Uvaljivači

Uvaljivači

Autor: Iva Radović

25593644 10215068254403619 1708502247 NRano jutros, frtalj sata pošto sam ispratila dete u školu - zazvoni telefon.

Istog trena omekša mi tlo pod nogama, a srce prosvrdla strah. Nešto se loše dogodilo. Neko je umro, neko je doživeo nesreću. Zovu iz škole da mi kažu da je pao niz stepenice i slomio kičmu. Zovu me na sud. Izvršitelji najavljuju plenidbu. Zovu me s posla, da utrčim ili sam opet nešto zabrljala. Nešto je zaboravio. Zove da mi otkaže dogovor. Nekome nešto hitno treba. Uglavnom, neko teško sranje, dobro ne može biti, nikako. Sve ovo protrčava kroz lobanju sinhrono sa mojim protrčavanjem od toaleta do telefona, da histerična zvonjava ne probudi i ono drugo, usnulo dete (barem do trenutka dok i njega ne budem morala da suočim sa teškom istinom, razmišljam).

Ja: Molim?

Milozvučni glas sa druge strane slušalice: Dobar dan (koji crni dobar dan, ’leba se ne najela? Vidiš da još ni Romi s kolicima ni đubretari - novobeogradski supstitut petlova - nisu prošli?)! Da li je to g-đa Radović ili neko drugi iz porodice Radović? Veoma sam srećna što mogu da vam ponudim, a odmah-da-vam-kažem-da-nije-nikakva-promocija-nego-je-u-pitanju-nagradna-igra-u-kojoj-ste-vi metodom-slučajnog-uzorka-izabrani-da-vi BAŠ VI I VAŠA PORODICA budete-na-našem-svečanom-banketu-kojom-prilikom blablablablabla (čekam da sledeći put udahne vazduh ne bih li je prekinula. Ja sam lepo vaspitana, a ona mora da diše. Nadam se).

U međuvremenu ja dišem, dišem, vraćajući se, posle trenutka apsolutne groze i prestravljenosti, u normalno rastrojeno stanje, najtoplije se zahvaljujem ljubaznoj promoterki i njenoj vrloj kompaniji, ali nisam zainteresovana, i spuštam slušalicu.

Sat: 7:50.

Ko normalan, uistinu, u ovo doba dana želi da kupi filtere za vodu, ćebad od čiste runske sintetike, kirby sistem za čupanje mebla sa troseda ili blender koji vam može napraviti smoothie od armiranog betona?

Čula sam mnogo štosova koje su najpre iznervirani, a zatim zabavljeni telefonski pretplatnici primenjivali nad ovim mučenicima kapitalizma. Duhoviti su, nema šta - i imali bi smisla da ti nesretnici pokušavaju da vam uvale sopstvene jonizatore i nevidljive lastiše za gaće, bat šejpere i čiz grejtere. Ali, oni to čine za ko zna kog glavonju iz ko zna kojeg zapadnog raja, kojem ko zna gde kineski maloletnici štepaju najlonsku ćebad i boje blender bronzom za čunkove.

Potreba za stalnim i neprekinutim ekonomskim rastom iznedrila je čitavu novu hijerarhiju "radnika u marketingu" i marketing sam. To više nije tek tehnika koja će podstaknuti prodaju, već razrađena profesija za koju morate steći odgovarajuću diplomu; morate poznavati ekonomiju, pravo, sociologiju, dizajn, psihologiju, matematiku, i ko zna šta još sve ne. Umešnost u prodaji postala je važnija od onoga što proizvodite. Ne pravi se ništa što može da potraje: tehnika otkazuje onog dana kada joj istekne garancija, nameštaj ne može da izdrži silu aktivnog dvogodišnjaka; proizvode se stalno nove i tobož unaređene verzije jedne te iste stvari (od sada i u zelenoj boji i sa šljokicama!!!), i potpune besmislice (dodatak za zvezdasto govance, šabloni za crtanje novogodišnjih scena i šnala za džoging). Ništa nije slučajno i nepokriveno marketinškom analizom. Pre neki dan videla sam desetak marketing stručnjaka, promotera, coach-a, menadžera, lica iz human resourcinga i public relationsa, okupljene oko JEDNOG radnika na voću u netom renoviranom "Maksiju". Svi su bili udubljeni u observing, analyzing i managing, ne radeći ništa uistinu važno, ne proizvodeći ništa, ne poslužujući nikoga. O svemu se vodi računa, sve je važno: koji će se proizvod postaviti na koji raf, koji bliže ulazu, koji u visinu očiju, da li će pakovanje biti zeleno ili plavo (kažu, recimo, da boje na izvestan način sugerišu kakav ukus da očekujemo od proizvoda). Da bismo pronašli ono što nam treba, prolazimo kroz špalir improvizovanih štandova i lepo odevenih devojčica sa crvenim karminima, koje nam nude zalogajčiće, platnene torbe, posude za led na poklon. Tu su džinglovi, slogani, zatupljujuća ambijentalna muzika koja se iznova i iznova ponavlja, hipnotišući bruj klima uređaja, bleštava svetla. A kada izađemo iz mega i hiper marketa, tu su telemarketari, online trgovci, kupindoi i grupovine.

Čitav život pretvoren je u jedan nesaglediv tržni centar, neograničen vremenom i prostorom. On ima i svoj panteon, od vrhovnih bogova marketinga, preko herosa-žvakoslagatelja, do onih najnižih poludemona, "besova" oličenih u telefonskim uvaljivačima koji svima idu na nerve i svi ih gone u mesto rođenja.

U toj hipertrofiji prodaje, nasrtljivost uvaljivača često iskušava i nerve najstrpljivijih i najplemenitijih ljudi. Katarzično psovanje udaljene telefonske službenice nekad nam izgleda kao da smo samu zlokobnu multinacionalnu kompaniju naučili pameti. A nismo, nažalost. Primanje bubotaka spada u rok službe telemarketara, u onaj bonus koji dobiju na penis od fiksne plate, ako uprkos svemu uspeju da vam uvale to mirišljavo silikonsko jastuče za igle. Sumnjam da im je prijatno da recituju svaki dan slušajući uvrede sa druge strane žice, ali,  mora se  od nečeg živeti. A ne sumnjam da je i na to pripremljena kroz obuku za posao. "Posao je takav, ni ja ga ne volim" - što bi rekao Bili Piton.

Upravo, čitava profesija sračunata je na to da me ubedi da kupim nešto što mi ne treba od novca koji nemam.

Jedini odgovor na to je - da se preispitam, šta je to što mi uistinu treba? Šta  je najvažnije? Pored onog materijalnog minimuma, čiju važnost, nažalost, ne mogu da umanjim - najvažnije je upravo ono na šta me je jutrošnja uvaljivačica-vampiruša podsetila: da budu živi, zdravi i srećni oni koje volim, da imam 'leb na stolu i krov nad glavom i da mi život bude u izvesnoj meri uređen.

Sve ostalo je, da izvinete, zvezdasta kaka.

Sledeće

Šri Lanka – treći deo: Hajtem, pijani Englez i ‘kraj sveta’

Sat Dec 23 , 2017
UvaljivačiAutor: Iva RadovićRano jutros, frtalj sata pošto sam ispratila dete u školu - zazvoni telefon.Istog trena omekša mi tlo pod nogama, a srce prosvrdla strah. Nešto se loše dogodilo. Neko je umro, neko je doživeo nesreću. Zovu iz škole da mi kažu da je pao niz stepenice i slomio kičmu. […]

Preporučujemo...