Duševna desenzibilizacija

Duševna desenzibilizacija

Autor: Iva Radović

A KIDD PIVOT 2Nema više vremena, svet je u sprintu, život je stampedo, vesti su lavina, juri se sa osvita na počinak kroz hipnotišuće titranje boja, likova i događaja. Nema vremena za zaustavljanje, za tišinu, za varenje i preživ(ljav)anje stvarnosti; čak ni u snovima - snovi, koji našem hiperekscitiranom umu daju priliku da utiske složi, istapka, popegla, smesti u fiočice - snovi su nepristojni, spavanje već treba izbegavati. Sediramo se hemijskim štakama da bismo utonuli u san mrtvih u kojem snova nema.

Budimo se, takođe mrtvi, lepih, našminkanih i opravljenih tela, zakrabuljenih lica, spremni da kliznemo u svoju ulogu.

Učimo se emocionalnoj nedostupnosti i neosetljivosti. Biti android, bez duše, bez osećanja - to je cilj kojem se teži. Sve više nailazim na ideal nekakvog superčoveka, savršeno racionalnog, pažljivo i potpuno odstranjene empatije i ganutljivosti (ne izaziva li vam gađenje sama ova reč, već?); zamenjene doziranom političkom korektnošću (ni ova nije jednaka za sve). Biti sposoban uvrediti, a ne biti uvređen na najveće gnusobe, povrediti bez osvrtanja, kamenom ad hominem bez obzira na razlog; biti sposoban za najogoljenije koristoljublje, na najodvratnije ulizištvo, na razmetanje sobom pod plaštom self promotinga i sličnih new age kovanica; precenjena iskrenost koja je u osnovi nedostatak takta i vaspitanja; haterski - otrovno kritizerski odnos prema svetu (osim, razume se, onom njegovom delu od kojeg se može okoristiti) - to je kroki savršenog čoveka današnjice. Ljudi se sakate. Praznina se nadomešta veštačkim, prostetskim sjajem na kome se jasno vidi materijalna vrednost . Skupo je plemenito; sevaju na nas odasvud svetleće reklame, šareni časopisi i kolokvijalne formule - "Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo".  Ne mogu da se otmem utisku da se nad nama sprovodi nasilna desenzibilizacija na svaki emotivni sadržaj, na ljudskost, prijateljstvo, plemenitost, viteštvo, samilost, saosećanje - i čini mi se, najviše - ljubav.

Kroz istoriju, uvek se iznalazilo načina da se udovolji ljudskoj gladi ka surovostima, uzmimo kao primer javna pogubljenja, lidžbe i kamenovanja "krivih", kažnjavanja i posramljivanja, dvoboje i tome slično; ali nikada do sada surovost i neosetljivost nije demonstrirana tako sveobuhvatno i masovno, kroz medije, popularnu kulturu, društvene mreže.

Koliko su se samo novine promenile, recimo, za moga veka - nekih tridesetak godina koliko ih čitam? Od odmerenih vesti u crno belim kolumnama - koje su bile samo to, činjenice, vesti, saopštenja - pretvorile su se u krvave mrlje koje vrište sa naslovnih strana (pogledajte, naime, samo dizajn naslovnica). Red politike, događaja opisanih rečnikom svedenim na najjednostavnija izražajna sredstva - ("Propalo sedam istraga protiv Dinkića", "Zaštitnik propale politike"), i za njima sleduju i druge, lokalne i globalne vesti opisane na isti način.

Devojka golih grudi sa "viskastim" tekstom, a za njom naslovi:

Ubili su našeg Stojana

Porodica tuži Klinički centar zbog iznenadne smrti porodilje

Najveći pijanci na svetu

Slavili slavu pred pacijentima

Obarajte studente, treba nam novac

Pretukao majku na uslovnoj

Suprug iz pritvora na sahranu

Saslušan otac koji je ubio sina

Vozač oslobođen za smrt mladića

Bagzijev sin pucao iz replike

Pedofil osuđen na sedam godina robije...a u ovom tekstu: "... on se nije libio da zadovolji svoju seksualnu želju pa joj je dodirivao grudi i genitalije. (...) Svojim ponlim organom je potom prodro u njen polni organ, ali ga je devojčica odgurnula jer ju je to mnogo zabolelo (...) drugu obljubu on je učinio tako što je prodro svojim polnim organom u njen polni organ".

Pamtim nekrofilna novinska iživljavanja posle masovnih ubistava, naročito ako je među žrtvama bilo dece; slike starina koje otiru suze grubom šakom, dečijih klompica koje će biti sahranjene uz beli kovčežić. O ubijenoj pevačici, posle izvesnog zatišja, ponovo su počeli da govore vidovnjaci i ektrasensi.

Užasne, teške vesti sustižu jedna drugu. Državno telo za borbu protiv abortusa smenilo je zimsko nevreme usled kojeg je Srbija kolabirala; sledovalo je insistiranje poslušnog ministra prosvete da škole ipak nastave da radom (ali da ne daju deci kontrolne?); ovoga je pregazio pravoslavnom ikonografijom okićen voz; ovaj potonji izaziva mučninu i posramljenost - na šta se borbe za vekovna ognjišta svela? Na jedan vagon sa reprodukcijama ikona i zvučnim parolama. Nacionalni ponos zaustavljen na granici koja, uzgred, ne postoji;  Kolarčeva zadužbina trune, Narodni muzej ne radi, Etnografski  izgleda kao amaterska etno kuća u selu Jazak, nastavnici izvode cirkuske predstave da bi zadržali pažnju, takođe desenzibiliranih, učenika i studenata; u osvit, i dalje Srpske nove godine, iz kafića u centru trešti Ceca. Ceca je i na naslovnici: Autobus proklizao na poledici i zario se u zidine maikine tvrđave, materijalna šteta velika; moramo se, toga radi, potresti. A pitanja koja su stvarno važna - je li bilo povređenih, zašto ulica nije bila valjano očišćena i ko je, uopšte, dozvolio podizanje tvrđave čiji gabarit ugrožava bezbednost - pa, koga briga?

Zahvaljući estradnim vedetama, porno divama koje postaju baština popularne kulture, sada i desetogodišnja deca mogu da se seksualno obrazuju listajući dnevnu štampu, instalirajući aplikacije poput "My Fake Blonde Girlfriend" na svoje Androide (a ipak gorepomenuti ministar prosvete tvrdi da slobodno oblačenje devojčica ometa dečake u učenju)! Žene su podatne, vrele i izdržljive, spremne na "prodiranje polnim organom u njihov polni organ", kako bi napisano u onom tekstu, i sve zamislive i nezamislive telesne otvore. Osvajanjem popularne kulture, "obična" porno ikonografija je izgubila draž, pa je danas porno industrija promoter bizarnog, često i nasilnog seksa. Razume se - "consenting adults" je indulgencija za svaku gadost; pa ipak, izlaganje određenim sadržajima i njihovo normalizovanje formira naše seksualne preference. Ljubav je iz seksa naglavačke izbačena: kako biste mogli izraziti naklonost voljenoj ženi deep throatingom do povraćanja, i kako je blizu pameti da bi njoj to moglo da se svidi?
Ljudima neosetljivim na bol i patnju nasilje se servira superponirano, pojačano, produženo, kroz sva čula, što ih dodatno sakati.

Mi se međusobno dodirujemo, život dodirujemo sprženim dlanovima i umrtvljenim umovima. Odmerenost i suptilnost više ne izazivaju nikakvu reakciju; ako se i registruju, biće označene kao beznadežni, sramni atavizam. I tako, do konačnog raspada - eksplozijom sveta ili implozijom, samouništenjem ljudi koji su prestali da to istinski budu.

U toku je slow motion Apokalipsa.

Zgađeni svetom, možemo - i moramo, ako mislimo da se spasimo - biti hrabri da budemo delikatni i nežni. Dodir koji će spasiti naš unutarnji svet (pa i onaj stvarni, posledično) - je poljubac na detinjem čelu, češkanje psa iza uha, dodir latice visibabe nad snežnom korom, vrhovi prstiju na grudima ljubavnika.

  

Sledeće

Pun mi vas je...

Mon Jan 16 , 2017
Duševna desenzibilizacijaAutor: Iva RadovićNema više vremena, svet je u sprintu, život je stampedo, vesti su lavina, juri se sa osvita na počinak kroz hipnotišuće titranje boja, likova i događaja. Nema vremena za zaustavljanje, za tišinu, za varenje i preživ(ljav)anje stvarnosti; čak ni u snovima - snovi, koji našem hiperekscitiranom umu […]

Preporučujemo...