SNS taktika obmanjivanja

Autor: Predrag Stojadinović

Članovi SNS-a su razvili političku taktiku obmanjivanja baziranu na najosnovnijim slabostima ljudske psihe.

Ta taktika se u potpunosti bazira na logičkim greškama, za koje je neophodna prilično velika doza bezobrazluka i laganja.

Postoje tačno 3 logičke greške koje su osnova SNS političke taktike obmanjivanja. Te greške su “pozivanje na licemerje”, “relativna uskraćenost” i “trovanje bunara”.

Pored tih grešaka, u SNS taktici se mogu još primetiti i “dokaz tvrdnjom” i “pozivanje na emocije”, a kada ništa drugo ne prolazi, onda je tu uvek prisutna “crvena haringa” kao poslednji kamen oslonac svih obmanjivača i lažova.

Pozivanje na licemerje

Logička greška “pozivanje na licemerje”, na latinskom “tu quoque”, je već opisana u tekstu iz 2016. godine, pod naslovom “Tu kvokće kvočka”. To je logička greška koja nastaje kada neko pokušava da se odbrani od kritike tako što okreće kritiku na sagovornika. Ovo je vrsta greške argument protiv čoveka jer se pretpostavlja da je izneseni argument neispravan samo zato što je osoba koja ga iznosi ranije govorila ili radila suprotno od toga što se iznosi u argumentu. Tako se fokus prebacuje na percepciju licemerja osobe umesto na sam argument. Čak i da je kontra kritika validna, to opet ne znači da prvobitna kritika nije. Zbog toga je ovo nepoštena ali često delotvorna taktika skretanja pažnje, da bi se izbeglo priznavanje ili čak bilo kakvo odgovaranje na prvobitno iznesenu kritiku. Okrećući kritiku na kritičara, kritikovani ne mora da odgovori na optužbe.

Tako ćete primetiti da kada god se bilo kom članu SNS-a postavi nezgodno pitanje vezano za određenu negativnu izjavu ili radnju, SNSovac će odgovoriti kontra pitanjem “a šta je taj i taj radio tad i tad” ili “a zašto ti i ti nisu to i to uradili”, i slično. Odgovor na postavljeno pitanje nikada neće doći, a na svaki uporni pokušaj da se pitanje odgovori, dobićete iznova novo kontra pitanje o nekim tamo njima i tome šta oni jesu ili nisu uradili. Sve dok, naravno, ne izgube živce, pri čemu će se prebaciti na neku od drugih gorepomenutih grešaka.

Relativna uskraćenost

Logička greška “relativna uskraćenost” je takođe opisana u tekstu iz 2016. godine, pod naslovom “Ima važnijih problema, bre”. To je logička greška koja nastaje tvrdnjom da protivnikov argument treba zanemariti zbog toga što postoje važniji problemi koje trenutno treba rešavati. Najčešće ti problemi nemaju apsolutno nikakve veze sa iznesenim argumentom. Najpoznatiji primer ove greške je odgovor „ali deca u Africi gladuju“, pri čemu se implicira da bilo koja tema koja je manje važna samim tim nije ni vredna diskusije.

Tako ćete često čuti od SNSovca, ali budimo realni i od mnogih drugih političara, nešto u stilu “pa nećemo valjda sada da rešavamo problem obrazovanja kada nam u Crnoj Gori otimaju svetinje” - ili slično. Naravno, ne samo da problem koji se predstavlja kao važniji to zapravo nije, najčešće to uopšte i nije problem, ili barem nije problem kojim bi mi trebalo da se bavimo.

Trovanje bunara

Logička greška “trovanje bunara” je retorička taktika kojom se nepovoljne informacije o protivniku preventivno predstavljaju, s namerom da se diskredituje ili ismeva sve što se protivnik priprema da kaže. Trovanje bunara je preventivno korišćenje logičke greške “argument protiv čoveka”, sa ciljem da se svi budući argumenti ili tvrdnje protivnika odbace na osnovu nevažnih podataka o njegovoj ličnosti. Poreklo naziva potiče iz bukvalnog trovanja bunara, drevne ratne prakse sipanja otrova u izvore sveže vode pred osvajačkom vojskom, da bi se oslabila njena snaga i brojnost.

Kod SNSovaca se ova logička greška vidi u upornom korišćenju pogrdnih reči kao što su “ološ”, “bagra” i slično. Cilj ovih reči je naravno da se diskredituje osoba o kojoj se govori, te da se sve što oni kažu odbaci kao pogrešno upravo zbog toga što su oni, jel te, ološ i bagra. Takođe, nazivanje novinara, i bilo koga drugog ko postavlja nezgodna pitanja, nevaspitanim je još jedna verzija ove obmanjivačke taktike. Cilj je naravno, da se nezgodno pitanje okarakteriše kao nevaspitano i neprimereno, te da se odbijanje odgovaranja predstavi kao moralna obaveza.

Dokaz tvrdnjom

Logička greška “dokaz tvrdnjom” koja nastaje kada se određeni predlog dokazuje prostom tvrdnjom da jeste ispravan, bez obzira na dokaze i argumente protivnika. To je bilo koja dogmatska izjava gde govornik očekuje da se ona bez pogovora prihvati kao validna samo zato što je on tako rekao. Osoba koja koristi dokaz tvrdnjom odbija uopšte da diskutuje; „tako je kako je“.

Ova logička greška je najčešće samo najprostije laganje. Kod SNSovaca se pojavljuje u obliku “naj… ikada”. Tako je uvek sve naj u celokupnoj istoriji svemira. Tvrdiće da imamo najveći ekonomski porast, iako nikakav porast zapravo ne postoji. Tvrdiće neumorno da su plate veće nego ikada, iako nisu, čak će izjaviti i da “Srbija već danas ima veće plate nego ijedna zemlja Evropske Unije”. I tako dalje, ad infinitum...

Naravno, najpoznatiji oblik ove logičke greške nalazimo u neumornom ponavljanju mantre “Jeremić, Obradović, Đilas” koju onda uvek prati nešto pogrdno ili negativno. Ovo je veoma poznata taktika svih diktatora.

Pozivanje na emocije

Logička greška “pozivanje na emocije” je još jedna greška opisana u tekstu iz 2016. godine, pod naslovom “Emotivno foliranje”. To je logička greška koja nastaje kada se umesto logike koristi manipulacija protivnikovim emocijama da bi se dobio argument. Ta manipulacija se može postići na više načina i zbog toga postoji nekoliko podvrsta ove logičke greške. Te podvrste su “pozivanje na strah”, “pozivanje na sažaljenje”, “pozivanje na ismevanje” i druge.

Kod SNSovaca se ova logička greška najčešće javlja u obliku “pozivanje na sažaljenje”, gde ON uvek izigrava žrtvu, čak i tamo gde je to više nego besmisleno. Tako ON jadan radi 27 sati dnevno a spava maksimalno 9 minuta svakog treće dana. U WC nije otišao već 7 godina… i tako.

Crvena haringa

Naravno, za kraj, ako ništa drugo ne upali, tu je klasična “crvena haringa”. Neke od prethnodno opisanih grešaka su zapravo specifične varijacije “crvene haringe”. Logička greška “crvena haringa” je takođe već opisana u tekstu iz 2016. godine, pod naslovom “Jedna črvena”. To je greška koja nastaje kada se odvraća pažnja od glavne teme ili argumenta. Ovo je stara retorička strategija koja se koristi u politici. Poreklo naziva nije poznato. Navodno potiče od Vilijama Kobeta (William Cobbett) koji se pozvao na upotrebu smrdljive ribe da se psima tragačima skrene pažnja sa mirisa koji prate, ali za to ne postoje konkretni dokazi. Crvena harniga se koristi i kao odbrambena tehnika kada neko shvati da protivnik formira validan argument koji se ne može opovrgnuti.

Tako će SNSovci, a neretko i mnogi političari, bukvalno početi da pričaju o nečemu što nema veze ni samo sa sobom, a kamoli sa pitanjem koje je postavljeno, ili sa temom diskusije u kojoj učestvuju.

I to su ukratko najvažnije logičke greške koje čine celokupno retoričku taktiku političkog obmanjivanja svih članova SNS političke partije. A, što bi naš narod rekao, riba uvek smrdi od glave. Mislite o tome.

Next Post

Antibiotici

Fri Jan 17 , 2020
Autor: Predrag Stojadinović Članovi SNS-a su razvili političku taktiku obmanjivanja baziranu na najosnovnijim slabostima ljudske psihe. Ta taktika se u potpunosti bazira na logičkim greškama, za koje je neophodna prilično velika doza bezobrazluka i laganja. Postoje tačno 3 logičke greške koje su osnova SNS političke taktike obmanjivanja. Te greške su […]

Preporučujemo...