Mekši feminizam

Mekši feminizam

Autor: Iva Radović

635822375278042573 BAko stvar prevedemo "sa starofrancuskog na latinski": feminizam znači - borbu za ravnopravnost žena u društvu, u svakom njegovom segmentu.  Zašto onda ova reč izaziva toliku odbojnost u paketu sa pokretom na koji se odnosi - toliko da će se i mnoga žena ograditi od nje?

Malo koga će zasvrbeti da kaže - žene i treba da imaju podređenu ulogu; pa ipak, puno je onih koji će bez rezervi zaključiti da je nas, žene, emancipacija mnogo koštala i da je život u okviru tradicionalnih rodnih uloga bio (ili jeste) lakši.  Čućemo i da su žene izgubile na ženstvenosti, na svojim prirodnim preimućstvima, da su odbacile darove kojima su blagoslovene hoteći da u svemu budu iste kao muškarci.

Ako prihvatimo (meni inače mrsku) ideju da stereotipi predstavljaju sublimaciju nekog pojma, razmotrimo kako "mali Perica" obično vidi feministkinje. To su, naime, agresivne, neženstvene osobe; glasne, bučne, rigidne; nisu obdarene tradicionalno shvaćenim ženskim kvalitetima - nežnošću, submisivnošću, gracilnošću, plemenitošću, pa i lepotom; ratoborne su, drčne i pune mržnje prema muškarcima.

Obično se misli da žene u feminizmu imaju otpor prema materinstvu i zasnivanju klasične nuklearne porodice. Može li feministkinja biti majka koja ostaje kod kuće, brine se o deci i porodici, kuva, čisti, pegla i sve u svemu, bira tradicionalni model života? Ili je to, sa feminističke tačke gledišta, izdaja ideje? U ovom potonjem, nažalost, postoji makar delić istine - jer jedan deo feminističke teorije kaže ovako: ukoliko "načinite izbor" da postanete domaćica vi ste, u osnovi, sasvim ležerno uplovile u datu vam rodnu ulogu,[1] podupirući na taj način patrijarhalni status quo.

Može li se biti feministkinja i verovati da je majčinstvo najdublja, najvažnija, najplemenitija podarena vam uloga (pod uslovom, razume se, da je želite - jer u pitanju jeste, i mora da bude vaš izbor)? Ispada da je to, ponovo, biranje lakšeg puta i izdaja feminizma: neke autorke veruju da je biti ministarka ili vrhovni sudija uloga jednako važna, ili važnija, od materinske.[2] Jasno, svaka budala može da se razmnoži, za to vam baš i nije potreban impresivan CV niti neka specijalna intelektualna zasluga; nasuprot tome, uloga majke može biti sasvim nevidljiva, društveno nepriznata smetnja poslovnom ili javnom uspehu.

Izaberi šta želiš - kao da nam poručuju i svet, i njegov feministički deo. Ne može i jare i pare. Nema srednjeg puta. Žene koje pokušavaju da prigrle i deo svojih bioloških preimućstava ili tradicionalnih rodnih uloga, i da istovremeno budu i borci (borkinje, hm) za ravnopravnost - osećaju se izneverenima sa obe strane.

A da ne može, ipak, nekako, oba?

Izbor da ganja i majčinstvo/porodicu, i karijeru ostaviće ženu hronično iscrpljenom osim ako nije te sreće da ima manični poremećaj ličnosti; a i to samo pod uslovom da ima privilegiju neplaćene pomoći (bake, deke, i sl.) ili je bogata žena iz srednje/više klase koja može da priušti sebi kućnu pomoćnicu/bebi siterku/pomoćnika u nastavi. U Srbiji, situaciju otežavaju i tipične lokalne okolnosti (npr, kada se ne može dobiti mesto u vrtiću jer je jedan od roditelja formalno nezaposlen pošto radi "na crno", ili ima neuobičajeno radno vreme - koje je više pravilo nego izuzetak).

A propos, neoliberalni pakao u kojem živimo počiva upravo na neplaćenom radu žena koje, doslovno, proizvode i odgajaju radnu snagu, to jest, omogućavaju da mašinerija fukcioniše besprekorno, zamenjujući joj stalno krv.

Saterane smo uza zid. Prava koja želimo, jednakost kojoj težimo, izgleda traži da se za nju polože žrtve - ili u vidu naših tradicionalnih uloga (čiji su nam neki elementi, možebiti, bili i udobni), ili u vidu ideje jednakosti same, ili u vidu našeg mentalnog i fizičkog zdravlja, suočenog sa iznurujućim pokušajem da budemo žene, majke, poslovne ajkule, dame.

Sve to, da bi se došlo u situaciju da nas polovina društva prezire, 30% ne razume, 15% se ograđuje od nas?

U poslednje vreme bliska mi je ideja da savremeni svet podstrekuje muški princip i da se, u osnovi, borbom za izjednačavanje muškaraca i žena gube iz vida kvaliteti tradicionalno shvaćeni kao ženski. Svet počiva na dualnosti i komplementarnosti: ako se uporno favorizuje jedan, tipičan način opštenja sa svetom, prirodom, drugim ljudskim bićima, posledica je teška neravnoteža.

Evo šta o tome veli Bela Hamvaš: "Ženski princip je, u osnovi, harmonija. Muški princip je melodija. Ženski princip je primanje, a muški princip je davanje. Ženski princip je učenje, upijanje znanja i ideja, muški princip je oplođenje znanja, kreacija, stvaranje novih veza i ideja. Ljudski rod pati od nedostatka ženstvenosti. Okupiran je traženjem moći, probijanjem, ulaženjem u druge, vladanjem. Primitivnim ispoljavanjem muškog principa. Većina bi htela da bude muško, i među muškarcima i među ženama. Ako u sebi nemamo i jedno i drugo, nema životne struje. Nema muzike." [3]

Možemo dovoditi u pitanje terminologiju koju Hamvaš koristi, ja bih radije govorila o principima nežnosti, mudrosti, razumevanja, sinteze, nasuprot grubosti, probijanju, penetraciji, cepanju, osvajanju, uništenju. Radije bih govorila o strpljivoj i temeljnoj snazi nasuprot brutalnoj i direktnoj agresiji; snazi života, negovanja, uzgajanja i tople brige nasuprot nametljivosti, porobljavanja, otimanja.

Stoga, volela bih da svi mi, muškarci i žene, možemo da priglimo više od ženskog, mudrog, suptilnog, blagog, emotivnog pristupa, nasuprot osvajačkom odnosu prema svetu. Feministkinjama se zamera da su muškobanje, uzurpatorke uloge muškaraca; i mada nekim ženama ta uloga pristaje i u njoj će biti spremne i sposobne da menjaju istoriju - svetu je i dalje potrebno više mekoće i suptilnosti; muškarcima i ženama podjednako. Ono na čemu bi penetrativni ratio mogao da poradi, jeste da se ženama - roditeljkama, negovateljkama, čuvarkućama olakša život i učini jednako vrednim i društveno priznatim uloga koju su odabrale, koliko i ona koje su se odrekle; ili da im se omogući da lagodnije balansiraju između dva principa.

A mi, žene same, valjalo bi da se ponosimo svojim izborima i da utremo put svojim sestrama, prijateljicama, kćerima - tako da i one IMAJU izbor.

[1] O tome videti npr. u: http://izvankuhinje.blogspot.rs/2012_02_01_archive.html

[2] O tome u: http://www.salon.com/2011/02/28/natalie_portman_most_important_role/

[3] https://www.scribd.com/doc/296821976/Unutrasnja-Muzika-Bela-Hamvas

Sledeće

Kreni prema meni

Thu Dec 29 , 2016
Mekši feminizamAutor: Iva RadovićAko stvar prevedemo "sa starofrancuskog na latinski": feminizam znači - borbu za ravnopravnost žena u društvu, u svakom njegovom segmentu.  Zašto onda ova reč izaziva toliku odbojnost u paketu sa pokretom na koji se odnosi - toliko da će se i mnoga žena ograditi od nje?Malo koga […]

Preporučujemo...