Naličje abortusa

Naličje abortusa

Autor: Iva Radović

Abortie.PNG.720x390 Q85 Box 0,45,792,474 Crop DetailPred Novu godinu aktuelna tema, zbog "pretnje" Ministarstva zdravlja osnivanjem nekakvog paracrkvenog-državnog tela koje bi se bavilo pitanjima humane reprodukcije, sada je vać bajata. Ovo je, međutim, jedna od onih koje se rado i lako povampire čim nekome padne na pamet neka od velikih i zabrinjavajućih istina o "narodu u opasnosti", "beloj kugi", "krizi naciona". Potežu se velike reči, velike teme, ide se u religijske temelje bića, metafiziku ili ljudskopravaško krstašenje bez osećaja za realnost.

Sa pravne i religijske tačke gledišta, stvar je, zapravo, sasvim jednostavna - ne dirajte u jednom izborena reproduktivna prava; i ne dirajte u slobodu religioznog čoveka da se protivi abortusu. Kad kažem ovo potonje, mislim da njoj niko ne može sugerisati niti je primorati da abortus izvrši. Da će grupe zainteresovane za kontrolu nad ljudskim telom i reprodukcijom (razne, uostalom) drviti, urlati ili metanisati na temu, izvesno je kao smrt. To, je, takođe, njihovo pravo, sviđalo se to nama ili ne.

Hajde, međutim, malo da stvar svučemo sa viših instanci i zagnjurimo se među stvarne ljude i njihove sudbine. Planiranje porodice često je bilo vučje surovo u tradicionalnom srpskom selu (u kojem neki vide izgubljeni raj); i dok se golim natalitetom obezbeđivao prirodni priraštaj kontra ogromnom mortalitetu, ni tada se nije ustezalo da se neželjena trudnoća prekine. Danas se taj zahvat izvodi u sterilnim i kontrolisanim uslovima, uz prisustvo svedoka - ljudi u belim mantilima i kojekakvih komisija. Abortus je nekada bio u domenu privatnog i tajnog. Jedino što bi danas moglo danas brine, jedu situacije u kojima je abortus shvaćen kao kontracepcija post festum, ili kao način da se odbaci neželjeno ili na neki način neadekvatno potomstvo (na primer, ženski fetusi - jer se želi sin).

Uskraćivanjem abortusa ne bi se ama baš ništa postiglo u borbi protiv bele kuge, pre svega zato što ljudi ovde nisu motivisani da zasnivaju porodice i imaju potomstvo. Razlozi tome su brojni - od siromaštva, beznađa, tragičnog bescenja u koje je prodat život, pa i do sebičluka (i muškaraca i žena), neodgovornosti, doživotne nezrelosti i solipsizma. To su teme sasvim drugog reda, u domenu psihologije, pa i metafizike.

Da je, međutim, abortus - "such an unnecessary waste" kako bi rekla moja draga prijateljica, Grkinja, sasvim nepotreban (uključiv tu i genetski i metafizički) - rastur - sa tim moram da se složim. Ako je već neophodan, ne činimo ga jedinim, već krajnjim rešenjem.

Žena koja se za abortus obluči teško će od njega biti odvraćena svaljivanem moralnih opomena na leđa.  Postoji izraz - "abortuša" - za ženu koja porodicu planira beskonačnim začećima i prekidima trudnoće. To su, upadljivo često, žene iz tradicionalnih, pa i religioznih porodica, gde je seksualno obrazovanje ili razgovor o kontracepciji "sramota". One imaju neformalni odnos s Bogom u kojem se preko činjenice da je za pravoslavne abortus ravan ubistvu, prelazi ćutke, u nadi da će On razumeti nužnost ovog čina. Nema u tome nikakve kolizije niti nedoslednosti: vernik nikada nije idealtipski, po kanonu, komunikacija sa religijom uvek podrazumeva i lični aspekt.

Kada sam pre nekoliko godina, kao matora trudnica, obavezana da prođem amniocentezu (analizu plodove vode koja otkriva postoje li kod fetusa neke od najčešćih genetskih malformacija, tj, trizomija 13, 18. ili 21. hromozoma) - bila sam zapanjena koliko su se sa mogućnošću da će prekinuti "faličnu" trudnoću sapatnice nosile filozofski mirno. Ako "to", naime, ne valja, "to" treba škartirati i praviti "ono koje valja". Sve odreda bile su, makar formalno, pravoslavne, i molile, ipak, Boga, da sve bude u redu. Pre nego što ih nazovete "budalama" i neadekvatnim vernicama - cherry picker-ima, imajte u vidu da to što sve ovo nije slatko, ne menja činjenično stanje. Tako se u Srbiji razmišlja, uprkos tome što bi nam lakše bilo da imamo posla sa pravoslavnim zilotima. Ne biva. Hajde da vidimo šta možemo sa ovim što imamo.
I retradicionalizacija i klerikalizacija društva, dakle, promašila bi metu, čak i ako bi nekom geniju palo na pamet da potpuno zabrani abortus. Kada dođe u poziciju da abortus shvata kao neophodnost, žena će učiniti i mentalnu gimnastiku da nađe opravdanje za njega.

Druga stvar koja upada u oči je užasno protivljenje muškaraca ideji o telesnom integritetu žene, to jest, ideji o tome da samo ona ima pravo da odlučuje o tome šta će činiti ukoliko dođe do neželjene trudnoće. "To je ubistvo, uništavanje života; i nije samo TVOJE telo; osim toga, tu je i moj genetski materijal i ja imam pravo da o njemu odlučujem!"

Bilo bi korisno razmisliti koliko u sopstvenoj okolini poznajemo vitezova spremnih da preuzmu brigu o detetu koje nisu želeli? I podrazumeva li ta briga i pažnju prema detetu koje nisu želeli, ljubav prema detetu koje nisu želeli, saradnju sa majkom (koju možda ne vole ili čak poznaju sasvim površno, možda iz veze za jednu noć) deteta koje nisu želeli?

Još je korisnije - a za prevenciju i značajnije - raspitati se koliko je vitezova spremno da stavi kondom - najjeftiniji, najjednostavniji i svuda dostupan metod kontracepcije kojem je - avaj - jedina mana to što ga mora koristiti muškarac? I tu dolazimo na pitanje telesnog integriteta: pošto je žena ta unutar čijeg tela će se začeće desiti, onda je ona odgovorna i za kontracepciju! U ovom slučaju autonomnost ženinog tela postoji!

Da skratim dugu priču, konačno, jer ovako možemo do Apokalipse: potrebno nam je da iznova počnemo da vrednujemo (ili naučimo da vrednujemo)  ljudski život; uključujući tu i život devojčice, deteta sa posebnim potrebama, invalida, homoseksualca, Roma, siromašnog, i tako dalje. Nema "nepodobnih za život". Svi životi su vredni; a svako od nas naći će paradigmu u koju ovo vrednovanje smestiti, prema sopstvenom afinitetu. Abortus je u tom slučaju krajnja nužda, kada sve drugo zakaže.

Druga stvar je - seksualno obrazovanje. Licemerno što se obrazujemo kroz Porn Hub i Red Tube, tako da nam temelj razumevanja seksa i ljubavi izmiče dok se motamo po bespućima najneverovatnijih fetiša i perverzija. Nedostaje nam, razume se, i malo bazičnog poznavanja biologije, anatomije, fiziologije i tomu podobno. Degutantno je što su klerikalni duhovi uplašeni da nas seksualno obrazovanje "ne pretvori u guzičare" dok istovremeno ejakuliraju na scene analnog seksa. Potrebno nam je da seks povežemo sa ljubavlju, uzajamnim pristankom, zajedničkim uživanjem umesto da on bude nešto o čemu se ćuti, ili o čemu se isključivo pričaju vulgarne lovačke priče. I naravno, na porno sajtovima nećete naučiti baš ništa o kontracepciji, ali ćete se nagledati gotovo religioznog obožavanja penisa dok ejakuliraju, a samokontrola u ovom domenu (ejakulirati prema zamisli režisera) vrhunsko je ljubavničko dostignuće.

Da izvinete, gospodo. Sećate se onog epitafa (žrtvi saobraćajne nesreće) - "Ovde leži onaj koji je imao prednost"?

Pa da parafraziram: "Ovde abortira ona čiji se partner kleo u prekinuti snošaj".

  

Sledeće

U odbranu opere

Mon Jan 30 , 2017
Naličje abortusaAutor: Iva RadovićPred Novu godinu aktuelna tema, zbog "pretnje" Ministarstva zdravlja osnivanjem nekakvog paracrkvenog-državnog tela koje bi se bavilo pitanjima humane reprodukcije, sada je vać bajata. Ovo je, međutim, jedna od onih koje se rado i lako povampire čim nekome padne na pamet neka od velikih i zabrinjavajućih istina […]

Preporučujemo...