Geopolitika u Srba

Geopolitika u Srba

Autor: Iva Radović

Image PreviewNisu za Srblje neznačajne, minorne teme, jok, mi se ovde bavimo samo krupnom geopolitikom, seksualnim preferencijama i ljudskim pravima, i novcima, dakako, u sportu, politici, farmaciji i drugim delatnostima; ljuljamo temelje ljudskih saznanja o istoriji, arheologiji, astronomiji, lingvistici, fizici, književnosti, medicini.

Velike teme tradicijom su čvrsto skopčane sa alkoholnim isparenjima, ali kako su kafane skupe, a internet manje-više jeftin, društvene mreže postale su poprište filozofa-amatera. Nema razbijenih glava i okrvavljenih ruku, ali zato su uvrede i psovke, neštedimice zalivene najcrnom mržnjom, pravilo. Lajkovi su srazmerni količini govana kojom se oponenti ili mete kritike zatrpaju. A u suštini, iza besnog vitlanja tastaturama i miševima i uberkočijaškog rečnika, krije se intelektualna impotencija, samoljublje i sebičluk. Masturbiramo na svoje odraze na fejsu i jalovo se rvemo za čitanost.

Američki izbori su tema po meri ovdašnjeg čoveka, baš zbog toga što se kroz njih preseca sve, od Monsanta i bombardovanja Srbije do islamske pretnje, feministkinja i ženomrzaca, pedera i homoseksualaca, tenisa i upotrebe šminke u predizbonoj kampanji, seksualnih devijacija i špijunskih afera. Oni pokazuju, odista, sav apsurd našeg ovdašnjeg života, mada, ruku na srce, ni svet nije ništa manje, da se okoristim eufemizmom, neobično mesto u neobičnom odsečku vremena.

Zlurado likujući nad američkim dvoumljenjem između dva zla, u kojem pobednika nema, zaboravljamo da smo istu situaciju imali na nekoliko izbora unazad, i da su onda mnogi solili da se izbor mora načiniti i da je to pitanje društvene odgovornosti. Društvena odgovornost je, ipak, modus ponašanja koji vas ne dovodi u situaciju da birate između najgorih, najprljavijih, najkorumpiranijih predstavnika svoje zemlje. Narandžasti klovn i ledena, koristoljubiva zmija, to jest jedno od njih dvoje, ima prst na dugmetu nuklearnog rata. Jedni se boje Hilarine psihopatije, drugi Donaldove neotesane, sirove zloupotrebe moći. S jedne strane očigledno živ i svemu ljudskom sklon, prebogati biznismen, apoteoza američkog sna u najgorem smislu, šetač slovenskih lepotica, učesnik reality show programa, mrzitelj žena, afroamerikanaca, imigranata, latinoamerikanaca, muslimana, i - dalo bi se predvideti, siromaha; Amerika prezire sirotinju. S druge strane, surova birokratkinja koja ne preza od vojnih intervencija, ako ustreba, u pragmatičnom i grotesknom braku prožetom bolesnim ambicijama i seksualnim aferama. Epilog znamo, pobedila je sila koja "vraća snagu Americi", pobedila je divlja retorika tako podobna trolovanju na Fejsu.

Kod nas se trolovi dobro primaju (setimo se i neobjašnjive popularnosti megatrola Šešelja) jer idu uz naš poslovični inat i nedostatak takta. Jasno, Klintonovima se bombardovanje '99 nije oprostilo, ali nisam sigurna da je to jedini razlog tome što Trampa vidimo kao "za nas boljeg". Vele da će se on manje mešati u unutrašnju politiku nezavisnih zemalja, i da je skloniji saradnji sa Putinom. Možebiti, ali u kojem je to procentu i kako će se konkretno odraziti na naše ovdašnje probleme? Treba otvoreno sumnjati u značajno skretanje sa kursa. Uostalom, ako se i od koga može očekivati da postupke uskladi sa "poslovnom" klimom, to je upravo Tramp. Ne očekujem od biznismena filantropske, velike ideale, makar onoliko koliko je ne bih očekivala ni od Demokrata, ovakvih kakvi su (mislim na američke. Mada isto važi i za naše).

Ne može se čovek ne zasmejati u neverici kad vidi da Trampa, ksenofoba i islamofoba, pozdravljaju, Srbi, Rusi, Erdogan, Bašar el Asad. Ne može se i ne zgaditi kad vidi koliko se i liberalni krem tome raduje.

Tako se mi ovde opet nadamo nekom rešenju po modelu Deus ex Machina, nekakvom domino efektu koja će da donese novu zoru.  Drugosrbijanci, pak, sa gnušanjem okreću glave od te krezube srbijanske bagre koja, eto, ne shvata koliki je Tramp primitivac, koja se protivi Prajdu, NATO integracijama, koja jede voće jednom u tri meseca i gleda "Farmu"... i naravno, gušaju se letnji dan do podne, kao dva kočoperna petla.

Nikome više nije stalo do ove zemlje. Jedni lamentiraju da smo već pod okupacijom, drugi priželjkuju okupaciju druge vrste, koja bi nas konačno malo umila i uredila... je l'. Ne biva.

Nama nedostaje bazični patriotizam koji podrazumeva, pa - eh - ljubljenje bližnjeg svoga. Bez izuzetka; bio on Rom, lezbejka, ateista, dete s posebnim potrebama, član "Dveri", samohrana majka sa četvoro dece, kamiondžija, mali ili veliki čovek. Nedostaje nam uverenje da je svaki život vredan i da je dostojan i spasavanja, i oplemenjivanja. Čini mi se da mnogi od nas pate ideje da su isuviše dobri za ovu zemlju i da, ona, nekako, ima biti zahvalna za to što je imala čast da se baš oni rode u njoj. Pa, kad već ona neće da nam da zasluženo priznanje, jedino što nam preostaje da teatralno od nje okrenemo glavu i odselimo se na neko bolje mesto. Ne mislim na one koji beže u svet da ne bi skapali od gladi, jer žive u zemlji kojoj su bubašvabe isisale srž.

Kako to, nema moje, tvoje, naše odgovornosti za sunovrat, i za obnovu? Kako je jedan mudri mladi čovek, sasvim jednostavno, rekao - "Možeš da pristaneš... ili možeš da se boriš."

Ali ako ne pristaneš, to znači beskompromisan, neapologetički život. I to važi najpre za tebe, podrazumevajući anahrono čojstvo i čast koja od tvoje glave polazi.

Nepristajanje na gnusobu, laž, prostakluk, bezobrazluk, krađu, uvek i svuda - to je ono što čini razliku. Ideja treba da bude da ljudi na poziciji moći rade, koliko je moguće (ne zanosim se, jamačno) u opštem interesu i da uslovi i pravila igre budu jednaki za sve; da se poštuje različitost i ne zloupotrebljavaju privilegije identiteta (pripadnosti klasi, rodu, mesto boravka, lepota, desnorukost, fizičko zdravlje i slično - sve one stvari koje prihvatamo zdravo za gotovo kao po sebi razumljiv razlog da unižavamo druge).

A nama nepravde smetaju ukoliko ih trpimo, ne ukoliko ih činimo. Smenjivanje lutana na pozicijama činitelja nepravde i dovelo je, na kraju, do srbijanske entropije, do situacije u kojoj se, faktički, prodajemo za šaku boba. Sendvič, zaposlenje, bolju službu, materijalnu sigurnost. Postali smo društvo bestidnosti, a stidimo se svog identiteta i zemlje u kojoj smo rođeni. Nesposobni da očistimo dvorište, a bavimo se sintezom geopolitičkih znanja. Postali smo društvo beščašća - konstantno zgroženo nad tuđim beščašćem. LoBOTomizovani mudroseri.

Sledeće

Zakon velikih brojeva

Mon Nov 28 , 2016
Geopolitika u SrbaAutor: Iva RadovićNisu za Srblje neznačajne, minorne teme, jok, mi se ovde bavimo samo krupnom geopolitikom, seksualnim preferencijama i ljudskim pravima, i novcima, dakako, u sportu, politici, farmaciji i drugim delatnostima; ljuljamo temelje ljudskih saznanja o istoriji, arheologiji, astronomiji, lingvistici, fizici, književnosti, medicini.Velike teme tradicijom su čvrsto skopčane […]