Mens sana in corpore sano

Mens sana in corpore sano

Autor: Vera Vujičić

4741451457 6344b99835 ZOvih dana mogli smo da pročitamo u novinama radosnu vest: Napredovalo zdravstvo u Srbiji.

Lepo zvuči, ali zastrašujuće činjenice o katastrofi srpskog zdravstva se ne mogu ublažiti ovakvim vestima.

Napredovalo se - u odnosu na šta, koga i koliko? Odgovori su manje radosni:

Ove godine zbir poena, koji je Srbija dobila u ocenjivanju nivoa zdravstvenih usluga, je mnogo povoljniji od onog koji je imala pre tri-četiri godine. Naravno, gori nije ni mogao biti, jer smo tada bili poslednji. Sada smo na 24. mestu u rangiranju zdravstvenih sistema Evrope, jer smo ostvarili 116 bodova više, nego prethodnih godina. Napredak je ostvaren zahvaljujući, pre svega, uvodjenju novog informacionog sistema.

Svojevremeno, Srbija je dobijala negativne poene zbog toga što pacijentima nisu bili dostupni elektronski recepti, niti je bilo moguće elektronsko zakazivanje pregleda. Nažalost, period čekanja za pregled, snimanje, terapiju ili operaciju je i dalje vrlo dug. Smrtnost od infarkta i karcinoma je i dalje velika, kao i smrtnost novorodjenčadi. Broj bolničkih infekcija je takođe zabrinjavajući.

O opštem stanju jasno govori i stopa mortaliteta, koja je porasla, pa je prosečna očekivana dužina života kod nas smanjena na 74,8 godina. Po tome smo najgori u regionu. Nazdravlje!

Izveštaj kaže da nema ni naznake smanjenja korupcije u zdravstvu.

U ovom istraživanju zdravstvenih sistema Evrope, rangiranje se vrši na osnovu u 48 tačaka, koje obuhvataju šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici, kao i oblast prevencije.

Dr Arne Bjornberg, predsedavajući EHCI, je izjavio da „zdravstvena zaštita u Srbiji odražava generalno sumornu svakodnevicu i da se zato treba usredsrediti na smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi, nejednakost pacijenata, korupciju i prenaglašenosti bolničkog lečenja”. Loše ocene smo opet dobili u oblasti nepovoljnih ishoda lečenja i listi čekanja na zračenja i neke operacije.

Koji su razlozi ovakvog stanja u nasem zdravstvu i šta se čini da se to stanje popravi? 

Naravno, razlozi su mnogobrojni. Najviše se govori o nedostatku sredstava. Srbija je loše ocenjena po kvalitetu zdravstvene zaštite, jer su joj izdvajanja u zdravstvu najmanja u regionu, 250 evra po stanovniku – kažu u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zemlje u regionu izdvajaju četiri puta više od nas. Sindikati zdravstva su ocenili da je Srbija loše ocenjena zbog nedostatka sredstava, sporih reformi i loše opremljenosti. Naše zdravstvo se pogrešno reformiše već 15 godina i sadašnje stanje je nasleđeno, ocena je dr Miljka Ristića, direktora KCS. Od 2000. godine do danas, donacije za zdravstvo stižu u valutama različitih zemalja - skoro 300 miliona evra, što je najviše novca koje je jedna država u tranziciji dobila. Nažalost, to se nije naročito odrazilo na promene u zdravstvu.

Prema istraživanju Svetske banke za obnovu i razvoj, Srbija je već više od jedne decenije u samom svetskom vrhu po korupciji u zdravstvu. Međunarodna zajednica slala je brojna upozorenja srpskim ministrima zdravlja, sa podacima koji se odnose na  korupciju, zloupotrebu javnih sredstava, ogromnu javnu potrošnju, rasipanje i nizak kvalitet usluga (opšta stopa smrtnosti 14,2‰, najviša u Evropi). Činjenica je da se bez novca ne može ostvariti napredak i da nema savremene medicine bez savremenih uređaja. Bez alata nema zanata. Ali, nema ga ni bez zanatlija. Kakvo je medicinsko obrazovanje danas u Srbiji?

,,U zdravstvu vladaju besparica i korupcija”. Po rečima dr Ristića, protekcije i neujednačeni kriterijumi na Medicinskom fakultetu su deo problema. ,,Generalno gledano, mladi lekari sada dolaze sa prosekom 10, sve profesorska deca.” Ocenjivao je i svoje kolege, konstatujući da je stručnost domaćih lekara loša.

„Izabrati pravog lekara redovnim putem je teško. Pacijent koji nema vezu, osuđen je da čeka duže na preglede i medicinsku pomoć nego što je to predviđeno po proceduri - rekao je profesor u intervjuu listu Politika. Ne samo da pacijenti nemaju mnogo poverenja u lekare, činjenica je da se i sami lekari i njihove porodice leče u inostranstvu. Još su čudniji podaci prema kojima pojedini lekari i po tri puta mesečno putuju na kongrese u inostranstvo, a da pritom u njihovom radu u Srbiji ni jedna novina nije primenjena.

Da li ima išta važnije za jednog čoveka od zdravlja?

U svom predavanju na temu zdravstva u Srbiji, dr Dragoljub Mićunović se pozvao na citat iz Hadrijanovih Memoara, Margaret Jursenar. Car, koji ima sve što se može imati, ali kad mu bolest zakuca na vrata, shvati veliku istinu. U ovom svetu punom nejednakosti i nepravde, mnoge od njih će se ispraviti - nepravde političke, između robova i gospodara, ekonomske, između bogatih i siromašnih i mnoge druge. Ipak, ostaje jedna trajna i najdublja razlika i nejednakost, koja se sastoji u tome što su jedni zdravi, a drugi bolesni.

Zdravlje nije elemenat javne potrošnje, nego je najvažniji resurs koji ima jedno društvo.

Mens sana in corpore sano.

 

Next Post

Psi, mačke, ljudi

Tue Mar 14 , 2017
Mens sana in corpore sanoAutor: Vera VujičićOvih dana mogli smo da pročitamo u novinama radosnu vest: Napredovalo zdravstvo u Srbiji.Lepo zvuči, ali zastrašujuće činjenice o katastrofi srpskog zdravstva se ne mogu ublažiti ovakvim vestima.Napredovalo se - u odnosu na šta, koga i koliko? Odgovori su manje radosni:Ove godine zbir poena, […]

Preporučujemo...