Da umreš od zdravlja!

Da umreš od zdravlja!

Autor: Iva Radović

1296x728 8 Healthy Facts About Goji Berries IMAGE 1Svi jedemo, pa shodno tome verujemo da svi poznajemo principe ishrane, posebice pravilne ishrane. Takođe, svi želimo i da budemo zdravi pa u tom cilju pratimo PREPORUKENAŠEGLEKARAILIFARMACEUTA na šta nas redovno upozoravaju reklame.

Je li to tačno?

Donekle. Uglavnom, na nas sa ekrana i iz novina skaču preporuke svih mogućih pravih i lažnih autoriteta u domenu zdravlja, najšire uzetog. U toj kakofoniji sada imamo i časopise kao što su "Hrono revija" (ili tako nekako), "Ruski doktor", a o raznim verbalnim rezulatatima kopulacije lepote, zdravlja, mladosti, sreće, vitkosti da i ne počinjem. Tu su i časopisi namenjeni veganima, sirovašima, Atkinsašima, "Treće oko" i šta još sve ne... a svi oni su, mada naoko raznorodni, odgovor na jednu te istu ljudsku težnju - ka očuvanju zdravlja i mladosti, kao neke vrste prvog stepenika ka večnom životu, pa i metaforično (može to biti i - besmrtna lepota, ili: "fit i u osamdesetoj"). Tu bih, takođe, svrstala i tekstove ljudi koji imaju obrazovanje iz ovog domena pa se mogu smatrati autoritetom. Oni, u želji da raskrinkaju često maligne prodavce magle, umeju da budu podjednako rigidni i dogmatični.

Ljudska opsesija mladošću i zdravljem stara je koliko i čovek sam. I naša tradicija poznaje zavidnu farmakopeju i obilje terapeutskih postupaka, koji uključuju zapajanje, kupanje, masiranje, "nameštanje" kostiju i želuca, upotrebu raznih čajeva, melema i odvara, ali i bajalice i magijsku zaštitu. Oni su činili i čine neraskidivu celinu: a izvor im je nada da se čovek i njegova trošnost i povredivost može prevazići. Neki od tih postupaka neefikasni su, štetni, bolni, nekada i nesumnjivo odvratni. Nekima od narodnih lekova, međutim,  dokazana je efikasnost pa su prerađeni, prepakovani i zakićeni etiketama, prešli u ruke zvanične medicine (recimo, beli slez, kamilica, kantarion, beli luk, žalfija, bokvica, jagorčevina).

Autoritet zvanične medicine je nesporan, dokazan strogim naučnim postupcima i proverljivošću. To, naravno, ne znači da se ideje i inspiracije za nove proboje u lečenju ili poboljšanje starih ne mogu crpsti i iz drugih izvora; ali ne mogu postati zvanične preporuke pre temeljne i sistematske provere.

Mi smo, međutim, iz uljuljkanosti jedne stabilne i sređene države u kojoj je zdravstvena zaštita bila opšta, manje-više besplatna i svima dostupna, nasilno izbačeni u hladnu, golu stvarnost upropašćenog zdravstva, korumpiranosti i neefikasnosti sistema, nedostupnosti lekara i lekova. Tome možemo dodati i stalnu deteorizaciju opšteg nivoa obrazovanja, guranje površnih i upotrebljivih znanja, savremenom društvu potrebnih veština, koje nas ostavlja nesposobnim da...načinimo običan jelovnik oslanjajući se na zdrav razum i bazično poznavanje hemije.

Sećate li se predmeta pod imenom - Domaćinstvo? Tu su se ovakve stvari učile, a nastavu su često držali profesori hemije, od kojih smo mogli dobiti uzrastu prilagođeno predavanje o belančevinama, prostim i složenim ugljenim hidratima, mastima i masnim kiselinama, mikroelementima; pa kako se svako od ovih jedinjenja razlaže i na šta, i kako ih telo koristi.

I nisu nam mogli podmetati testise za aminokiselinu a omega 3 i 6 džirlo pilulice za riblje ulje; ili nas ubediti da je protein nekakva vanzemaljska tvorevina koja mora biti samlevena u prašak da bi valjala.

Svet oko nas je prepun zagađenja, pokvarenosti i bolesti i u duševnom i u telesnom smislu; na našem poluznanju, nadi i strahu, i na sve manjoj mogućnosti da ostvarimo pravo na lečenje (jer sve košta ili traži neverovate administrativne vratolomije) sada igraju mešetari i nadrilekari, pokušavajući da nam naše strahove i nade - naplate.

Nesumnjiva je činjenica da je nepatvorene, zdrave hrane sve manje, i da se traga podjednako za njom kao i za nekakvom panacejom koja će netragom odneti sve poznate i nepoznate bolesti.

Primetićemo da u osnovi svih preporuka za ishranu i u korenu svih lekovitih preparata leže dve ideje:

1) Ideja o idealnom lekovitom sredstvu, dakle, panaceji. U grčkoj mitologiji ona uzima formu nektara i ambrozije, hrane i pića bogova; u nas, to je, recimo, seme belog luka koje se smatra moćnom, nepobedivom zaštitom. Ta potraga ima mitsku komponentu: zato lekarije moraju biti biljke neobičnog imena koje potiču iz gotovo nedostupnih mesta: sibirskih tundri, sa lednika Islanda (maka, sibirska čaga, lišajevi) ili, pak, iz praskozorja istorije (ginko) ili iz patinirane dubine narodnog genija.

2) Ideja o lustraciji: čovekovo telo je zagađeno, zaprljano, nečisto; ono je takvo zbog života u civilizaciji, prerađenoj i zatrovanoj; pa ga od nje ga treba očistiti i dovesti u prirodno stanje zdravlja. Na ovim principima zasniva se kombinovanje hrane, hrono ishrana, vegetarijanstvo i veganstvo, sirova hrana.

Postoji čitav spisak prokaženih namirnica, za koje se smatra da su natruhe kulture koje izazivaju slabosti i bolesti (meso, mlečni proizvodi, prerađena hrana, žitarice, gluten, zasićene masti, i tome slično)

Fenomen "zdrave ishrane" i traženja magičnog sredstva koje će je pomoći, često, zapravo, predstavlja koprenu za ljudsku sujetu, želju da se postigne ili održi vitkost, mladost i njima shodna seksualna privlačnost. Veći ćete utisak, razume se, ostaviti ako kažete da nastojite da se hranite zdravo, nego ako priznate da želite da budete - dobra riba. Žene su sklonije lišavanju i čišćenju, muškarci korišćenju suplemenata koji daju masu, izdržljivost i snagu. Potreba da se ishrana programira i  zasniva isključivo na zdravoj i pažljivo biranoj hrani nazvana je ortoreksijom i predstavlja noviji fenomen u poremećajima ishrane. Karakteriše je opsesivno bavljenje sopstvenim jelovnikom, a hrana se doživljava kao neprijatelj ili lek, a ne kao sredstvo da se telo energetski dopuni.

Da je "hrana lek" primetio je još Hipokrat pa u domenu ishrane, suplemenata i lekova imamo jedno široko, mutno i neuhvatljivo polje dodataka, pomoćnih lekovitih sredstava, imunosuplemenata, katalizatora i stabilizatora. Neki od njih imaju i naučno utemeljenje i medicinsko opravdanje kao simptomatska terapija. Primera radi, "Ferveksi" i "Defrinoli" ne leče - oni snižavaju temperaturu, smanjuju otok sluznice nosa i čine da se osećate bolje;  ali oni ne leče grip i prehladu. Slično je sa multivitaminima ili sredstvima protiv bolova. Oni vas ne leče, samo pomažu vašem telu da se izbori sa bolešću. Brkanje ovih termina dovodi do zablude. Niko razuman neće preporučiti velike doze vitamina, ulje kanabisa ili morfijum kao lek za kancer, ali oni mogu igrati važnu ulogu u lečenju, ostvarivanju psihičke stabilnosti bolesnika i pripremi za terapiju. Kada sam već pomenula morfijum, moram da napomenem da u našoj zemlji još uvek ne postoji centar koji bi se bavio palijativnim zbrinjavanjem najtežih bolesnika; oni i njihove porodice ostavljeni su sebi samima. Biti nemoćan pred bolešću tragičan je osećaj i ljudi imaju potrebu da nešto učine, da svojim bližnjima olakšaju muke i obezbede bolji kvalitet života. Iako je pokušaj da se na ovim ljudima zaradi izaziva gnušanje i traži intervenciju zakona - i to se mora pravno urediti - pogrešno je, rekla bih, uskratiti im informaciju, nadu, i pravo da nekakvu pomoć obezbede.

Najbolje bi bilo da se rukovodimo korenom Hipokratove zaštite - "ne naškoditi". U tom smislu, nema potrebe da se ide u opsesivno i krstaško raskrinkavanje nekih prozaičnih postupaka kakvi su, recimo, boravak u prirodi, svež vazduh, voda i hrana, dobar san, umanjivanje stresa, umanjivanje bola i tome slično. ALI TO NE LEČI! - reći će surovi racionalni umovi. Naravno, ne leči, ali obezbeđuje da se čovek oseća bolje, da lakše podnosi terapiju ili spokojnije čeka smrt. Grozim se ideje da se ljudima koji žele da to sebi ili bližnjima obezbede nazivaju glupanima, neznalicama ili naivnima. Simptomatska terapija, pa čak i delovanje placeba, opisani su i objašnjeni u medicini i psihologiji i imaju svoje mesto.

Od nadrilekara do pravih lekara i biohemičara ili nutricionista, svi lažni i istinski eksperti svoje preporuke zasnivaju na tezi da čovek ne zna šta je dobro za njega i da je nesposoban da zna kad, šta, kako i koliko treba da jede i pije. Uzmimo mit o pijenju vode. Šta je žeđ? Signal kojim telo saopštava da je dehidriralo. A vodu dobijamo i iz većine namirnica koje koristimo (evo opet znanja iz Domaćinstva za 6. razred osnovne škole). Dakle, naše telo zna kad je žedno, MI znamo kad smo žedni. Izumrli bismo kao dinosaurusi da to ne znamo! Naš nos i nepce osećaju kada je hrana ukvarena! Da je pasterizovano mleko stvarno "trulo" kao što sugerišu neki usrećitelji, to bi se vrlo lako primetilo po njegovom omamljujućem mirisu. Hranu solimo jer nam je potreban natrijum. Nema potrebe da se mistifikuju stvari koje su po sebi razumljive. Naravno da ne možemo svi biti stručnjaci, ali ni tako preplašeni mogućnošću da ćemo se kontaminirati svim onim što unesemo u svoj organizam.

S obzorom na opštu zagađenost, sva je prilika da i hoćemo.

Treba se, razume se, čuvati preskupih preparata i postupaka koji se kose sa zdravom logikom i razumom, spasitelja koji obečavaju uničtoženije najtežih bolezni i svega onoga što nam pali alarm u glavi. Treba biti skeptičan prema onima koji bi nas hranili samo godži bobicama i kinoom, isključivo svežim ananasima (ko da ih bezmalo gajimo u svom povrtnjaku), a za supu (od brokolija, razume se) trčali na Himalaje da nakopaju soli.

Najbolja preporuka je mera u svemu. Zdrava skepsa - i isto toliko optimizma, ljubavi i nade.

Uostalom, zdravi ili ne svi će d' umremo od smrta.

Što rekli Foo Fightersi:

Never mind, there's nothing I can do

Bet your life there's something killing you

It's a shame we have to die, my dear;

No one's getting out of here alive...

 

 

 

 

 

 

Sledeće

Ajša - mrtva žena

Sun Jun 4 , 2017
Da umreš od zdravlja!Autor: Iva RadovićSvi jedemo, pa shodno tome verujemo da svi poznajemo principe ishrane, posebice pravilne ishrane. Takođe, svi želimo i da budemo zdravi pa u tom cilju pratimo PREPORUKENAŠEGLEKARAILIFARMACEUTA na šta nas redovno upozoravaju reklame.Je li to tačno?Donekle. Uglavnom, na nas sa ekrana i iz novina skaču […]

Preporučujemo...