Žene ne znaju šta hoće?

Autor: Aleksandra Saša Kivela

U životu svake žene kad tad se desi neka situacija, nepredviđena ili neočekivana, i onda ona, kud će, šta će, u pomoć pozove muškarca. Žena, jelte, ne situacija, a muškarac može biti njen ili bilo koji drugi, važno je samo da je muškarac.

Na primer, crkne veš-mašina kad joj vreme nije, zapuši se sudopera, propišti vodokotlić, neki šteker se polomi ili se utičnica odvoji od zida. Na sreću, većina muškaraca ume, zna i što je najvažnije hoće svojoj ženi, prijateljici, ljubavnici da priskoči u pomoć.
Ali tu nastaje problem. Jer, žena bi volela da se problem reši odmah. Takođe, svaka pametna i iskusna žena zna da problem neće moći odmah da se reši, jer na muški ego, ponos a neretko i hidrauliku, to – odmah - deluje, pa znate već, u najmanju ruku loše. Zato je pametna, mudra i iskusna žena prinuđena da bude strpljiva, ne bi li rešila tu neprijatnu situaciju.

Dakle, skoro svaki muškarac hoće, samo se ne zna i kad će. Mož' da bude za 6 sati, 6 dana, 6 meseci a nekad i godina. Šest.
Sad, bilo bi najbolje kada bi žena umela da gleda u kristalnu kuglu ili u pasulj i tako sebe a i svog muškarca poštedi nepotrebnog nerviranja. Lepo, pre nego pasulj ubaci u šerpu i skuva ručak, ona onaj pasulj razbuca po astalu i vidi kad će da bude. Naravno, svaka žena zna da muškarca nipošto ne sme da pritiska i podseća, jer može da se desi da od ta posla nema ništa - njenom krivicom, dakako.

Ipak, mislim da svaka žena koja drži do sebe treba da ima rezervni plan.

To može da bude rezervni muškarac ili ako ima viška novaca i živaca jednostavno pozove majstora. Mada i majstori su uglavnom muškarci, pa tu žena mora da cinculira i dovija se na razne načine da posao bude obavljen mnogo pre nego prođe 6 dana, 6 meseci ili nedajtibože godina. Šest. Ispada da je za svaku ženu koja drži do sebe najbolje da nauči da popravi vodokotlić, okreči stan, otpuši lavabo, zameni šteker, pritegne utičnicu. Ali da nipošto to ne govori nikome. Posebno ne muškarcu. Jer, on zaista hoće. Pa kakav bi to bio muškarac da neće. Jedino niko nikada nije uspeo da otkrije kada će i zašto reč – odmah - loše utiče na muške živce, hidrauliku i međuljudske odnose uopšte.

E, sad, ima tu još nekih situacija. Na primer, žena treba da obavi nešto što je njoj važno. Nešto što svakako može sama, ali eto, bilo bi lakše kada bi mušlarac bio uz nju. Ne mora ništa da radi, sem da bude tu. Legenda kaže, da svaka mudra žena zna da takvu stvar mora obazrivo da zamoli, nekoliko dana unapred, i nipošto, ali nipošto da to ne uradi uživo, oči u oči. Jer, čim žena značajno pogleda muškarca i u istom trenutku otvori usta da kaže šta joj treba, ona tanka spojka koja povezuje muške uši i muški mozak pukne. Džaba tada sve, on više ništa ne čuje.

Dakle - telefon. Što je sjajna stvar, jer zamislite u neka davna vremena žene su bile prinuđene da u takvim situacijama pišu pisma, pa čekaju da pismo stigne, pa čekaju odgovor, a šta ako pismo ode na pogrešnu adresu ili nikad ni ne stigne na odredište.

Elem, mudra žena zna koje je najbolje vreme da pozove muškarca, negde oko podne, a onda se najpre interesuje za zdravlje, situaciju na poslu, pa lagano pređe na pitanja o njegovim obavezama u narednim danima. Sad, svaki pa čak i prosečno inteligentan muškarac počne da sluti da je zbog nečeg u tim narednim danima potreban ženi, prijateljici, ljubavnici pa priupita šta joj treba. Tu ona njemu da do znanja da eto, ne treba joj ništa, može ona to sama nego ako nije baš u velikog gužvi zbog svojih obaveza, njoj bi značilo da on bude dana tog i tog tu i tu sa njom.

Često se desi da ona spojka koja spaja uši i mozak muškarca u tim trenucima popusti i da on nije baš najbolje razumeo šta se od njega traži, ali nema mesta za brigu. Jer, svaki mudar muškarac koji drži do sebe uvek hoće da bude uz ženu do koje mu je stalo. Bilo kako bilo, muškarac uglavnom obeća da će dati sve od sebe, jedino ako baš na poslu ne bude gužva. Naravno, prioriteti se znaju, najpre egzistencija, pa onda sve ostalo, nema ljutiš.

Iskusna žena se nikada ne ljuti. I uvek ima plan B. U međuvremenu ostaje samo da sačeka njegov poziv, nekad 6 minuta, nekad malko duže, jer svaki muškarac koji drži do sebe na kraju shvati šta se od njega traži. Naravno da hoće i nije mu teško, samo ako to mnogo ne remeti njegov prebukirani raspored.

I sad, mene zanima ko je taj koji je smislio čuvenu rečenicu: žene ne znaju šta hoće. Još više me zanima zašto su žene pristale da poveruju u to. Pa još da govore: nije njemu lako sa mnom. Ili: mušičava sam. Teška. Nestrpljiva. A on ume s mnom.

Jer, dragi moji i drage moje. Žene uvek znaju šta hoće. Kako hoće. Kad hoće. Koliko hoće. Od muškarca. Samo treba da savladaju psihologiju, parapsihologiju, gledanje u kuglu i pasulj, završe kurs asertivne komunikacije i da vode računa o onoj gore spojki. Uši - mozak.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučujemo...