Kralj pacova (deo treći)

Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017)

Autor: Aleksandar Đukanović

 - Pacova... A da... Sećam se. Po glavi mi se mota jedna priča za decu. Imam neke ideje, ali još ih nisam razradio.

 - Hahaha – Elza je prasnula u smeh – Vi pišete priče za decu? To mi nikako ne ide uz vas. Mislila sam da vi mislite samo na nešto bezobrazno.

 - Pa već smo rekli da se deca prave iz bezobrazluka – reče i ponovo joj zavuče ruku pod suknju. Ovog puta se nije branila. Samo se lagano pomerila izvan domašaja njegove ruke.

 - Pa nemoj da bežiš lepotice – bezuspešno je pokušao da ustane.

 - Ne bežim. Hoću da čujem nešto o toj vašoj priči za decu – reče i sede preko puta njega.

 - Pa još nemam bogzna šta da ti kažem. Imam nekakvu maglovitu ideju o borbi igračaka, koje ožive u toku noći, i pacova. Ili možda miševa... Ne znam. Možda je bolje miševa... Pacovi su baš gadni...

 - Meni su i miševi odvratni – reče Elza.

 - Da... znam za tu vašu žensku ludost. Voleo bih da te vidim kako se penješ na sto i urlaš od straha – nasmejao se Ernst.

 - Uhh... – Elza se strese s gađenjem.

 - Sve u svemu, na ideju sam došao kada sam ponovo pročitao priču o frulašu iz Hamlina.

 - Koja je to priča? Nikada nisam čula za nju.

 - Ma sigurno jesi. Sva deca u čitavoj Nemačkoj su bar jednom čula tu priču. Ne zna se da li je istinita ili je izmišljena. U Saksoniji još plaše decu kako će ih odneti čarobni frulaš ako ne budu dobra.

 - Čarobni frulaš... Poznato mi je...

 - Ma sigurno znaš, kada ti kažem.

 - Ispričajte mi tu priču her Hofman – reče Elza i koketno ga pogleda.

 - Naravno da ću ti je ispričati lepotice – reče Ernst, uhvati je za ruku i započe priču – Ne zna se da li je ova priča istinita ili je obična legenda. U gradu Hamlinu, u Donjoj Saksoniji, krajem XIII veka, odigrao se jedan događaj koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji grada. Legenda kaže kako je u gradu nastala najezda pacova. Pacova je bilo toliko da su upadali u sve kuće, preko vodenica i pekara do stambenih kuća i jeli sve na šta su naišli. Stanovnici su uskoro ostali bez hrane i molili su se Bogu za bilo kakvu pomoć. Molitve su im uskoro bile uslišene. Jednog lepog dana, na gradska vrata zakucao je neznanac, u odeći jarkih boja, koji im je obećao da će očistiti grad od pacova u zamenu za određenu sumu novca. Suma je bila povelika ali su ljudi bili očajni. Uostalom, nisu imali šta da izgube. Ako stranac ne uspe ne bi morali ništa da mu plate. I tako je pao dogovor. Gradonačelnik i stranac su se rukovali pred mnoštvom okupljenih građana – Ernst tu zastade i ispi veliki gutljaj piva. A onda pokaza na prazan vrč.

 - Hoćete još? – Elza je bila zapanjena.

 - Naravno da hoću još. Kako misliš da ti završim priču ako mi je grlo suvo? – nasmejao se.

 - U redu. Ali da znate, nacrtala sam recke za svaki vrč piva koji ste popili noćas. Gazda Majer će vam sutra tražiti novac.

 - Ništa ti ne brini, anđele moj. Več sam ti rekao da mi stiže prijatelj sa novcem.

 - Dobro. I šta je onda bilo? – reče devojka pošto je donela pivo i sela.

 - Šta je onda bilo? Stranac je održao reč. Sledećeg jutra, dok su stanovnici Hamlina još spavali, on je zasvirao u frulu i išao ulicama grada. Pacovi su kao hipnotasni krenuli za njim u dugačkoj koloni. Možeš misliti kako je taj prizor izgledao ranoraniocima, koji su kroz prozor gledali šta se dešava. Svirajući u frulu, izašao je kroz kapiju grada i uputio se ka reci Veser. Sve pacove je namamio u vodu i oni su se podavili – reče Ernst i tobože slučajno, umesto čaše, uhvati Elzinu levu dojku.

 - Kako ste samo namazani! – reče Elza, pošto se povukla unazad, izvan domašaja njegove ruke.

 - Devojčice moja, ti moraš da shvatiš da mi je potrebno malo podsticaja da završim priču – nakezio se i uzeo čašu piva.

 - Imam ideju. Ja ću da vam pokažem nešto što vam se mnogo sviđa, a vi ćete da mi ispričate priču do kraja – koketno se nasmejala.

 - Odlična ideja! U potpunosti je podržavam – reče Ernst i zavali se na klupu sa čašom piva u ruci.

Elza ustade od stola, pomeri se dva koraka unazad, zatim mu okrenu leđa i podiže suknju. Pred zakrvavljenim očima Ersta Hofmana, ukazala se njena gola zadnjica. Odjednom, on kao da više nije bio pijan. Skočio je sa klupe i obema rukama čvrsto zgrabio njene guzove.

 - A ne! – povika Elza i odgurnu ga od sebe – Rekla sam da možete samo da gledate. Ne i da pipate.

 - Kakav si ti samo svirepi anđeo malena – reče on i poslušno sede na klupu.

 - Hajde da sada čujem priču do kraja – reče Elza, sa vragolastim osmehom.

 - U redu... dakle... gde sam ono stao?

 - Rekli ste da su se pacovi podavili u reci – podseti ga Elza.

 - A da. Stranac se vratio u grad, gde su ga dočekali oduševljeni građani Hamlina. Sada je neznanac zatražio obećanu sumu ali je gradonačelnik počeo da se premišlja. Znao je da pacovi više ne mogu da se vrate i umesto obećanog novca, dao je strancu dosta manju sumu. Stranac je uzeo novac, ali se na hamlinskom trgu zakleo da će se jednog dana vratiti i osvetiti zbog toga što su ga prevarili. Niko ovo nije shvatio ozbiljno.

 - I? Šta je onda bilo? – radoznalo upita Elza.

 - Prošlo je nekoliko meseci, a građani Hamlina su uživali u početku leta. Svi su već zaboravili i pacove i strančevo obećanje. I onda, na Dan Svetih apostola Jovana i Pavla, dok su svi građani bili u crkvi, stranac se obučen u crno pojavio u gradu. Zasvirao je nekakvu čudnu melodiju na fruli i onda se dogodilo nešto užasno. Kao i pacovi, pre nekoliko meseci, sada su deca Hamlina krenula za strancem u koloni.

 - Ju strašno... Nije valjda i decu podavio?

 - Ne... ali kao da jeste. Odveo je decu izvan grada, ali ne ka reci Veser. Ovog puta se zaputio ka brdima iznad grada. Odveo je decu u jednu pećinu iz koje nikada nisu izašli. Međutim, nisu sva deca nestala. Po nekima je preživelo dvoje, a po drugima troje dece. Jedno dete je navodno bilo bogalj, pa nije moglo da ide za drugima, drugo je bilo gluvo, a treće slepo i nije uspelo da prati put. Toga dana, iz Hamlina, nestalo je stotridesetoro dece.

 - Uhh.. baš tužna priča. U pravu ste. Sećam je se iz detinjstva. A frulaša nisu uhvatili?

 - Ne... Za njega više niko nikada nije čuo.

 - I vi sada hoćete da napišete nešto slično?

 - Ne... Ništa slično. Samo želim da napišem priču za decu u kojoj se hrabri junak bori protiv kralja pacova ili kralja miševa. Da... a taj kralj pacova ima sedam glava – nasmejao se Ernst, jer je na Elzinom licu video gađenje i strah.

 - Zar ne možete da napišete nešto lepše? – ljutito ga je upitala.

 - Znaš kako je malena, ne viđam mnogo lepih stvari koje bi me inspirisale za nešto lepše. Veruj mi, tvoja preslatka guzica je nešto najlepše što sam video u poslednje vreme – iskezio se.

 - Kakav ste vi ugursuz her Hofman – nasmejala se Elza – Pretpostavljam da bi ste sada da vam pokažem još nešto?

 - Ne bi bilo na odmet. Kao što ne bi bilo loše da doneseš još jedan vrč piva.

 - U redu – reče Elza i krenu ka šanku.

Ernst je uspeo da ustane sa klupe i da relativno sigurnim korakom krene za njom. Stigao ju je kod šanka i čvrsto zgrabio za grudi. Više se nije otimala. Ljubio ju je u vrat dok je ona sipala pivo u čašu. Jednom rukom je zgrabio čašu i prineo ustima dok je drugom zadigao njenu suknju. Ispustila je kratak uzdah kada se njegova ruka našla u njenom međunožju. Čašu je ispraznio, pa je nagnuo vrč dok je otkopčavao svoje pantalone. Poslednje čega se Ernst sećao, bilo je to da je vrč pao na pod, dok je pokušavao da uđe u nju. A onda se sve smračilo.

Probudio se kada je škrto februarsko sunce počelo da se probija u krčmu ''Kod kapetanovog brka''. Ležao je na podu prekriven ćebetom. Elza je sedela za stolom i pila kafu. Nije joj promaklo da je otvorio oči.

 - Lepo da ste se sami probudili. Uskoro će ustati her Majer i otvoriti krčmu. Najbolje bi bilo da odete kući svojoj ženi – prezrivo mu je rekla.

 - Jesmo li mi? – upitao ju je.

 - Nismo. Suviše ste bili pijani. Ne valja vam to ništa her Hofman.

 - Uhh... – uzdahnuo je. Glava ga je bolela kao da je preko nje prešao četvoropreg. Osećao se bedno.

 - Nešto sam razmišljala. Neka bude kralj miševa. Vi ste taj kralj pacova her Hofman. Niko drugi do vi sami.

xxxxxx

T. A. Hofman, najpoznatiji predstavnik romantizma u nemačkoj književnosti, imao je buran i težak život. Iako je bio svestran umetnik: kompozitor, književnik, muzički kritičar, karikaturista i slikar, njegov karakter mu nije dozvoljavao da pronađe mir. Od mladosti su ga pratili skandali, ljubavne afere i izrazito nekonvencionalno ponašanje, koje nikako nije moglo biti dobro prihvaćeno u konzervativnoj Pruskoj. Uz to, ni istorijski trenutak u kojem je živeo, nije mu išao na ruku. Najbolji period njegovog života prestavljalo je službovanje u Varšavi, u kojoj je proveo skoro tri godine.

Nažalost po njega, Napoleonova vojska je krajem 1806. zauzela Varšavu, pa je Hofman, kao službenik Pruske, odmah izgubio posao. Vratio se u Poznanj i tu je razmišljao da li da ide u Beč ili u Berlin. Bolest je odložila put, a francuske vlasti su zahtevale da se svi bivši službenici zakunu na odanost ili da napuste zemlju. Pošto mu nisu dali pasoš do Beča morao je u Berlin. Sledećih petnaest meseci predstavljali su njegov najgori period života. Francuska vojska je okupirala i Berlin, pa je živeo od veoma oskudnih prihoda. Stalno je pozajmljivao novac od prijatelja i često bio gladan. Ovo je još više pojačalo njegovu zavisnost od alkohola, koju je svesno pothranjivao od najmlađih dana.

Njegov profesionalni život je krenuo uzlaznom putanjom od 1814. godine, kada je njegova opera konačno izvedena u Berlinskom teatru. Dve godine kasnije, objavio je i delo po kojem je najbolje poznat, ''Krcko Oraščić i kralj miševa''. Nažalost, alkohol je potpuno uništio njegovo zdravlje. Uz to, razboleo se od sifilisa. Takvo stanje dovelo je 1822. godine do paralize. Svoje poslednje radove diktirao je sekretarici ili ženi. Umro je 25. juna 1822. godine, u četrdeset šestoj godini života.

Next Post

Skice sa Tajlanda – Stigao karantin u moju ulicu

Sat Apr 4 , 2020
Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017) Autor: Aleksandar Đukanović  - Pacova... A da... Sećam se. Po glavi mi se mota jedna priča za decu. Imam neke ideje, ali još ih nisam razradio.  - Hahaha – Elza je prasnula u smeh – Vi pišete priče za decu? To […]

Preporučujemo...