih bendova.

Govoreći o prvim danima vanrednog stanja i policijskog časa u Srbiji Luka i Zoran kažu da im je u početku bilo teško i prava panika jer nisu imali ideju šta će da rade po ceo dan. „Ja sam lično u početku spavao do dva popodne i cele dane provodio u nekom polusnu, tako da mi je bilo okej, ja sam hibernirao“, kaže Luka. Zoran se nadovezuje i kaže da su još igrali i igrice. „Igrali smo i Counter-Strike: Global Offensive i tamo smo se svako veče u devet nalazili sa našim producentom i drugarima iz benda Ljubičice. Posle smo pobegli u planinu i tamo se sve završilo, te poslednje dve nedelje nismo ni osetili karantin.“

Luka kaže da su svi već zaboravili pandemiju i da ljudima nedostaje malo bliskosti i zezanja. „A i ne samo to - ovde doživljaj pandemije nikad i nije bio pravi, jer nikad ne znaš šta ti tačno serviraju. Razumem zašto ljudi ovde na to ne gledaju ozbiljno, jer nikad nisu sigurni kakve informacije dobijaju – one mogu da budu sto posto tačne ili sto posto lažne.“

Zoran ne veruje u to da vanredna situacija odjednom može da promeni način na koji neko funkcioniše, pa da počne da, recimo, piše pisme ili bude dodatno produktivan. „Suštinski ovo nas je više izbacilo iz ravnoteže, nego što smo sedeli kod kuće i pisali pesme. Navikli smo da pišemo o onome što nam se dešava, a pošto se tokom policijskog časa ništa nije dešavalo, nismo ni pisali. Pošto nema klabinga i kućnih žurki, nismo imali o čemu da pišemo. Ima gomila nekih stvari koje ne mogu da se komuniciraju onlajn, a koje su sastavni deo traženja ljubavi, koje jednostavno ne funkcionišu online“, nadovezuju se Luka i Zoran jedan na drugog.

Buč Kesidi ne mogu da dočekaju da se vrate na binu i kažu da već imaju nekoliko potvrđenih svirki. „Za sada smo potvrdili četiri festivala, ali ne znamo u kakvim će se okolnostima održati, zbog maski i svih tih stvari koje su sada neophodne. Takođe, planiramo jesenju turneju i na jesen prebacujemo sve ono što nije bilo održano u aprilu. Nama se svira, svima se svira i nije toliko do tog finansijskog dela, koliko do želje da izađeš na binu i da te ljudi slušaju. Naši koncerti su bili rasprodati pre pandemije i sada želimo da se vratimo još bolji. Pandemija je napravila tu pauzu i možda će posle nje biti još bolje, jer će ljudi biti još željniji koncerata i mi još željniji da sviramo“, pričaju Luka i Zoran.

Vizuelni nastup je veoma važan za Buč Kesidi i kažu da im je taj element već pomogao da se izdignu u odnosu na ostale bendove. „U Americi i Velikoj Britaniji, zemljama sa najjačim muzičkim industrijama, sasvim je normalno da vizuelno prati muziku. To samo kod nas imate, da bend svira na nekom takmičenju i ljudi dođu da sviraju u šorcu. To nama uopšte nije bilo kul i tako smo došli do naše poznate kostimografkinje Sune Kažić koja nam šije stvari za koncerte i fotosešne. Mi volimo da se lepo oblačimo, a ona baš ima stila. Tako da ako ona kaže da nam haljina lepo stoji, mi joj verujemo i mi ćemo je nositi i ljudima će se to sigurno svideti. Ipak, bitno je da napraviš pesmu koja ima poruku i koja će da se vrti na radiju i da se sluša“, smatraju Zoran i Luka.

Dodaju da je ideja bendova o dugotrajnosti i relevantnosti ista kao i ranije, ali da se ona sada promoviše na drugačiji način. „Ono što mene pogađa je talas bendova koji romantizuju te osamdesete i rade projekte koji su pakovanje koje liči na te osamdesete, ali suštinski nemaju tu ideju da pomeraju granice ili da urade nešto relevantno. Da li mi pomeramo granice to ne zavisi toliko od nas, nego od ljudi koji nas slušaju, koliko će da ukače stvari koje mi volimo. Ali samim tim što smo našli put kojim se približavamo publici, u ovom vremenu i sa muzikom koja je u suštini rokenrol, mislim da je to veoma bitno. To o čemu smo mi pisali je nešto što smo se nadali da se dešava i drugim ljudima. Ako napravim pesmu, možda će neko da se prepozna u njoj, možda nisam sam u tome. Ako sam se smorio slušajući elektroniku po klubovima, znači da sam pogodio žicu i da su se i drugi prepoznali. Jedna je stvar muzika, a druga kako ćeš iskoristiti sve te medije koji su danas dostupni svima na pravi način, u pravom trenutku i kako ćeš to sve približiti publici“, kaže Luka.

Buč Kesidi su svirali i u nekim od zemalja bivše Jugoslavije i kažu da su svesni zajedničkog duha i jezičke povezanosti u regionu. „Ti ratovi, za koje mi uopšte ne razumemo zašto su se desili, nisu tema kojom bi mi kao nove generacije uopšte trebalo da se bavimo. Možemo nešto da naučimo iz toga, a to je da je to bio rat između političara koji iz rata profitiraju, a mi ćemo da najebemo ako opet nešto krene u tom smeru. Publika je svuda ista. Za nas su problemi bili bukvalno samo administrativne prirode, ono, da li ćemo uspeti da prenesemo instrumente i da li će nas držati na granici dva sata. Inače su ljudi svuda isti – rasprodali smo koncert u Zagrebu i Ljubljani, tako da je isto kao u Novom Sadu, Beogradu, Nišu ili Subotici. Mislim da su ljudi naših godina, što je taj rat dalji, sve više željni da se mi svi što više viđamo i družimo. Mislim da svi zaista intuitivno osećamo da je sve ovo isti region“, zaključuju Zoran i Luka.

Podkast Radio Karantin postavlja nove epizode jednom nedeljno, a u medjuvremenu objavljuje i lične priče slušalaca iz celog sveta o životu u pandemiji.

Razgovor vodili: Marija Belić-Bibin, Jelena Visser i Aleksandar Kocić.

Next Post

Zoran Predin - Partizanstvo ne dam

Wed Jun 10 , 2020
Članovi levorukog disko rokenrol elektro boj bend dueta Buč Kesidi, Zoran Zarubica i Luka Racić, za Radio Karantin podkast govore o predstojećim svirkama kojih su svi željni i misle da će koncerti posle pandemije biti još bolji. Misle da je vizuelni nastup veoma važan i da im je on pomogao […]