Šteta što nisi...
Autor: Emilija Vlajev
- Ako smem da pitam, a da te ne uvredim, zašto nemaš decu?
- Ako smem da ti iskreno odgovorim, a da se ne uvrediš, zato.
Jedan Englez vam nikada neće postaviti takvo pitanje. Pakistancu je to prvo što pita, a vidim ni mi nismo mnogo odmakli daleko od Pakistana. Da li je to stvar izbora, nemogućnosti ili nešto treće je potpuno lična stvar. Nemam ama baš nikakav problem u vezi toga. Spadam u one koji nikada nisu imali opsesiju po tom pitanju, niti mi je u životu bio cilj da se udam i izrodim decu. Ima toliko dece koje mogu da volim, meni ne smeta što nisu moja. Otišla bih tako daleko da tvrdim da bi za neke ljude bilo mnogo bolje da se nisu razmnožili. Razmnožavanje im je išlo od ruke, ali ne i odgovornost za potomstvo. Zapravo, ova planeta je prenaseljena malim, gladnim i bolesnim nesrećnicima. Baš me nešto briga za naciju koja odumire, ispunjenost roditeljstvom i kako se već zovu sve te stvari. Krajnje sam neodgovorna po tom pitanju. Ne palim se nešto na overdoziranje hormonima i lečenje od istih samo da bih ispunila svoju jedinu funkciju u životu - da budem majka. A nisam nešto ni rada da me drndaju razne tetke po ustanovama za usvajanje. Nisam majka i šta ćemo sad?
Neispunjena i promašena odo' sada da izvedem svog papagaja na pravi put, pas mi je već formirana stabilna ličnost.
Najveca odgovornost u zivotu je odgovornost prama deci