Glad (deo drugi)

Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017)

Autor: Aleksandar Đukanović

***

- I? Šta kažete Semjone Aleksejeviču? To je baš taj koji je upropastio našeg Nikolaja Vasiljeviča – upita Olga Nikiforovna, te večeri kada su njih dvoje pili čaj.

 - Da... Protojerej rževski, otac Matvej Konstantinovski, glavom i bradom – odgovori Semjon dok je palio lulu.

 - Kako je to moguće? Pa on je pre svega božji čovek.

 - Moguće je... Itekako je moguće. On je jedan od onih – reče Semjon.

 - Kojih onih? – Olga ga je zbunjeno pogledala.

 - Od onih koji svuda vide đavola. Svuda osim tamo gde nikako da pogledaju.

 - A gde to Semjone Aleksejeviču? Gde da pogledaju?

 - U svoju dušu. U svoju dušu, dobra moja Olga Nikiforovna – reče Semjon i ispuhnu veliki dim iz usta.

***

 - Pa ovo je sve gore i gore Semjone Aleksejeviču. Poslednja dva dana je pio samo vodu. Nema snage da se pomeri iz kreveta na duže od dva sata – vikala je Olga Nikiforovna dok je spremala guščiju paštetu.

 - Da... A ta dva sata uglavnom provodi sa onim prokletim Matvejem – u glasu Semjona Aleksejeviča, nazirao se gnev.

 - A šta je za to vreme pojela njegova visokoprečasna protojerejska svetost? – zajedljivo upita kuvarica.

 - Za jedan dan je pojeo više nego nesrećni Nikolaj Vasiljevič za poslednja dva meseca. Haringi, kavijara, pogače, kobasica, krompira, kupusa... Čak je jutros tražio i popare. Čuo je da je odlično spremate – odgovori Semjon.

 - Tražio je poparu? – Olga je zbunjeno pogledala Semjona.

 - Da, dobra moja Olga Nikiforovna. Tražio je poparu. Dao sam mu Serjožin doručak – odgovori joj Semjon.

 - Pa to znači da je siroti Serjoža ostao gladan? – reče Olga Nikiforovna i skoči do ostave – Serjoža! – povika ona držeći u ruci tanjir sa kobasicama, sirom i hlebom.

 - Taj vam je opet zaspao na uglju – reče joj Semjon, pa ustade sa stolice i navuče kaput na sebe.

 - A gde ćete sada Semjone Aleksejeviču? – upita kuvarica.

 - Idem do one nemačke radnje na Arbatskom trgu. Grof mi je naložio da kupim papira i mastila – odgovori Semjon pa krete na izlaz za sluge.

 - Nikuda vi ne idete, Semjone Aleksejeviču – reče Danil Maksimovič, koji je upravo sišao u kuhinju – Ni papir ni mastilo nisu potrebni. Nikolaju Vasiljeviču nije dobro. Izričito je tražio vas, da mu se nađete u sobi.

 - Mene? Zar gospodin Nikolaj nije zadovoljan Feđom? – zbunjeno upita Semjon.

 - Ne. Fedor Mihailovič mu iz nekog razloga nije po volji. Izgleda da je rekao nešto o ocu Matveju, što se Nikolaju Vasiljeviču nije dopalo.

 - Hmm... Ne čudi me – procedi Semjon.

 - A vi budite pametni Semjone Aleksejeviču. Buditi brižni i nemojte mnogo govoriti ono što mislite – posavetovao ga je Danil Maksimovič – Zdravlje našeg dobrog Nikolaja Vasiljeviča nam je svima najvažnije. Taj Matvej Konstantinovski se nikome ne dopada. Ni plemeniti grof Aleksandar nema dobro mišljenje o njemu. Ali ipak... – Danil Maksimovič nemoćno raširi ruke.

 - Biće njemu bolje čim taj pop ode odavde – reče Olga Nikiforovna.

 - Nadam se da ste u pravu. Iskreno se nadam – reče majordom napuštajući kuhinju.

Semjon se presvukao u lakejsku livreju i popeo gore uz stepenice. Krenuo je ka odajama Nikolaja Vasiljeviča, koje su se nalazile na spratu. Odmah naspram stepenica nalazio se kabinet grofa Aleksandra Tolstoja. Dvokrilna vrata su bila širom otvorena i Semjon ugleda grofa kako sedi za stolom i nešto čita. Primetio je Semjona i podigao glavu.

 - Semjone, dođi ovamo – rekao mu je.

 - Izvolite vaše gospodstvo – reče Semjon i uđe u kabinet grofa Tolstoja.

***

 - Grof kao da je predosećao da bi ovako nešto moglo da se desi – reče Semjon Olgi Nikiforovnoj.

 - Zbog toga je i hteo da razgovara sa vama onog dana? – reče Olga Nikiforovna dok je iz samovara sipala čaj.

 - Sipajte i meni – reče Danil Maksimovič ulazeći u kuhinju – Ispričajte mi sve po redu Semjone Aleksejeviču – reče i sede na stolicu preko puta Semjona.

 - Šta da vam kažem Danile Maksimoviču. Probudio se u pola noći i počeo da ispušta neljudske krike. Mislim da je on samo senka onog čoveka koji je pre pet godina prvi put bio gost u ovom domu. Onda je izišao iz sobe, bukvalno provalio u moju i naredio da mu kako znam i umem naručim kola. Ustao sam, obukao se i otišao do one krčme na ćošku, znajući da tu u svako doba dana i noći ima kočijaša. Doveo sam jedna kola do kuće, tada ste se i vi probudili Danile Maksimoviču, a Nikolaj Vasiljevič je stajao pred vratima u noćnoj haljini, preko koje je samo prebacio bundu. Zahtevao je da ga kočijaš vodi do bolnice. Sve vreme je govorio kako mora da vidi nekog Grišu.

 - A ko je taj Griša? – upita kuvarica.

 - Ne znam... Po svemu sudeći nekakav nesrećnik koji je sišao sa uma. Tako su mi rekli bolničari.

 - Griša je manijak i silovatelj. Grigorije Oblomov. Taj demon je ubio nekoliko ljudi pre dve godine i od tada se nalazi u ludnici – reče Danil Maksimovič.

 - Otkud ste to saznali? – upita Semjon.

 - Rekao mi je grof Aleksandar. I šta se onda dogodilo?

 - Kada smo stigli pred bolnicu, Nikolaj Vasiljevič je stao da udara zvekirom u velika bolnička vrata, sve dok mu ih nisu otvorili. Stajao sam kraj njega sve vreme, ne pokušavajući da ga odgovorim. Tako me je savetovalo njegovo gospodstvo onog dana. Otvorio nam je jedan krupan bolničar, spreman da nas obojicu istuče. Objasnio sam mu ko je noćni posetilac i da sam ja sluga grofa Aleksandra Tolstoja. To nas je spaslo batina. Nikolaj Vasiljevič je utrčao u bolnicu i počeo da doziva Grišu. A onda je zaplakao i istrčao napolje. Ušao je u kočiju i skupio se ispod sedišta. Kočijaš nije mogao da veruje šta se događa. Na putu do kuće je bolno jecao. Umirivao sam ga i milovao po glavi. Platio sam kočijašu duplu tarifu i pomogao Nikolaju Vasiljeviču da se popne do svoje sobe. Nije zaspao do jutra. Samo je plakao i govorio kako će ga živog zakopati. Celu noć sam proveo kraj njegovog kreveta – ispričao je Semjon.

 - Jadan on, a i vi s njim – reče Olga Nikiforovna.

 - A ponadali smo se da će biti bolje kada protojerej Matvej, ode odavde – reče Danil Maksimovič i ispi veliki gutljaj čaja.

Nastaviće se...

Next Post

Glad (deo treći)

Thu Mar 12 , 2020
Objavljeno u zbrici priča ,,Hladna površina", izdavač Agnosta (2017) Autor: Aleksandar Đukanović *** - I? Šta kažete Semjone Aleksejeviču? To je baš taj koji je upropastio našeg Nikolaja Vasiljeviča – upita Olga Nikiforovna, te večeri kada su njih dvoje pili čaj.  - Da... Protojerej rževski, otac Matvej Konstantinovski, glavom i […]

Preporučujemo...