O Nataši, batinama i drugim demonima

O Nataši, batinama i drugim demonima

Autor: Aleksandra Saša Kivela

NasiljeBorba protiv porodičnog nasilja je postala toliko rabljena tema, sa bledunjavim, gotovo bednim efektom u praksi.

Nasilje

Surova i poražavajuća činjenica je da je svaka druga žena u Srbiji žrtva porodičnog nasilja. Za neupućene, sem fizičkog, nasilje u porodici uključuje izolaciju, emocionalno i psihičko zastrašivanje, seksualne napade, uhođenje, ekonomsko ograničavanje, verbalne napade i pretnje.

U prethodnih deset godina u Srbiji je ubijeno 327 žena u slučajevima rodnog nasilja, a samo 2015. godine centrima za socijalni rad prijavljeno je skoro 19.000 slučajeva nasilja nad ženama. Svake godine duplira se broj prijava nasilja nad ženama, od kojih se 46% odnosi na fizičko, 30%  na psihičko, a ostatak na verbalno i druge vrste nasilja.

Zakon

U porodičnom zakonu R. Srbije u članu 2 piše: “Porodica uživa posebnu zaštitu države”, a u članu 5 : “Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države”.  Krivični zakon je izmenjen i dopunjen a porodično nasilje je postalo krivično delo (KZ član 194).  Opet, za neupućene - ovo piše u zakonu iz 2005. godine. Zakon je pretrpeo izmene i dopune 2011., te 2015. godine, u cilju prevencije i sprečavanja porodičnog nasilja.

Nacionalna strategija za prevenciju nasilja nad ženama usvojena je 2011. godine. Dalje, 2013.  godine Srbija je potpisala i međunarodnu konvenciju o prevenciji nasilja u porodici i zaštiti žrtava nasilja.

Možemo zaključiti da je Srbija i pre donošenja ovog novog spornog i osporavanog zakona koji je stupio na snagu 1. Juna 2017. godine imala vrlo dobru zakonsku regulativu, kao i sve instrumente u svojim rukama da zaštiti žrtve nasilja i sankcioniše nasilnike.

Krvavi pir

U maju 2015. godine u dva dana u Srbiji je ubijeno šest žena u porodičnom nasilju. MUP je tada oformio radnu grupu za suzbijanje nasilja.

Bilans 2016. godine: 1830 prijava nasilja, 31 mrtva žena i 3 mrtva deteta. U više od 50% slučajeva počinitelj - ubica bio je prijavljivan institucijama - policiji i centrima za socijalni rad.

Bivši ministar za socijalnu politiku najavljuje obračun sa nasilnicima, tako što će se doneti novi zakon?! - Da se kojim slučajem, ozbiljnije pozabavio ovim problemom, znao bi da Srbija već ima dosta dobar pravni okvir za zaštitu od nasilja u porodici. Na primer, osuđenog za krivično delo nasilja u porodici moguće je kazniti sa deset godina zatvora, ako je telesno povredio člana svoje porodice.

Bivši premijer najavljuje obračun sa nasilnicima nezgrapnom konstrukcijom (namernom ili ne, pitanje je) - “Vlada će doneti najrigoroznije mere protiv nasilnika, ma koliko se to nekome ne sviđalo, ne rušeći naše tradicionalne vrednosti.”

U januaru 2017.  2. osnovno tužilaštvo iz Beograda oformilo je posebno odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, a onda pod pritiskom javnosti,  sve većeg broja prijava nasilja i jezivih brojki mrtvih žena,  konačno dobismo novi zakon, koji bi trebalo da nas štiti, a koji je izazvao mučne, tužne, jezive, apsurdne i besmislene komentare javnosti. Može li novi zakon da nas zaštiti, pitala sam se ja, i samo tri dana nakon stupanja istog na snagu dobila sam odgovor: U sred centra za socijalni rad, naočigled svoje dece i radnika centra ubijena je žena. Dva dana posle, ispred centra za socijalni rad ubijeno je dete, a potom i žena. Ubice su očevi i bivši supružnici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će tražiti najoštrije kazne za nasilnike u porodici, te poručio da je rešenje u oštrijim zakonima i dužim zatvorskim kaznama, kako nikome ne bi palo na pamet da podigne ruku na ženu. Na hitnoj konferenciji za novinare, svekolikom auditorijumu obratili su se ministri policije, pravosuđa i socijalne zaštite.

Institucije

S obzirom na sve gore navedeno i na  činjenicu da uprkos zakonima 54% žena trpi nasilje u porodici, a da se broj mrtvih žena i dece ne smanjuje već raste,  pitanje se nameće samo po sebi: Ko je zatajio?

Kakva je saradnja između centara za socijalni rad, policije, zdravstva i pravosuđa? Kada se prepozna nasilje u porodici pet sistema imaju OBAVEZU da reaguju: socijalna zaštita, vaspitno-obrazovni sistem, zdravstvo, policija i pravosuđe.

Zašto je upotreba zakona u tim institucijama toliko spora? Zašto se zakoni ne primenjuju? Zašto propisane radnje centri za socijalni rad i ostale institucije ignorišu? Zašto problem nasilja dobija na značaju samo kada žena bude ubijena ili u vreme održavanja većih medijskih kampanja, kao što je obeležavanje 25. novembra??? I kada ćemo dobiti odgovore na ova pitanja?

Država - to smo mi?

Zašto srpsko društvo,  posebno njen patrijarhalni deo nasilje u porodici smatra tabuom?

Državne institucije ne mogu da ispune svoju svrhu ako na svojoj strani nemaju građane i ako u društvu ne postoji svest da je prijavljivanje nasilja dobro delo! Nasilje, fizičko, seksualno, psihološko, ekonomsko je stvarnost velikog broja žena i dece i utiče na društvo u celini, ali podstiče i druge oblike nasilnog ponašanja.

Sandra

Sandra, koja je i sama bila žrtva porodičnog nasilja, svesna naše tužne realnosti - kako država i njene institucije tretiraju ovaj problem, 2015. osniva Fejsbuk stranicu: https://www.facebook.com/Zaustavimo-nasilje-nad-%C5%BEenama-431994606989018/. Ideja je pre svega ohrabriti žene da ne trpe i da ne ćute,već da prijavljuju nasilje. A onda i izvršiti pritisak na institucije da počnu da rade svoj posao!

1015753 Stop Nasilju Kurir Porodicno Nasilje Nasilje Ilustracija Ls SNataša - stvaran svet oko nas

I dok ja o žrtvama, brojkama, zakonima,  sigurne kuće u Srbiji su pune žena i dece koji su u njima našli trenutno utočište i spas od nasilnika.

Juče je na ulici, prebijena završila Nataša. Pobegla je iz svoje kuće spašavajući živu glavu. Obratila se za pomoć - ne policiji, ne centru za socijalni rad, već Sandri. Trpela je, ćutala je, negde je verovala da je i ta batina izraz ljubavi. Dok nije počelo previše da boli. Dok nije počelo nepodnošljivo da boli.

Na nagovor Sandre, Nataša pomoć traži u centru za socijalni rad. Nemaju vremena za nju, javlja Nataša i odlazi u policiju.  Nataša se plaši, ali je rešena da više ne ćuti i trpi. Policija je vraća u centar, službenica Vesna je vidno uznemirena što je ometaju u radu. Ima Nataša oca pa je vozite tamo, to je za Vesnu rešenje problema. Otac ne želi da primi Natašu - plaši se nasilnika. Vozite je, kaže Vesna, policija sleže ramenima, ostavlja Natašu na sred ulice. Bez ikoga, bez novca, u modricama i podlivima.

Ponovo se javlja Sandri te se pokreće Fejsbuk akcija. To ima u zakonu ,zar ne? Ta piše u zakonu ako imate bilo kakav problem ne obraćajte se institucijama koje su plaćene od vaših para da vam pomognu. Obratite se nepoznatim ljudima sa Fejsbuka. Sigurna sam da tako izričito stoji u novom zakonu.

Sandra se javlja udruženju Direktna reč (https://www.facebook.com/Udru%C5%BEenje-Direktna-re%C4%8D-352155965142083/). Zajedničkim snagama uspevamo  da Natašu  sklonimo sa ulice i nađemo joj smeštaj za jednu noć.

U međuvremenu tražimo trajno rešenje i pomoć, na sve strane. Mnogi SOS telefoni su te večeri ostali gluvi i nemi.

Tek sutradan uz pomoć udruženja žena Peščanik (https://www.facebook.com/Udru%C5%BEenje-%C5%BEena-Pe%C5%A1%C4%8Danik-145047435567237/) te uz ogromne pritiske na Vesnu iz centra za socijalni  rad, Nataši se nalazi hraniteljska porodica,  potom i smeštaj u jednoj sigurnoj kući u Srbiji. Policija konačno privodi nasilnika, izriče mu se mera zabrane uznemiravanja i prilaska na 30 dana. Posle nekoliko sati zadržavanja nasilnik je ponovo kod kuće.

Ono što je posebno zabrinjavajuće uz sve kršenje propisa i zakona od strane institucija, zajedno sa nasilnikom u policiju je odvedeno i maloletno dete?!

Nataša je u Sigurnoj kući, daleko od svoje dece. Muž i otac ne prestaje da preti, pozivima i sms porukama. Sigurna kuća je ovo prijavila policiji, policija je reagovala - nasilnik je dobio OPOMENU?!

Na žalost, žena za koju smo započeli akciju - Nataša nije jedina koja je iz svog grada otišla u Sigurnu kuću u drugi grad. Još tri žene i šestoro dece, tog je dana otišlo zajedno sa njom. Tamo će dobiti pravnu i psihološku pomoć i podršku. Međutim, u toj Sigurnoj kući nedostaje mnogo toga. Zato je pokrenuta (opet Fejsbuk) akcija prikupljanja pomoći za žene i decu koja tamo borave.

Samo za par sati od kako smo javno zatražili pomoć u odeći, obući higijeni i hrani, javilo se na desetine žena i tek poneki muškarac, nudeći pomoć: iz Sente, Sombora, Novoga sada, Temerina, Beograda, Zaječara, Bora, Kragujevca, Kruševca, Ivanjice, Niša i mnogih drugih mesta u Srbiji. Sakupilo se i još se sakuplja toliko pomoći da će biti dovoljno da te žene i njihova deca preguraju ovu zimu.

Srbija je, uz sve zakone i propise, zemlja nakaradnog sistema, nakaradnih institucija i nakaradnog razmišljanja.

A dok nas institucije uništavaju mi se i dalje samopomažemo. Još jednom su žene i muškarci koji su uz njih, dokazali da su najjača snaga u Srbiji , da ćemo uvek jedni drugima čuvati leđa kada nema zakona i institucija da nas štite od nasilja. Zato ćemo i dalje pratiti Natašinu borbu  protiv nasilja i obaveštavati vas o ishodu.

A vi gospodo što sedite po skupštinama, odborima, institucijama, ministarstvima, radnim grupama,  odgovorite na pitanje:

Koliko ubijenih žena i dece mora da bude u Srbiji, koliko još Sigurnih kuća treba da napunimo? Koja je to brojka da biste vi uradili nešto? Za početak počeli da primenjujete zakone koje ste doneli?

Sledeće

Kako sam proveo raspust na selu

Wed Oct 18 , 2017
O Nataši, batinama i drugim demonimaAutor: Aleksandra Saša KivelaBorba protiv porodičnog nasilja je postala toliko rabljena tema, sa bledunjavim, gotovo bednim efektom u praksi.Nasilje Surova i poražavajuća činjenica je da je svaka druga žena u Srbiji žrtva porodičnog nasilja. Za neupućene, sem fizičkog, nasilje u porodici uključuje izolaciju, emocionalno i […]