Kralj pacova (deo drugi)

Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017)

Autor: Aleksandar Đukanović

 

Elza otvori svesku i ugleda neobične crteže. Na nekima su se nalazili stalni gosti krčme ''Kod kapetanovog brka'', i ona prepozna trgovca Bauera sa magarećim ušima. Na jednoj strani je ugledala i gazdu Majera, koji je ličio na medveda. Prepoznala ga je po gostioničarskoj prečagi. A onda se zaprepastila. Ugledala je sebe kako sedi između dvojice francuskih vojnika koji joj dodiruju grudi i zavlače ruke pod suknju. Vojnici su imali žabolike glave. Obrazi su joj se zarumeneli, a usne postale tanke. Na njenom licu su se jasno ogledali stid i bes. Ona zatvori svesku i ćušnu je ka čoveku.

 - Velika ste vi svinja her Hofman – reče ona pa ustade, ugasi sveću i krenu ka šanku.

 - Pa nisi se valjda opet naljutila? – sa mukom je ustao sa klupice i krenuo za njom – Da li sam nešto izmislio? – tačno je znao koji je crtež naljutio Elzu – Zar nisi prošle nedelje dobrih sat vremena sedela za stolom sa tim žabarima?

 - Jesam... ali vi niste morali to da nacrtate. Uostalom, kakvi su vam to crteži? Vi niste slikar. Prošle godine sam upoznala jednog. Čak sam mu i pozirala.

 - Istina... Ja nisam slikar. Ovo su karikature – reče dok se klateći taturao za njom sa čašom piva u ruci.

 - I baš ste mene našli i to tako... – reče pošto se nalaktila na šank, leđima okrenuta pijanom gostu.

 - Hajde, nemoj da si na kraj srca... – nije uspeo da završi jer se sapleo i kao proštac pao na pod. Čaša se razbila i penušava tečnost se izlila po drvenim daskama.

 - Jeste li dobro! – uplašeno je uzviknula.

 - Nikad bolje – reče on podižući se sa poda dok mu je iz nosa curila krv.

 - Nemojte da se pomerate – zapovedi Elza – Sada ću da donesem vodu i čistu krpu.

Nije je poslušao. Dok je devojka iz ostave donela krpu, Ernst Hofman se doteturao do stola i popio nekoliko velikih gutljaja piva iz vrča.

 - Nema više... – rekao je sa priglupim osmehom kada je Elza došla do njega noseći vodu i krpu.

 - I bolje – namočila je krpu u vodu i nežno počela da mu briše nos.

 - Pa ti si pravi anđeo – reče on i zavuče joj ruku pod suknju.

 - Vadite tu ruku odatle ako ne želite da vam sada ja ne dokrajčim nos. Dobro je da nije slomljen.

 - Imaš prelepu kožu mala – nije pokazivao ni najmanju želju da je posluša. Ona skloni njegovu ruku, udalji se dva koraka i preteći ispruži kažiprst.

 - Ako ste mislili da sam zbog toga ovde sa vama, grdno ste se prevarili. Zamolila sam gazdu da vam dopusti da prespavate ovde da se ne biste smrzli na ulici. Bilo mi vas je žao.

 - U redu, u redu. Evo... ruke su mi na stolu. Hoćeš li da budeš dobra i doneseš mi još jedan vrč piva. Ovo se prosulo – pogledao ju je najnevinijim pogledom koji je uspeo da napravi.

 - Još piva? Doneću vam. Možda ćete tada ponovo zahrkati, što bi i bilo najbolje – reče ona i pođe ka šanku.

 - Zar sam toliko nezanimljiv sagovornik?

 - Niste nezanimljivi. Samo ste bezobrazni.

 - Veruj mi malena, što više pijem, to sam zanimljiviji – nasmejao se Ernst.

 - To vi tako mislite – odgovori donoseći novi vrč piva i čašu.

 - Nego... pitala si me zašto pijem... Red je da ti odgovorim.

 - E baš me zanima koji je vaš razlog. Naslušala sam se raznih opravdanja od kada radim ovde – prezrivo reče Elza.

 - Ja uopšte ne tražim opravdanje. Prvi razlog je taj što volim da pijem. Prosto uživam u piću.

 - A koji su drugi razlozi?

 - Drugi je taj što mi piće pomaže da podnesem sve ovo što se događa oko nas. Dok sam bio u Varšavi nisam pio iz ovog razloga. Nije bilo potrebe. Bio sam sasvim zadovoljan.

 - Mnogi piju da bi lakše podneli život.

 - Jeste malena. Priznajem, ovaj razlog i liči na opravdanje. Međutim, treći razlog je najvažniji. Meni alkohol pomaže da stvaram.

 - Ne razumem... Šta da stvarate?

 - Da slikam, pišem i komponujem.

 - Ohoho... pa vi ste pravi umetnik – nasmeja se Elza.

 - Pokušavam da to budem. I alkohol mi pomaže.

 - A kako vam to on pomaže?

 - Vidiš lepotice, ja verujem da alkohol podstiče čovečji duh čim on pređe iz pripremne faze u fazu stvaranja. Kao što se vodenički točak obrće brže čim potok nabuja i naraste mu snaga, tako i čovečji duh krene brže čim oseti dejstvo vina.

 - Pa kako tada stvarate kada niste u stanju ni da hodate? – nasmeja se Elza i dotaknu mu nos kao da želi da ga podseti na nedavni pad.

 - Pa neka stvaranja se mogu dogoditi i iz ležećeg položaja – odgovori on i poljubi joj ruku.

 - Opet vi! – uzviknu ona i pomeri se malo dalje.

 - Nisi udata?

 - Nisam. Udovica sam. Muž mi je poginuo kod Austerlica.

 - Nemaš dece?

 - Nemam. Od venčanja do njegove pogibije nismo bili zajedno ni mesec dana.

 - Pa dobro lutko, ne bi bila prva koja je dobila dete dok joj je muž u ratu – nasmejao se on.

 - Bezobrazan, bezobrazan...

 - Deca se i prave iz bezobrazluka – reče Ernst i iskapi čašu piva – Hajde donesi još jedan vrč. Opet je nestalo piva.

 - Gospode bože, pa vi pijete kao Rus – reče ona i ustade da donese pivo.

 - Kao Rus? Pijem ja i više od njih – nasmejao se.

 - A kakvog ste to pacova spominjali u snu? Da li se sećate?

Crtež: Zaharije Verner

Nastaviće se...

Next Post

Kralj pacova (deo treći)

Fri Apr 3 , 2020
Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017) Autor: Aleksandar Đukanović   Elza otvori svesku i ugleda neobične crteže. Na nekima su se nalazili stalni gosti krčme ''Kod kapetanovog brka'', i ona prepozna trgovca Bauera sa magarećim ušima. Na jednoj strani je ugledala i gazdu Majera, koji je ličio […]

Preporučujemo...