Autor: Aleksandra Anja Mijović
Dok publika portala „Direktna reč“ piše o svojim danima karantinskim, ja bih o spodobama u doba korone.
Dve devojke, Ivana i Jovana, zaključane su u ćelijama istražnog zatvora u Zabeli.
Za one koji ne znaju ko je Ivana: U Somboru uhapšena devojka zbog kršenja izolacije o kojoj nije bila obaveštena
Za one koji ne znaju šta se tačno desilo sa Jovanom: Devojka uhapšena zbog kršenja karantina, a nije joj ni rečeno da je u karantinu
Za one koji se čude kako su devojke bile neobaveštene i nesvesne: Kada je Srbija naredila samoizolaciju za sve koji dolaze u zemlju
Za ostale koji se vade na argument „i zatvor je za čoveka“, zamolila sam mog prijatelja koji je proveo izvesno vreme u istražnom, jer je bio „nestašan“ u toku odrastanja, da nam malo približi atmosferu.
„Dobro ti je ovo – nestašan! Nećemo da uvijamo u celofan, a mislim da je bitna razlika između zaslužene kazne i nevino zatvorenog. Jer ja sam donekle shvatio ceo pakao kao kaznu, zaslužio sam, pa sam tu, čini mi se, bio u boljoj poziciji nego njih dve. Boljoj, jer mi je bilo lakše da prihvatim bezumlje oko sebe. Krao sam. Nekome sam naneo zlo. Neko je ostao bez prevoznog sredstva da bih ja pregurao mesec. Dobio sam, možda, preoštru kaznu, i tada i sada mislim da me je sudija precenio. Naravno, reč „precenio“ sam upotrebio sarkastično. Bio sam već hapšen ranije zbog tuča, malo bi me plavci prevaspitavali na njima svojstven način i pustili, ali je istražni sudija uzeo i to u obzir kad me je poslao u zatvor... Kad sam stigao, odmah su me predstavili „redaru“. Redar je zatvorenik koji je zadužen za mir. Ako bilo ko pravi bilo kakvu psinu, redar ide na „druženje“ s čuvarima. Shvataš koncept? Redar je vođa čopora. Mi smo čopor, životinje, nismo ljudi. On određuje tretman za svakog novog, a čopor slepo sluša vođu. Naravno, onda sam bio mlad i glup. Da sam ćutao, da sam se povukao, da sam žmurio, verujem da bih bolje prošao. Redar s druge strane nije nimalo glup, odmah prepoznaje novajlije i zna koga će kako, ima godine iskustva. Dakle, bio sam buntovan, mislio sam da sam i dalje čovek, a ne životinja – usledila je samica. S jedne strane nekome ko je neupućen, samica je super, jer nisi s ostalima koji će te svakako povređivati i fizički i psihički. No ja bih zamenio te dve nedelje samice za tri meseca svakodnevnog batinanja, veruj mi. Ćelija golih zidova bez prozora. Jedna strunjača i jedno ćebe. Jedna klozetska šolja i mali lavabo. Nema dnevnog svetla, nema čistog vazduha. Nema ničega. 24/7 – ništa. Potpuno se izgubiš. Imaš sebe i svoje misli. Noću ponekad, kad sve drugo utihne, čuješ jauke... Da li je zatvor za ljude? Nije. Zatvor je tako koncipiran da ubija sve ljudsko u čoveku, svodi ga na životarenje. Ali bio sam kriv i prihvatio sam to da treba da patim. Njih dve nisu krive. Zločin je držati ih u istražnom.“
Zamislite svoje dete u prostoriji bez ičega, evo već 20-i dan. Da se ponadamo da ženski zatvor nije isti kao ovaj gde je boravio moj sagovornik. Opet, on bi menjao period samice za batinanje. Šta mislite zašto? Da li su vaši plitki, zluradi mozgići u stanju da shvate? Da li znate šta se čoveku dešava kad su mu uskraćeni spoljašnji nadražaji? Da li ste svesni da svako ko izađe iz istražnog ima neki oblik PTSP-a? Je l’ vam i dalje u redu što su njih dve zatvorene? Ako jeste, bojim se da smo završili. Ako među vama ima poštovalaca mojih Otpadnika, reći ću vam ko ste. Vi ste oni seljani iz sela Lugare. Da, da, oni „šta smo mogli mi“. E, ti.
Nisu nama problem vlastodršci ovakvi kakvi su. Rekoh, neću o njima, svima su nam na vr’. Problem ste vi, neempatični i nemi. Bezosećajni i gluvi. Vi ste zlo. Jovana je o „ovima gore“ snimila pesmu. Ja bih rekla da ste BAGRA vi!
Svako dobro :*
