Kako sam proveo raspust na selu

Kako sam proveo raspust na selu

Autor: Predrag Stojadinović

22447606 10106422785148928 882128574 NVerovali ili ne, ovo se sve bukvalno dogodilo pretprošlog četvrtka.

Sleteli smo negde nakon ponoći jer je let u polasku kasnio sat vremena. Do kreveta smo se dovukli negde pre dva, a ustali malo posle šest da bismo uzeli rentakar na samo jedan dan i otišli do okoline Despotovca da posetimo moju majku, baku i deku. (Da, za mene su i dalje “baka” i “deka”!)

Kada sam, par dana ranije, birao automobil, primetim da je Mini Cooper neznatno skuplji od Fiat Panda-e, pa odlučim da probam. Što ne uzeh Pandu k’o čovek…

10:00 - Tačno u 10 časova tog jutra, negde 15ak kilometara pre Despotovca, možda samo par minuta nakon što sam se čuo sa majkom i javio joj da stižemo, ispred kola iskoči poveći policajac. Dobar dan, kako ste, šta radite… Vozačku, saobraćajnu, i sve što ide uz to…

Kaže, vozili ste 72 u zoni 50.

Kažem dobro.

Predam pasoš, nemačku vozačku i rentakar papire i razmišljam gde da zamenim novac za kaznu. Aha!

Vrati se čika policajac i saopšti mi da su oni jagodinski policajci, a da se mi trenutno nalazimo u despotovačkoj opštini, te da ja moram da odem pred Sudiju za prekršaje u Despotovcu. Dobro, reko’, krećem. A ne, kaže čika policajac, moramo mi da Vas otpratimo, te smo mi pozvali policajca iz despotovačke policijske stanice, da Vas tamo odvede. Znam gde je Despotovac, kažem ja. Tamo i idem, pravo ovako još 15ak kilometara. A znam i gde je stanica, desno kod parka i opet desno i tu je. Ne može, kaže čika policajac, moramo da Vas otpratimo do tamo.

10:40 - 40ak minuta kasnije, pojavljuje se kolega iz Despotovca, preuzima papire i informacije i kaže meni da vozim do stanice, sa’ će on. Gledam ga malo čudno, jer nemam ni pasoš, ni vozačku, nikakve papire, ali on kaže slobodno i ja krenem slobodno. Stig’o nas je negde na pola puta, zatim i pretekao jer sam namerno previše usporio, te sam ga nakon toga otpratio do stanice.

Dobar dan, dobar dan. Sudija za prekršaje nije tu. Gde je? U Ćupriji.

Kakva je sad procedura, pitam ja. Evo, kaže despotovački čika policajac, samo da popunimo papirologiju i ja Vas vozim za Ćupriju kod Sudije za prekršaje. Ne mogu sam da se odvezem, pitam ja. Ne može, kaže čika policajac.

Dobro. Tu su stigle i majka i tetka, smejemo se. Za sada.

Posle nekoliko minuta, iz neke od soba izleće ljuta i poprilično glasna žena, i viče “Ja ovo neću da popunjavam!!! Ovo su jagodinski policajci, ovo nisu naši policajci! Ja ovo neću da popunjavam! Gde je načelnik???”

NIje tu.

Izvin’te, rekoh, jel’ to moja papirologija? Jeste, kaže. Da li biste bili ljubazni da je popunite pa d’idem? Već je prošlo više od sat vremena a tek treba da me vode do Ćuprije i nazad, došao sam na jedan dan da provedem sa svojom majkom a ne po Vašim policijskim stanicama i sudovima zbog jedne glupe kazne! Kažem ja.

NEĆU! Kaže ona. I izvinjava se jer ne može ništa da uradi.

Igrom slučaja se ispostavi da je policajac iza pulta, kroz prozorče, komšija iz sela. Dobar čovek, prijatelji smo. Jel’ možeš, molim te, da kažeš koleginici da ispuni tu papirologiju d’idemo najzad da platimo tu kaznu i da završimo. Ne mogu, objašnjava on, nije do mene, njoj fali neki broj. Koji broj? Neki broj iz Jagodine. Pa nek’ zove Jagodinu. Pa zvala je Jagodinu. Pa jel’ dobila broj? Pa nije.

I izvinjava se jer ne može ništa da uradi.

11:40 - Nakon podužeg dranja i svađanja, zalupljivanjanja prozorčeta i komentara “Šta se derete na mene, što se ne derete na njega, on je vozio 72?” vidim ja da od logike, razuma i argumenata nema ništa. Te kažem lepo ženama da sednu u svoj auto i idu lepo kući i druže se, a ja ću da čekam mogućnost da platim tu svoju kaznu.

Pozdravismo se lepo, jer ko zna kad će se opet vidimo, i one odu. To je, dakle, bilo negde između 11 i 12 sati.

12:00 - Izlazi onaj despotovački čika policajac koji me je doveo i kaže gotova papirologija! Odlično, rekoh, idemo?

Ne idemo.

Kako, molim? Ne možemo da idemo odmah, ona dvojica jagodinskih policajaca su uhvatila još jednog, pa moram njega prvo da dovedem, pa vas obojicu vodim u Ćupriju.

Kako molim??? A, izvin’te na logici, šta će da se desi kada Vi dovedete tog drugog, a ona dvojica uhvate trećeg??? Planirate ovde i smeštaj da mi obezbedite na par nedelja, ili…???

NE, NE, kaže čika policajac, SAMO njega kupim i onda vas dvojicu vozim u Ćupriju, ako bude trećeg to će neko drugi! Dobro, kažem, za koliko krećemo? Evo odmah, čim njega dovedem, krenuo sam.

Skoro sat kasnije, bio sam pozvan kod načelnika da mi objasni kako ni on ništa ne može da uradi, te da mi se i on izvini, kao što su se do sada svi redom izvinjavali i objašnjavali da ne mogu ništa da urade. Odlučim da ga pitam da li sam priveden, pošto od samog početka, dakle od 10 sati tog jutra, mi nisu vraćena dokumenta.

Niste privedeni, kaže on, Vi ste DOVEDENI.

Mogu li onda da dobijem svoja dokumenta? Ne možete.

Mogu li da odem? Ne možete.

Znači, priveden sam? Niste. Dovedeni ste.

I izvinjava se jer ne može ništa da uradi.

13:30 - Sat i po nakon što je otišao da pokupi tog drugog, vraća se čika policajac i dovodi tog drugog, pijanog k’o tresak.

Ali, samo jednu rakijicu sam popio… dobro, jednu i po! Kaže teturajući, crvenonosi prekršajni mi kolega. Majke mi!

Sa despotovačkim čika policajcem dolaze i ona dvojica jagodinskih i odmah postavljaju pitanje šta ja radim i dalje tu kada nisam isključen iz saobraćaja? Pada mi mrak na oči. Čika jagodinski policajac pita da li hoću da me oni voze. Ko će da me vrati, pitam ja. Gleda me tužno čika jagodinski policajac. Ću d’idem sam, kažem ja. Krenusmo.

Stopova bez stajanja 4, naseljenih mesta preko 60 kmh bar 3, punih linija presečenih bezbroj. Kako on, bez rotacije, tako i ja. Reko’, sad ću se naprekršajim za sve pare. I jesam...

14:30 - Jagodina, opet papirologija. Opet izvinjavanje na sve strane.

Jer, ne može ništa da se uradi.

16:00 - Krećemo kod Sudije za prekršaje, vozi nas novi i do sada apsolutno najljubazniji jagodinski čika policajac.

Dobar dan, dobar dan. Vama je, Predraže, ovo jedini teži prekršaj u poslednje 2 godine, kaže sudija. Jeste, u poslednjih 40 godina, kažem ja. Da li hoćete da se ovo reši sporazumno? Hoću.

Nazad u policijsku stanicu vozi me ljubazni jagodinski čika policajac. Potpisujem sporazum.

Nazad u Sud vozi me ljubazni jagodinski čika policajac. Dobijam uplatnice.

Odlazim sam u banku i uplaćujem, sve ovo iznad ispričam čika bankaru. Gleda me tužno i samo klima glavom.

Donosim nazad uplatnicu, preuzimam rešenje. Čekam da završi i prekršajni mi kolega.

Nazad u policijsku stanicu vozi nas ljubazni jagodinski čika policajac. Čekam da se završi papirologija za prekršajnog kolegu.

Ali samo dve rakije sam popio.

Vozim ga nazad do mesta zločina, gde će ga pokupiti prijatelji.

17:30 - Stižem kod majke.

19:00 - Krećem nazad za Beograd.

TIŠINA TAMO!!!

Next Post

Jagnje se violinskim ključem u zubima

Thu Oct 19 , 2017
Kako sam proveo raspust na seluAutor: Predrag StojadinovićVerovali ili ne, ovo se sve bukvalno dogodilo pretprošlog četvrtka.Sleteli smo negde nakon ponoći jer je let u polasku kasnio sat vremena. Do kreveta smo se dovukli negde pre dva, a ustali malo posle šest da bismo uzeli rentakar na samo jedan dan […]

Preporučujemo...